Zahvaljujem.
Da zaključim. Nad ovim studentima, a to nije mali broj, ako je tačan podatak da je njih 2000 izvršena je jedna velika „reforma obrazovanja“ koja nije bila ništa drugo nego eksperiment po zapadnjačkim uzorima bez ikakvog obzira na tradicije naše prosvete.
Pozvao sam se na citat gospodina Martinovića iz njegovog radikalskog doba kada je i on tvrdio ono što ja sada tvrdim da je ta reforma katastrofalna i da je treba poništiti i ukinuti. I slažem se sa njim.
Da bismo se makar malo odužili ljudima koji su služili za eksperiment nekakvim soroševim stipendistima, psiholozima i pedagozima koji su vodili naša ministarstva prosvete od 2000. godine pa kasnije red je da im barem damo mogućnost da produže svoje studiranje bez novog upisa, bez promene studijskog programa, a sve to omogućava u naredne dve godine ovaj amandman.
Mislim da sam vam na veoma plastičan način veoma jasno bez ikakvog političkog momenta na neki način pokazao zbog čega treba i time da zaokružimo ovu raspravu tako što ćemo sprečiti bilo kakvu diskriminaciju bilo koje grupe studenata.
Ispravili smo jednu stvar vašim predlogom izmene i dopune zakona koju je Vlada predložila, koju smo svi podržali. Ispravili smo drugu potencijalnu diskriminaciju ovim amandmanom, evo neka je i Martinovićev, koji ćemo svi podržati. I da sada ispravimo i ovu treću potencijalnu diskriminaciju prema studentima koji su upisali 2006. i 2007. godine jer su oni bili žrtve ove bolonjske reforme koja je katastrofalna po srpsko visoko obrazovanje.
Apelujem na vas iz vladajuće većine da ovo shvatite ovo kao dobronameran predlog i da pomognemo grupi od 2000 studenata da imaju ista prava kao i oni koji su studije upisali daleko pre njih i koji nisu bili žrtve nikakvog eksperimenta u visokom obrazovanju. Nadam se da ćete podržati ovakvu ideju bez obzira što dolazi iz redova opozicije.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Vas nije spomenuo. Pežurativno vas je spomenuo, najgore moguće?

Najgore moguće. Pomenuo me je mlađi kolega u jednom naporu i naponu demagogije gde pokušava da na način vraćanja Srbije po nazivu svoje stranke u 19. vek pokušao da skupi neke poene. Želim mu da u tome uspe. Taj deo biračkog tela bolje da ide vama nego na neku drugu stranu. Vi ste još mladi pa ćete moći da promenite stav. To već vidimo u našoj praksi.
No, da kažem da od 2000. do 2004. godine, pošto sam ja pomenut, koliko sam učestvovao u izvršnoj vlasti, nije bilo priprema za sprovođenje bolonjske deklaracije i visokog školstva po sistemu.
Malopre je nekakav poslanik pomenuo pežurativno i ministra pokojnog Gašu Kneževića u najgorem smislu.

Replicirate Bošku Obradoviću.

