Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Hvala na mišljenju pre svega o zakonu i na određenim sugestijama. Svaki amandman koji zaista može da unapredi kvalitet zakona će biti prihvaćen, doduše iz iskustva sa vašom poslaničkom grupom kod vas je sve ili ništa, tako da ćemo videti.
Nekoliko stvari koje ste rekli, čini mi se da bi trebalo da pojasnimo, pogotovo kada govorimo o obavezama brodara vezano za bezbednost. Maločas sam rekla da je i sama Dunavska komisija preporučila da mora da postoji sistem obezbeđenja na brodovima. To nikako ne znači ova priča o aikidu ili džudu, simpatično zvuči ali je potpuno netačna. To znači da se ide na obuku u MUP da bi se dobile licence i da bi se uopšte znalo kako se pravi plan obezbeđenja i sigurnosti. To je o pojmu same zaštite.
Vrlo je važno, vi ste pomenuli određeno mesto sidrište, nije u pitanju samo sidrište, u pitanju je luka, da li ima ograde, nema ograde itd. Dakle sve mora da bude čuvano. Ono što se u stvari želi postići i što jeste i preporuka Dunavske komisije i što mi vidimo iz realnog života da treba da se postigne jeste ta koordinacija između rečne policije, između obezbeđenja na brodu, između kapetanija. Dakle to je ono što moramo da imamo da tako kažem slobodnim jezikom rečeno uvezano i naravno tog obezbeđenja na samom brodu kao što sam rekao.
Dakle mi ćemo sigurno ostati pri tom članu koji se tiče obaveze brodara da imaju obezbeđenje, mislim da je to u interesu brodara. Zato smo između ostalog i stavili. Ne mislimo samo mi, to misli četrnaest zemalja Dunavske komisije.
Drugo, pomenuli ste i sam zakon i donošenje zakona po hitnom postupku i pomenuli ste jedan datum. Ovaj datum 31.12.2018. godine se odnosi samo na sigurnosnu zaštitu. Dakle, ne odnosi se na druge delove zakona. U tom smislu nama je vrlo važno i u interesu da se ovaj zakon usvoji i da ga što pre primenjujemo.
Ono što mislim da ste takođe pominjali, a to su zaposleni u samoj direkciji, pominjem još jednom da jedan deo njih već radi na rečnom informacionom sistemu, ali od konkretno zaposlenih koji rade na ovim poslovima, neki odlaze u penziju, njih četvoro, dvoje verovatno dolazi u ministarstvo, a postoji mogućnost da dvoje ljudi bude višak. No, o tome ćemo tek razgovarati.
U svakom slučaju interes ovog zakona kao što sam rekla jeste da uredi delatnost, da pomogne da određeno obavljanje delatnosti bude efikasnije i to je razlog zašto se ovaj zakon našao ponovo ispred vas. Još jedna stvar, kada ste pominjali brod koji ulazi na našu teritoriju itd, da li treba da ima obezbeđenje ili ne, to da li će postojati obaveza da brodari imaju obezbeđenje, pa je recimo kada ukrajinski brod uđe na našu teritoriju neće biti obaveza Srbije da ima obezbeđenje, nego će Ukrajina tražiti od svog brodara da mora da ima to obezbeđenje. Kao što sam rekla to su određene preporuke već sada u svim drugim državama, pa i u našoj državi.
Što se tiče dela oko goriva i ovog primera koji ste sami dali za Beograd, biće brod na brod dakle, neće biti ta pumpa i to je uređeno uredbom MUP-a. Što se tiče raznih pomoći, subvencija itd. našim brodarima tu su dve stvari važne. Jedna je zašto naši recimo, vlasnici brodova, kada govorim o privrednim subjektima, bave se privredom i odlaze pod tuđim zastavama ili pod zastavama drugih država, to je pre svega zbog toga što je tamo mnogo veće tržište nego što je kod nas, a kada govorimo o pomoći brodarima u smislu da razvijaju tu delatnost to je nešto što mislim da treba, na čemu treba da radimo, a nisam sigurna da smo u prethodnom periodu u tome mnogo uspeli i tu se potpuno slažem sa vama. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.
