Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, želim da kažem da amandman koji sam podnela sa kolegama poslanicima iz poslaničke grupe SPS nije prihvaćen iz tehničkih razloga, ali želim da kažem da smo mi zadovoljni što je suština našeg amandmana prihvaćena, usvajanjem amandmana kolege gospodina Martinovića.

Nama nije važno ko će biti autor amandmana. Važno nam je da ideja i suština budu prihvaćeni, a ideja naša, i slažem se sa tom ocenom da je to bila ideja većine poslanika, jeste da se i ovog puta pomogne studentima poslediplomskih studija, na taj način što će im se dati dodatan rok da odbrane svoje magistarske teze i doktorske disertacije.

Ja sam uverena da naši postdiplomci znaju i uverena sam da će biti dodatno motivisani da ovaj dodatan rok iskoriste na pravi način, da odbrane teze, da odbrane disertacije, jer to je i u njihovom interesu, u smislu lične i profesionalne afirmacije, ali i u interesu društva u celini. Imaćemo u naredne dve godine više magistara, više doktora nauka. Mi znamo da su oni ti koji nose nastavu na visokoškolskim institucijama, oni koji nose istraživanja u naučnim institutima itd. Stoga, moram da kažem da je i za njih i za nas to jako važno i veoma sam zadovoljna i zahvalna Ministarstvu i Vladi, koji su prihvatili ovaj naš amandman.

Ono što bih želela da kažem, a verujem da bi mi poslediplomci bili zahvalni da danas to kažem ovde pred svima nama i pred javnošću je to šta je sve važno i kroz šta sve prolaze naši poslediplomci da bi odbranili tezu i doktorsku disertaciju. Želela sam o tome da govorim i u načelnoj raspravi, nije bilo tada dovoljno vremena, pa evo, sada ću iskoristiti mogućnost da koristim poslaničko vreme poslaničke grupe SPS da bih to i izrekla.

Dakle, pored dodatnih ispita na magistarskim studijama, za samu izradu magistarskog rada ili doktorske disertacije naši kandidati imaju jako zahtevan i težak posao. Pre svega, pre nego što se opredele za problematiku kojom će se baviti, oni, naravno, moraju da se posvete izučavanju literature, svetske literature, na osnovu koje će utvrditi stepen izučenosti jednog problema. Posle dugotrajne sveobuhvatne analize oni pripremaju prijavu za magistarski rad, odnosno doktorsku disertaciju, u prijavi ostavljaju hipotezu, utvrđuju materijal i metode rada i obraćaju se datoj visokoškolskoj instituciji. Potom visokoškolska institucija razmatra prijavu, i to na različitim nivoima, počev od katedre, stručnog veća, naučno-nastavnog veća, zatim sve to dolazi na univerzitet, takođe kroz razne nivoe univerziteta, takođe stručna veća, naučno-nastavna veća, prijava dobija zeleno svetlo. Tek kada se sve to završi kandidat pristupa izradi magistarskog rada, odnosno disertacije.

Želim da kažem, prošli put sam samo napomenula, u mnogim oblastima naučnim, kao što su prirodne nauke, kao što su biotehničke nauke, tehničke nauke, medicinske itd, ova istraživanja su višegodišnja. U poljoprivredi traju po nekoliko godina. Šta to znači? Znači, na otvorenom najčešće postavljaju se ogledi i, recimo, pomenula sam, a i sada ću pomenuti, u voćarstvu, u ratarstvu to su minimum trogodišnji ogledi. Takođe i u stočarstvu i u drugim granama poljoprivrede ogledi traju dugo. Uz to što traju dugo, naši mladi saradnici, poslediplomci najčešće su prinuđeni ili primorani da većinu ovih istraživanja sami finansiraju. Zbog toga su često oni veliki entuzijasti. Kada sve ovo završe i kada dođu do dragocenih podataka, tek onda im sledi statistička obrada, poređenje sa literaturom, pisanje, uobličavanje magistarskog rada, odnosno doktorske disertacije.

Kada smo pomislili da smo time nekako priveli kraju i da slede procedure sada za određivanje komisije za ocenu i odbranu samog rada, nije tako. Najčešće, na najvećem broju fakulteta, uz ovako pripremljen dugogodišnji rad, potrebno je dostaviti i dodatne dokaze da je to što ste vi radili dobro, odnosno svetski priznato i zbog toga ovi naši kandidati prijavljuju radove za objavljivanje u međunarodnim časopisima. To su mahom vodeći međunarodni časopisi sa Kopson liste, sa visokim indeksom citiranosti, a šta je tu važno naglasiti…

Molim vas o amandmanu. Suviše ste široko otišli.

Pričam o amandmanu. Ja se izvinjavam predsednice, koristim vreme Poslaničke grupe.

Bez obzira, morate o amandmanu. Vi trošite koliko hoćete.

