Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Hvala vam.
Poštovana poslanice, nekoliko samo pojašnjenja, ovaj zakon je naravno prošao javnu raspravu i to u PKS razgovaralo se takođe i sa svim grupacijama koje su zakon podržale, to je jedno. Drugo, naravno da se i te kako razgovaralo i sa Direkcijom za vodne puteve. Daleko od toga da ne bi bilo zabune zbog građana Srbije, Direkcija za vodne puteve se ne gasi. Direkcija za vodne puteve već odavno počinje da radi kao što znate i sam rečni informacioni sistem, što je takođe vrlo važno.
Sa druge strane, Direkcija za vodne puteve će nastaviti da radi oblast projektovanja i oblast nadzora koja je jako važna, kada govorimo o tehničkom održavanju međunarodni i međudržavnih vodnih puteva. Do sada je situacija izgledala drugačije. Dakle, Direkcija jedna kuća, Direkcija za vodne puteve je radila projektovanje, radila je izvođenje i radila je nadzor. Priznaćete da to nije baš nekako normalno, da tako kaže, sa druge strane Direkcija za vodne puteve nije imala već dužni niz godina dovoljno finansijskih sredstava da bi zaista mogla na pravi način da se bavi tehničkih održavanjem međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva.
To je jedan od razloga zašto smo se opredelili da ukinemo monopol i dozvolimo i privatnom sektoru da se time bavi i to upravo po ugledu na one države koje su vrlo razvijene. Takav sistem imate u Holandiji, Nemačkoj, Austriji, mislim još negde u Belgiji. Dakle, priznaćete da Holandija nije baš zemlja koja nema tako ogromna iskustva u vodnom transportu, oni su nam na neki način bili reperi.
Zemlje koje su zadržale ovaj sistem kakav je kod nas, jesu recimo, Rumunija, Bugarska. Mi smatramo da ovo ipak može da nam donese bolje tehničko održavanje, a kada govorimo o samim uštedama i o novcu koji Direkcija za vodne puteve je koristila, dakle, ukoliko ovaj zakon budemo usvojili onda možemo reći da oko 250 hiljada evra, da će biti manje potrošeno jer će se ići u neka rashodovana i neke plate.
Ono čime će se baviti dalje Direkcija, ponavljam još jednom, jeste projektovanje, održavanje i jeste nadzor koji će sprovoditi nakon sprovedenih tendera, javnih poziva gde će biti izbrani oni koji mogu da vrše tehničko održavanje. Dakle, Direkcija za vodne puteve će nakon toga vršiti nadzor plus rečni informacioni sistem koji ona već u nekom delu sprovodi.
Dalje, ono što mislim da je takođe važno zbog svih, a to je Luka Novi Sad. Uopšte u prethodnom periodu luke koje su privatizovane na raznorazne načine su očito bile privatizovane u najvećem delu, u najvećem broju, ne zbog toga da bi se obavljala lučka delatnost, neko zato što je neko želeo da dođe do zemljišta ili do određene infrastrukture, a pre svega do zemljišta. Tako da, ono što mi želimo da postignemo i što postižemo i upravo onako kako je rekao bivši ministar privrede gospodin Sertić, to je da ono što je javna svojina, a to je infrastruktura i zemljište, jeste javna svojina i ne može da bude vlasništvo nekog novog, dakle, ko će da putem privatizacije postati, odnosno obavljati, biti lučki operater, ili obavljati lučku delatnost.
Dakle, Luka Novi Sad, raspisana je privatizacija, pre toga, oktobra meseca ove godine je Vlada Srbije donela odluku o lučkom području, dakle o infrastrukturi i zemljištu koji su sada u javnoj svojini. Još uvek čekamo razna pisma o namerama i naravno da ćemo i te kako javnost Srbije obavestiti onog trenutka kada do konačnosti samog procesa bude došlo.