Uvažena ministarka, saradnici iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, ja bih na samom početku želela da podsetim da je Republika Srbija od 2010. godine započela implementaciju savremenog standarda u oblasti vodnog saobraćaja i to usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koji je donet 2010. godine, potom Zakon o pomorskoj plovidbi 2011. godine i Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila 2013. godine i time smo oblast vodnog saobraćaja regulisali i u skladu sa međunarodnim konvencijama i drugim međunarodnim dokumentima.
Na osnovu dostavljenog Predloga zakona za izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i pregleda odredaba koje se menjaju, odnosno dopunjuju, možemo da konstatujemo da su ove izmene u cilju daljeg unapređenja vodnog saobraćaja u Republici Srbiji. Srbija poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike za unutrašnji i vodeni transport i takođe ima interese da stimuliše prevoz na unutrašnjim plovnim putevima.
Glavni vodni putevi u Srbiji su reke Dunav, Sava i Tisa sa ukupno 960 kilometara i mreža vodenih sistema u sklopu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav sa oko 600 kilometara, što daje da ukupna površina plovnog puta u Republici Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja potpuno važan kao i svi ostali vidovi saobraćaja posebno sa aspekta transporta robe i prevoza putnika, razvoja privrede i turizma.
Poslednje izmene i dopune Zakona o plovidbi usvojene su u februaru 2015. godine, čime se nastavio proces daljeg usaglašavanja naše regulative sa praksom i transportnom politikom EU koja je po mnogo čemu i ekonomski i efikasnija i ekološki prihvatljivija. Nakon usvajanja ovog zakona u Narodnoj skupštini smo usvojili i Zakon o privatnom obezbeđenju i jedan potpuno novi zakon u našem zakonodavstvu, a to je Zakon o istraživanju saobraćajnih nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovo je svakako zahtevalo neka usklađivanja kada je u pitanju Zakon o plovidbi.
Usvajanjem Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju formiran je i Centar za istraživanje nesreća, jedna nezavisna institucija koja na stručan način treba da vrši istražne postupke. Ovo je sa aspekta bezbednosti ljudi i imovine izuzetno važno jer svaki istražni postupak može nam dati analizu, jasnu sliku zapravo, koji su to propusti i koje su moguće reakcije na određene nepredviđene ili predviđene situacije i ovo dalje pruža mogućnost za unapređenje mera zaštite, svakako dopune propisa ukoliko je neophodno i povećanje opšte bezbednosti.
Upravo jedna od izmena i dopuna važećeg Zakona o plovidbi tiče se bezbednosti i to član 13. Predloga zakona o plovidbi kojim se dopunjuje član 70. važećeg zakona uvođenjem obaveze da domaći brodari donose plan hitnih mera za pomoć žrtvama i porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je svakako u skladu sa ovim zakonom, ali sa odredbama uredbe Vlade donete u skladu sa Zakonom o istraživanju nesreća.
Drugo usklađivanje, o tome je puno bilo reči danas, jeste usklađivanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Predloženo je da brodari, lučki operateri i direkcija moraju da organizuju sigurnosnu zaštitu angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje ove delatnosti privatnog obezbeđenja. Istom odredbom se obavezuju da usvoje sigurnosne planove.
Što se SPS tiče, za nas je ovo rešenje prihvatljivo. Vrlo ste jasno obrazložili malopre i zašto je ovo važno.