Hvalim ono što je Vlada uradila i što je uradio ministar, a očekujem da će naši posle diplomci biti zadovoljni da mi svi čujemo kroz šta sve oni prođu da bi odbranili magistarski rad, odnosno doktorsku disertaciju.

Osim što je težak i zahtevan posao, posao je jako dugotrajan i znam puno studenata posle diplomaca koji sada treba da brane magistarski rad, odnosno disertaciju, i postavljam pitanje vama i svima nama – šta bi bilo da ovaj amandman nije usvojen? Mi bi njih vratili da upisuju treću godinu doktorskih studija, ponovo da idu, celu ovu proceduru da prolaze. Na gubitku bi bili oni i društvo u celini.

Zbog toga sam želela da istaknem da smo mi dobru stvar uradili i da pohvalim ministra i njegove saradnike koji su sve ovo prepoznali i uvažili, na neki način amandmane svih nas poslanika, mada je formalno usvojen samo jedan amandman.

I još jednom želim i ovom prilikom da kažem, pošto dolazim sa fakulteta, da je jako važno i vredno je poštovanja to što su fakulteti nas podržali, jer suština svih nas ovde je da budemo jedinstveni, da postignemo jedan konsenzus kada se radi o ovako važnim pitanjima. Većina fakulteta je podržala ovakve inicijative i opet kažem da je to vredno pažnje i poštovanja, s obzirom da fakulteti realizuju veliki broj studijskih programa po važećem programu, s obzirom na to da su ne retko suočeni sa brojnim problemima i organizacionim i tehničkim i materijalnim i kadrovskim, da u potpunosti ispune važeće standarde, važeće norme kada se radi o važećim studijskim programima. Ovo za njih je dodatan napor, ovo je za njih nešto čemu se posebno moraju posvetiti, ali oni nas podržavaju, podržavaju studente i sve to kaže da smo mi na dobrom putu.