Ono što je potreba, recimo, Luke Novi Sad u budućnosti jeste da se u Luku Novi Sad mora uložiti, najmanje 20 miliona evra, ukoliko želimo zaista da iskoristimo ovo što vi kažete odličan položaj koji ta luka ima, a morate takođe priznati da kada neko prikaže dobit od samo šest miliona dinara na takvom mestu, sa takvim mogućnostima, onda je to veoma malo. Mi hoćemo da pomognemo da ta luka funkcioniše i da se lučka delatnost obavlja i da ima mnogo više posla nego što je bilo do sada. Očito je da ćemo, ili bar se nadamo, po svim procenama da ćemo to uspeti ovim procesom privatizacije.
Jedan deo zakona za koji ste rekli, pomoć žrtvama itd. u brodarstvu, za taj deo postoje tačno evropski standardi, odnosno zahtev EU da moramo da se uskladimo sa određenim standardima. Dakle, mi smo to uradili u najboljoj mogućoj praksi svih zemalja koji se time bave. Kada govorimo o celom zakonu, on je naravno usklađen sa standardima EU. I sve što se radi u Ministarstvu saobraćaja, uopšte u oblasti transporta, nijedan zakon nismo stavili pred poslanike, pred parlament, koji nije u skladu sa evropskim standardima. Ako sam nešto slučajno propustila, izvinjavam se.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona i to, najpre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i naravno, drugi zakon Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje o vazdušnom saobraćaju.
Ministarka, ja ću odmah reći da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i moram reći, glasaćemo za ovaj predlog zakona, jer on prvenstveno omogućava da se brže razvija vodni saobraćaj u Republici Srbiji, a sa druge strane i borba protiv sive ekonomije. Ali, evo, sada ću malo opširnije o ovom zakonu.
Šta u suštini donosi ovaj Predlog zakona? Evo, vi ste o tome već malo pričali, dakle najpre Direkciji za vodene puteve, ukida se svojevrstan monopolski položaj za obavljanje pojedinih poslova, tehničkog održavanja na međunarodnim i međudržavnim vodenim putevima.
Dakle, direkcije su sada sredstva koje je dobijala iz državnog budžeta, praktično koristila za održavanje flore, zatim za plate članova posada, kao i za druge poslove, a ovim zakonom koristiće ta finansijska sredstva za poslove koja se nude na tržištu i to pod uslovima, tj kroz javne nabavke.
Ovde je vrlo važno reći da praktično Republika Srbija ovime ostvaruje svoju međunarodnu obavezu, održavanje plovnih puteva, dakle i u cilju nesmetane plovidbe.
Isto tako sa druge strane, šta to donosi još novi zakon? Stvara se zakonska pretpostavka da na više lučkih područja u Srbiji, dakle, stvori se unutarlučka konkurencija. Dakle, pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, poslovala, tj u skladu sa zakonom koji je bio do 2010. godine, moći će da nastave tu delatnost nesmetano ovim zakonom.
Sa druge strane, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, nesmetano obavljala svoju delatnost pružajući usluge iznajmljivanja, tj. čarterovanja kako jahti, tako i plovila za rekreaciju. Ista nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu.
S druge strane, moram ovde isto da kažem da kada su se iznajmljivala ta plovila nisu koristila posadu.
Dakle, ministarka, s jedne strane ovde imamo da je ugrožena bezbednost ako takva plovila iznajmljujete bez članova posade, a sa druge strane, moramo da mislimo o budžetu Republike Srbije. Takva plovila nisu plaćala porez, a sa druge strane, nisu plaćala ni doprinose po osnovu tih ljudi koji su trebali da obavljaju tu delatnost.
Mislim da se ovim zakonom jasno definiše pod kakvim uslovima ta privredna društva mogu da obavljaju pomenutu delatnost.
Samo, u vezi ovoga želim da kažem još jednu napomenu da zahtev da plovila koja se čartuju za potrebe zabave ili razonode moraju da viju zastavu države, poznaju zakonodavstva, to malopre nismo čuli, i zemalja recimo Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore. Nije ovo usamljen primer.