Naravno da se na to navodim, što je isto jedna stvar koja je potpuno neprimerena. Znači, Vlada Zorana Đinđića u koju uključujem i onaj deo poslednjih godinu dana kada sam je ja vodio da nije imala nikakve veze sa Bolonjom, ali i dalje mislim da to nije loš sistem. To nije loš sistem i time što ste rekli da je loš, da je eksperiment time vređate bar šest generacija mladih ljudi koji su završili svoje fakultete po tom sistemu i koji danas uspešno rade u zemlji i van zemlje, koji su na osnovu toga unapredili bilo proces učenja, proces nauke, proces proizvodnje, bilo koji proces života u našoj zemlji i ta demagogija, bez obzira što je slatka, može nekada da bude jako uvredljiva i loša za ono što se zove interes Srbije i njenih građana.
Prema tome, molim vas, ne želim da menjam vaš ideološki kurs, ali samo pazite šta ponekada govorite.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Ja sam zaista duboko zainteresovan da otkrijemo ko je onda kriv za tu bolonjsku reformu, jer ovako će ispasti da svi peru ruke i da niko od aktera na političkoj sceni Srbije nema veze sa Bolonjom i nije kriv za Bolonju. Dakle, ako nije kriva DS ili Zoran Živković, da vidimo ko je onda kriv i da vidimo zašto posledice tako loših bolonjskih reformi nismo u potpunosti ispravili, a video sam i citirao sam i mišljenje uvaženog kolege Aleksandra Martinovića, koji se u potpunosti sa mnom slaže, ako nije promenio mišljenje za ovih četiri-pet godina, da je ta Bolonja katastrofa i da je treba ukinuti.
Ovde zapravo kao problem o kome govori gospodin Živković mogu da navedem jednu drugu stvar, a to je da smo mi, zahvaljujući takvoj bolonjskoj reformi visokog obrazovanja, izgubili akademsku i svaku drugu intelektualnu odgovornost naših studenata i od tog vremena nismo u Srbiji imali jedan ozbiljan studentski protest na bilo koju ozbiljnu nacionalnu državnu ili političku temu. Znači, tako su dobro studente zabavili bolonjskim kolokvijumima i raznim drugim stvarima, da vi imate deset generacija koje se nisu umešale ni u jednu ozbiljnu političku, društvenu, državnu i nacionalnu temu.
Ne sećam se generacija srpskih studenata pre Bolonje koji nisu bili aktivni da kažu svoj stav kada je pitanje Kosova i Metohije, kada je pitanje bilo koje druge velike nacionalne političke i državne teme. Od kada je krenula reforma bolonjskog procesa, od tada srpski studenti nemaju politički stav, od tada srpski studenti ne prave demonstracije protiv vlasti, od tada srpski studenti brinu samo o obrazovanju, pod znacima navoda, a zapravo su na svaki drugi način oterani od bavljenja bilo kakvom društvenom odgovornošću, što je uvek bio jedan od smisla studiranja i veoma se cenio stav studenata.

Dobro. Slobodan Vuksanović, odgovor na vaše pitanje, Vlada Vojislava Koštunice.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman i mislim da je gospodin ministar dobro objasnio i stav naš članova Odbora i ono što želimo pomoći i ovim studentima, ali me čudi, gospođo predsednice, što čitavo vreme mi slušamo neke zaista neistine kada je u pitanju Vlada. Na primer, citiram prethodnog govornika, kaže – Vlada vrši diskriminaciju. Nikakvu nije vršila diskriminaciju, unatoč tome što je gospodin ministar objasnio demokratsku proceduru kakva jeste i mešaju se ovde babe i žabe, a poslanik koji to meša, njega sad ovo ne interesuje, njemu je populizam bitan.
Mi ovde govorimo o nastavnim planovima i programima, gospodo. To nema nikakve veze po Bolonji i po ovom drugom, to su potpuno dva različita programa i profesori i kolege koji nas gledaju i slušaju čude se, evo i SMS poruke, čude se o čemu pričamo. Zaista mogu imati razumevanja za one koji ne rade u visokom obrazovanju, ali ne mogu, molim vas, za profesore univerziteta koji bi trebali znati o čemu se radi. Dakle, nema diskriminacije i radi se o planovima i programima i to je od 1946. godine do danas. Sve reforme koje su provođene, vi koji se bavite istorijom školstva i pedagoških ideja vrlo dobro znate da su i tada a i sada studenti koji su upisali studije po započetom nastavnom planu i programu završavali i ovde se o tome radi. Ali, bez obzira na sve ministar je dobro obrazložio i stav našeg odbora, ali čudi me da jedan predstavnik jedne minorne političke stranke, mislim da se „Vrata“ stranka zove, da je u dva i po minuta danas spomenuo četiri puta predsednika Vlade i kritiku, na prošloj sednici za tri minuta…

Poslaniče, budite ljubazni, o amandmanu.