A čiji će amandman biti, da li će biti od kolege Martinovića, ili nekog drugog poslanika, nije važno. Važno je da smo mi postigli konsenzus i da smo svi saglasni da smo mi danas uradili jednu dobru stvar i još jednom se zahvaljujem ministru u Vladi i svim vašim saradnicima koji ste nas podržali i verovatno je ova zahvalnost i u ime kolega studenata, posle diplomaca o kojima sam sada i pričala. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Nikolić.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, ja sam takođe podnela amandman sa kojim se produžava rok i studentima magistarskih i studentima doktorskih studija, smatrajući da treba da imaju identičan tretman kao i svi ostali studenti kojima je rok istekao. Naravno, tu mislim i na studente koje ste videli, odnosno na bolonjske studente kojima je takođe rok istekao.
Kad god je rok produžavan, i to je jedini razlog zbog kog ja mogu da argumentujem produženje ovog amandmana, kad god je rok produžavan studentima osnovnih studija za po dve godine, a to se desilo četiri puta ukupno do sada, produžavan je i studentima magistarskih i doktorskih studija.
Pošto nemamo drugu informaciju od predstavnika predlagača zašto se to ne bi dogodilo ovog puta, ili zašto bi se to dogodilo ovog puta, smatram da je to dovoljno dobro obrazloženje, jer bismo napravili štetu za koju nemamo procenu, ni ako usvojimo, ni ako ne usvojimo. Dakle, nemamo celovitu informaciju od predlagača i nismo je čuli od predstavnika.
Ovaj amandman će, svesni smo toga, izvesno otvoriti mnoga pitanja, počev od toga da postoje tehnički problemi na koje je koleginica već ukazala, a to je da se mora prilagoditi član 32, samostalni član Zakona iz 2010. godine, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Međutim, to nije jedini član koji mora da se menja. Postoji još jedan član koji praktično mora da se izbriše, a to je član 128. Zakona, koji nikada nije menjan, uprkos tome što je ovo peti put da menjamo zakon i koji glasi, pročitaću jer je važno da imamo ovo u vidu – lica koja su prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekla akademski naziv magistra nauka, dakle već su stekli akademski naziv magistra nauka, mogu steći akademski naziv doktora nauka, odbranom doktorske disertacije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, najkasnije u roku, i kaže se eksplicitno – od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Misli se dakle na 2005. godinu.
Taj rok je davno prošao. Ovaj zakon bi morao da bude izbrisan. Dolazi u koliziju direktno sa samostalnim članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona iz 2010. godine, koji istim ovim licima, i dodaje lica koja steknu zvanje magistra nauka, nakon stupanja na snagu zakona, a po starim propisima, da mogu da završe do 2015, 2016. godine. To bi moralo da bude usklađeno.
Osim ovog tehničkog dela, postavljaju se sledeća pitanja, vrlo važna pitanja. Hoće li se izvoditi nastava za studente magistarskih studija? Pretpostavljam da će se to ostaviti visokoškolskim ustanovama da regulišu opštim aktom. Činjenica je da studenti na to imaju pravo. Hoće li oni moći sada, i sada me molim vas pažljivo, dobro slušajte, da li će studenti koji magistriraju sada, nakon što izglasamo ovaj zakon, moći da upišu doktorske studije po starom, budući da na to takođe imaju pravo? Primera radi, postoje rokovi koji su definisani na određenim univerzitetima, koji su se vezivali za istek roka za završetak magistarskih doktorskih studija po starom, primer je univerzitet u Beogradu za koji znam, koji je definisao rok za prijavu doktorske disertacije, 30. septembar 2015. godine, dakle, godinu dana nakon isteka roka da se te studije završe.
Šta će se dogoditi sa tim rokom? I, moje pitanje je zapravo predstavniku predlagača – da li ste razmišljali o tome ko će se i kako tim rokom baviti i koje će eventualno posledice imati ako se taj rok menja, ustanovljava, ili pak nikada ne donese?
Sledeći problem koji imamo u vezi sa ovim amandmanom jeste – hoće li moći da doktoriraju po starom studenti kojima se nastavlja ovaj status i na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi na šta imaju pravo, ili samo na visokoškolskoj ustanovi koja danas ima akreditovane doktorske studije iz oblasti iz kojih studenti rade doktorsku disertaciju?
Konačno, i ovo je možda jedno od najvažnijih pitanja, na njemu ću se zadržati nešto malo duže, jeste – šta će se dogoditi sa studentima koji su, smatrajući da je rok za završetak doktorskih studija po starom, a to je bio 30. septembar 2015, 2016. godine, istekao, a on je de fakto istekao, upisali doktorske studije po novom, a definitivno su ih upisali, šta će se dogoditi sa tim studentima? Kako će se oni vratiti na studiranje po starom, hoće li imati pravo na to? Jer to je sada već neko stečeno pravo u koje zadiremo. Zašto zadiremo u njega? Zato što mi donosimo zakon. Dvadeset i kusur dana, nakon što je rok za završetak studija po starom istekao, dakle donosimo zakon koji po svakoj sili ima povratno dejstvo.
Mi smo probali juče u diskusiji da ukažemo na to da zakon ima povratno dejstvo, da je potrebno da neka odredba zakona, da se nekako u njemu konstatuje da zakon ima povratno dejstvo i da se onda na Skupštini, kada se o tom zakonu glasa, ustanovi opšti interes. To se nije dogodilo.
Dakle, mi iako smatramo da svim studentima treba da bude produžen rok, iz razloga što nemamo podatke, nemamo kako da zaključimo da li da bude produžen ili da ne bude produžen, nemamo slojevite podatke, ne znamo o kojim se studentima radi, ne znamo koliko je studenata, nagađamo. Ne možemo da podržimo zakon.
Ovaj amandman jeste postao sastavni deo, kao što je predsednica rekla, zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Budući da smatramo da ne sadrži odredbu povratnog dejstva, a morao bi da je sadrži, jer se tiče vremena između 30. septembra i dana u kome zakon usvajamo, praktično ovaj zakon koji usvajamo i po hitnom postupku, po našem sudu, nije ustavan i mogao bi biti oboren, tj. mogao bi biti predmet inicijativa za pokretanje pitanja ustavnosti. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Skupštine, uvaženi ministre, ja ću kao narodni poslanik podržati predlog amandmana koji je predložio dr Martinović, jer mislim da je to ono pravo što traže naši budući magistri, budući doktori nauka, jer kao što je rekao prof. Atlagić, da veliki broj ljudi koji dolazi iz opština kao što je opština Svrljig, koje su nerazvijene, gde se teško živi, koji su uspeli da završe fakultet, ali iz nekih svojih razloga, ekonomskih, nisu uspeli da završe magistraturu i doktorat. Mislim da je ovo bilo potrebno.

Još jednom se zahvaljujem gospodinu Martinoviću, jer je ovo bilo u pravo vreme, a vi kao Vlada, odnosno vi ministri imate veliko iskustvo i znanje i mislim da ćemo i usvajanjem ovog amandmana i usvajanjem ovog zakona dati mogućnost da veći broj studenata iz opština kao što je moja opština, gde će uspeti da završe fakultete, koji veoma teško tamo žive i svi znamo u kakvom je stanju poljoprivreda i poljoprivredni fakulteti, budući doktori poljoprivrednih nauka, nadam se da će ih biti još više.

Pozivam kolege poslanike iz ostalih stranaka da podržimo ovaj predlog našeg amandmana, koji je predložio gospodin Martinović. Nisam član SNS, ja sam predstavnik i predsednik USS i u potpunosti podržavam ovaj amandman i sve ostale amandmane koji daju podršku mladim ljudima da završe ono što su započeli i da Srbiji bude bolje.

Ja ću kao poslanik glasati za ovaj amandman i normalno, glasaću za ostale zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.