Isto tako, još želim da napomenem da se ovim zakonom povećava i sigurnost u obavljanju vodenog saobraćaja, a samim tim, vi ste i rekli, sprečava se izvršenje pojedinih krivičnih dela, dakle, krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. To će uticati i na poslovanje domaćih brodarskih privrednih društava i luka koje će biti dužne da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovoreno angažovanje licenciranih lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Ministarka, malopre smo čuli da nije obavljena javna rasprava. Ja mislim, iako niste bili u obavezi da to uradite, moram to da pohvalim, svakako, u Privrednoj komori je obavljena konsultacija sa, da kažem, grupacijom za brodarstvo i grupacijom za luke i pristaništa. Ono što je važno, moram da kažem da je dobro čuti glas zainteresovanih strana, jer mislim da time dobijamo, da zakon dobija na težini, da dobijamo bolje zakone, a to je nama svima cilj.
Na samom kraju, želim da kažem, vezano za ovaj zakon, da ćemo svakako u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje.
Sada bih prešao na drugi predlog zakona, odnosno Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje. Treba reći da praktično ovaj sporazum menja Sporazum iz 1990. godine, kada je potpisan ili kada je stupio na snagu 1991. godine i omogućava avio prevoznicima da unaprede komercijalnu saradnju i prošire svoju mrežu puteva kod-šer aranžamana.
Šta praktično predstavlja ovaj sporazum? Moći ćemo direktnim linijama da, da kažem, dva do tri puta nedeljno imamo direktnu liniju Beograd i glavni grad Južne Koreje. Za putnike ovo znači bolje veze i veći izbor vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Isto tako, treba napomenuti da razdaljina između Seula i Beograda je negde oko 8.300 kilometara. Do sada je za takvo putovanje bilo potrebno negde 20 časova. Ovom direktnom linijom to vreme putovanja biće svedeno na 11 ili 12 sati otprilike.
Vi ste malopre rekli, a evo ja da potvrdim, Srbija ima ovakve vazdušne, to govori o radu Vlade, svakako, sa 87 država. S druge strane, sa Beogradskog aerodroma se leti na 67 destinacija, ako se ne varam, a naš avio prevoznik ide iz Beograda na 40 destinacija, što je zaista podatak za svaku pohvalu.
S druge strane, želim još nešto da vam kažem. Kada govorimo o sporazumima, zaista sam siguran da svaki sporazum potpisan u jednoj oblasti pruža širok spektar mogućnosti da potpišemo sporazume i u drugim oblastima, za dobrobit građana Srbije.
Ovde to prvenstveno kažem, jer je Južna Koreja jedna od najznačajnijih zemalja, sa snažnom privredom, na Azijskom kontintentu. Ima snažnu industriju sa visoko obrazovanim kadrovima, sa najznačajnijim firmama poput „Kie“, „Hjundai“, „Samsung“, „LG“ i ono što je važno, privredna saradnja tj. robna razmena između Srbije i Kojere iz godine u godinu u stalnom je usponu. Kada to kažem, imam podatak iz prethodne godine da je robna razmena između Srbije i Južne Koreje negde ispod 190 miliona dolara. To praktično znači da je iz Koreje u Srbiju došlo nekih 73 miliona dolara, uvozimo najviše automobile i monitore, a iz Srbije u Južnu Koreju 115 miliona dolara, a u pitanju je prehrambena industrija. Kažem da ovde zaista ima prostora za dalju saradnju i u drugim oblastima.
Isto tako, vrednost investicija korejskih firmi koje danas posluju u Srbiji, je dostigla vrednost od negde blizu 13 miliona dolara. To su sve značajni podaci. Ministarka, ja dolazim iz Kragujevca, pa to mogu da vam potvrdim. Blizu Kragujevca je Rača Kragujevačka i tu posluje uspešno Fabrika „Jura“. Oni nisu samo u Kragujevcu, oni su i u Nišu, Leskovcu, i to nije jedina fabrika koja posluje u Srbiji. Naš cilj je da imamo još mnogo fabrika. Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ovaj predlog zakona, tako i Zakon o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
...
Srpski pokret Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega bih želeo da pozdravim dolazak ministarke Mihajlović u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Drago mi je da je izdvojila svoje dragoceno vreme iz predsedničke kampanje u kojoj se već duže vreme nalazi i da danas bude sa nama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Vladimir Orlić, s mesta: Predsedavajući, šta je ovo?)
Šta sam sada uradio? Ne valja ni kada se zahvališ što je ministar došao, ne valja ni kada kritikuješ ministra.
Predsedavajući, ja ne znam šta da radim.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Dobro je da ste osetili potrebu da se zahvalite ministarki, ali vas molim da se vratite na tačku dnevnog reda.
...
Srpski pokret Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Ja razumem da vladajuća većina ne može da podnese prisustvo opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali morate gospodo da se naviknete. Niste navikli, ali navići ćete se sa vremenom, ide to polako.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nema razloga da se obraćate poslanicima.
...
Srpski pokret Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Dakle, ja bih pozdravio dolazak ministarke koja je prošli put izbegla da se pojavi kada je njena resorna tema kašnjenja autoputa Ljig-Preljina bila na dnevnom redu, čisto da to konstatujemo, ali ovoga puta nije izbegla da se pojavi, i to je za pohvalu.
Mi ovde želimo da ukažemo na neke sporne stvari koje postoje u ovoj temi, jer načelno govoreći, poslanička grupa Dveri smatra da nije svaka privatizacija i svako ukidanje državnih monopola dobra stvar. Znači, to je ključna tema oko koje se mi sporimo sa svim neoliberalima od 5. oktobra 2000. godine do danas. Znači, ključna ideja neoliberalizma jeste da država ne treba da se meša u svoj posao, da državu treba eliminisati iz svih tržišnih, privrednih i ne znam kakvih drugih aktivnosti, da je tržište zapravo bog, da je tržište najbolji regulator privrednih aktivnosti i da države treba da bude što manje u privredi i što manje na samom tržištu. To je ključna mantra neoliberalizma koja je upropastila ovu državu.
Od 5. oktobra 2000. godine do danas mi smo takvim idejama, a slična ideja se nalazi i u ovom predlogu izmena i dopuna zakona, praktično doveli u pitanje funkcionisanje ove države, ukinuli smo sve carine na uvoz strane robe, privatizovali smo brojna državna preduzeća, na svaki drugi način smo favorizovali strani kapital, stranog investitora, strane firme i ubili konkurenciju domaćeg privrednika i uopšte domaćih kompanija. Država se jednostavno odrekla svojih monopola u brojnim oblastima i time omogućila razne vrste zloupotreba državnih, privrednih i prirodnih resursa, dakle, strateških bogatstava ove države. Ovih dana inače to kulminira ovom genijalnom idejom prodaji lekovitih banja, što je tek tema koja je besmislena.
Ovde se nalazi jedan takav pokušaj tzv. demonopolizacije direkcije za vodne puteve u Srbiji. Dakle, klasično je objašnjenje, država ne zna da radi svoj posao, Državna direkcija za vodne puteve nema pojma da se bavi svojim poslom, mnogo će bolje to privatnik. Niko ne postavlja pitanje – izvinite, što ta Direkcija za vodne puteve ne radi svoj posao, ko je bio tamo direktor, ko je bio tamo godinama na vlasti i decenijama unazad, ko je onesposobio to preduzeće da radi svoj posao? Tome ono čuveno obrazloženje koje otprilike glasi – Telekom ima loš menadžment zato treba Telekom da se privatizuje, a niko ne postavlja pitanje – zašto ne popravimo menadžment Telekoma, pa da ostane naš, pa da sve pare ostanu naše? Otprilike takva je logika ovde u Direkciji za vodne puteve. Ne valja menadžment Direkcije za vodne puteve, ona nije dobro radila svoj posao i zato se ovde lepo kaže u članu 2. zakona – predviđena je mogućnost da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepusti privatnim preduzećima na tržištu, a navodno u cilju smanjivanja troškova i efikasnijeg obavljanja ovih poslova.
Ja vas pitam, gospođo ministarka, zašto Direkcija za vodne puteve nije sposobna da smanji troškove i efikasnije obavlja ove poslove? Da li ste se možda sa nekim privatnikom dogovorili da mu date ove poslove? Da li je to poenta ove priče? Da vlast namešta tendere svojim partijskim drugovima? To se ne dešava u Srbiji nikada, da li je tako? Da li je nekada Čume asfaltirao puteve, a sada možda asfaltira vaš prijatelj Zvonko Veselinović? I to je cela razlika između DS i SNS, da li asfaltira vaš čovek ili njihov čovek.
Znači, to je ključno pitanje za ovu tačku dnevnog reda. Koja su to privatna preduzeća? Kome će da ide ovaj novi monopol? Pazite, vi ako uzmete državi monopol, gospođo ministarka, kome dajete monopol? Privatnim preduzećima. Čak se odričete i nadzora nad izvođenjem određenih radova. Ne vidi se u vašem predlogu zakona kada date nadzor trećem licu ko će da nadzire to treće lice i kako je ono izvršilo zadatak.
Dakle, mi nismo mala deca i dobro znamo da svako gubljenje državnog monopola u ovoj državi ide ili u tajkunske ruke ili ide u partijske ruke ili ide u ruke stranih multinacionalnih kompanija. To je praksa pokazala od 5. oktobra 2000. godine do danas. Nikada ili gotovo nikada vaša neoliberalna ekonomska dogma nije donela nikakav dobitak za srpsko tržište i za domaće kompanije. Ili su pare prebačene tajkunima ili su pare prebačene vašim partijskim firmama ili je monopol za obavljanje određenih delatnosti dat stranim firmama, kao što je slučaj u trgovini, u bankarstvu ili u slučaju privatnog obezbeđenja, koje predajete u ruke, strane četiri firme koje imaju monopol nad privatnim obezbeđenjem u Srbiji. Čekajte, da li ostaje bilo šta u Srbiji srpsko? Da li ostaje bilo šta da će ova država da vlada time, kada prodate Telekom, kada prodate EPS, kada prodate lekovite banje, kada razvlastite Direkciju za vodne puteve?
Dakle, postavlja se pitanje – koje je vaše obrazloženje, zašto dalje razvlašćujete državu Srbiju? Postoje monopoli države koji se ne mogu privatizovati. Slično ste uradili sa vodoprivrednim preduzećima. Imali smo haos na terenu. Jedan od glavnih razloga onakvih poplava jeste neuređena oblast delovanja zaštite priobalja i rada vodoprivrednih preduzeća koji su sada nigde, niti su državna obaveza tj. republičkog nivoa vlasti, niti su obaveza lokalne samouprave, niti su privatizovani, pa je odgovornost privatnika. Hoćemo li sada i u slučaju Direkcije za vodne puteve, odnosno Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama da dobijemo sličan haos, da se više ne zna nadležnost, šta je nadležnost države, šta je nadležnost privatnika i ko tu šta kontroliše i vodi? Dakle, na vreme vas upozoravamo da ovakvo demonopolizovanje državnih resursa može da vodi ili u haos ili u korupciju.
Dakle, nemojte više razvlašćivati državu Srbiju, nemojte više dozvoljavati da ova država pada u ruke tajkuna, partijskih drugara i stranih multinacionalnih firmi. Osposobite državu da može da se bavi svojim resursima. Ne valja menadžment Direkcije za vodne puteve, promenite ga, dovedite sposoban menadžment koji će da smanji troškove i efikasnije obavlja poslove, obučite radnike tamošnjih preduzeća da mogu da vrše funkciju obezbeđenja, a ne da predajemo obezbeđenje u ruke monopola privatnih obezbeđenja koji su opet u funkciji stranaca.
Dakle, imamo i pohvalu za zakon, da vidite da smo mi veoma, da tako kažem konstruktivni kada nađemo nešto dobro u vašim predlozima zakonskih rešenja, a to je ovo sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza iz člana 10. kojim se propisuje prevoz lica jahtom, posebno iznajmljivanje, gde ste veoma precizno naveli da se može obavljati samo jahtom domaće državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg, fizičkog ili pravnog lica.
Na taj način Predlog zakona sprečava izbegavanje plaćanja poreza za privredna društva koja iznajmljuju jahte i plovila za rekreaciju koja su registrovana u inostranstvu. Ovim predlogom zakona plovila moraju da se upišu domaći upisnik plovila, pa će time biti obavezna da plaćaju poreze koji se odnose na jahte. Pohvaljujemo, jer samo mali krug najbogatijih ima mogućnost da kupi, registruje, iznajmljuje jahtu te da na osnovu toga stiče prihod. Zato i treba da plati porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom i troškove pregleda. Svaka čast. Znači, ništa nije sporno.
Kada nešto valja, bez obzira što smo mi opozicija i to žestoka opozicija vašoj vlasti, mi ćemo to da pohvalimo, mi nemamo taj problem. Ali, imamo problem kada vi nastavljate kontinuitet loše vlasti 5. oktobra, DS ili ne znam koga drugog ko je do sada bio na vlasti.
Dakle, ključno pitanje – koja je vaša logika da razvlastite još jedan državni monopol? I objasnite mi zbog čega je Direkcija za vodne puteve nesposobna da se bavi tim poslom? To je ključno pitanje. Znači, vi objašnjavate privatizaciju ovih resursa time što ona ne radi svoj posao. Zašto ne radi dobro svoj posao? Jer ne valja menadžment, jer nema mehanizaciju, jer nema dovoljan broj radnika, jer nema dovoljan budžet? Vi, gospođo ministarka niste stručni za ministarstvo koje vodite, nemate te kvalifikacije, niste inženjer, koliko razumem vi ste ekonomista.
Ono što ovde jeste sada ključno pitanje, objasnite mi iz tog ekonomskog ugla šta je bio problem u državnom vlasništvu nad Direkcijom za vodne puteve, odnosno nad njenim monopolom u ovoj sferi? To su strateški resursi, zemljište, vode, banje, druga prirodna bogatstva, rečni tokovi, šume, rude, to se ne prodaje, to se koristi u funkciji domaćeg ekonomskog razvoja. I ne stavlja se u funkciju privatnih partijskih, tajkunskih i stranih interesa.
Znači treba što više možemo da svaki državni resurs privredno i prirodno bogatstvo, stavimo u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja. Evo, ako ne verujete meni možete da se ugledate na zemlju koja je u vezi sa drugom tačkom dnevnog reda, odnosno ovog zajedničkog pretresa, to je Južna Koreja. Evo Južna Koreja je upravo model ovoga o čemu pričam.
Južna Koreja se razvila tako što je carinskim i vancarinskim merama zaštite zatvorila svoje tržište, što je merama zamene uvoza domaćom proizvodnjom podigla domaću privredu i što je zaštitila državni interes u svemu tome. Eto vam primera, pa se ugledajte, proučite malo primer ekonomskog razvoja Južne Koreje. Videćete da su ljudi radili sve suprotno od ovoga što radi od 5. oktobra 2000. godine do danas. Kada kažem vi, mislim i direktno na vas gospođo ministarka, jer vi ste došli od savetnika Miroljuba Labusa do potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Dakle nema razlike između G17 plus i SNS, vi ste simbol kontinuiteta.