Jedna od novina jeste drugačije uređenje tehničkog održavanja vodnih puteva. Činjenica jeste da je direkcija imala monopol kada je u pitanju održavanje i ne samo održavanje, već i planiranje i sam nadzor nad ovom delatnošću. Ovaj način tehničkog održavanja koji je u Predlogu zakona je po ugledu na Rajnski sliv, gde organ utvrđuje standarde, a održavanje plovnog puta prepušta privredi. Ovo je dalo dobre rezultate i svakako pozdravljamo i to što će direkcija ostati da vrši nadzor nad ovim poslovima. Smatramo da će se svakako i budžetska sredstva efikasnije koristiti, a privredni subjekti će kroz angažovanje koristiti i neke nove radnike.
Od 2010. godine započeta je reforma luka. Koleginica Nada Lazić je nabrojala sve luke u Srbiji, a ja ću pomenuti samo najvažnije, a to su Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, jer su ona u najvećem obimu povezana sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport robe i putnika u domaćem međunarodnom saobraćaju.
Ponovo se vraćam na izmene i dopune iz 2015. godine. Želim da podsetim javnost, a i kolege da smo tada usvojili novu klasifikaciju luka, propisali strožije infrastrukturne uslove za luke od međunarodnog značaja, uveli smo lučke koncesije i po prvi put uveli proceduru o tzv. transparentnosti rada luka.
Ovo je u mnogome doprinelo razvoju lučke delatnosti, ali i uređenju celokupnog sistema transporta u Srbiji. Sada se Predlogom zakona daje mogućnost uvođenja još privrednih društava, čime se zaokružuje ovaj proces reforme luka, ako mogu tako da kažem i to je sa aspekta SPS vrlo prihvatljivo.
Posebno pitanje u ovom zakonu tiče se člana 47. zakona, a ono se odnosi na uređenje čarteringa jahti. Imali smo prilike i na sednici Odbora danas da čujemo na koji način se vrši delatnost iznajmljivanja vozila za rekreaciju i u kojoj meri je zapravo ovo crna zona poslovanja. Vlasnici plovila izdaju svoje jahte bez kontrole države, bilo da su u pitanju plovila domaće državne pripadnosti ili da su plovila na kojima se vije strana zastava.
Nesporna je potreba za uređenje ove oblasti jer ova problematika ima dva aspekta, i ekonomski i bezbednosni. Prema podacima veliki broj plovila za rekreaciju koja se izdaju rade pod zastavama stranih država. Pripadnost plovila drugoj državi podrazumeva poresku politiku te države. To u prevodu znači da bez ikakve naknade na našim plovnim putevima se obavlja delatnost od strane onih koji nisu čak ni registrovani za tu delatnost.
Sa druge strane, izuzetno mali broj plovila za rekreaciju je registrovan u Agenciji za privredne registre za obavljanje ove delatnosti jer se zahteva ispunjavanje posebnih uslova za registraciju plovila i svakako plovila zahtevaju posebne preglede.
Smatramo da na ovome treba posebno raditi jer je sve veći broj onih koji su vlasnici plovila u Republici Srbiji, a samim tim se i povećao broj onih koji svoja plovila izdaju i posluju nezakonito. Vlasnici plovila, ako što sam rekla, nezakonito posluju i nažalost ovo otvara brojna pitanja. Prvo, da li su vlasnici svojih plovila koja su registrovana kao plovila za rekreaciju osigurana i da li ti vlasnici zahtevaju od klijenata posedovanja dozvole za upravljanje? Da li obezbeđuju sve zahteve za plovidbu u pogledu broja članova posade i čime garantuju zakupcima, odnosno svojim klijentima da su ispunili sve uslove za bezbednu plovidbu.
Ministarstvo kao predlagač treba da dobije podršku za ovo rešenje jer je zaista vreme da se u ovoj oblasti ko na koji način može da izdaje plovila verujemo da će ova odredba biti iskorak u rešavanju ovog problema i svakako doprineti i budžetu, ali i građanima.
Na samom kraju želela bih da zaključim da SPS smatra da je svaka izmena i dopuna proizašla iz dobre namere i stručnih ljudi u državi, ali i zainteresovanih subjekata, da predstavljaju potrebu za daljim usklađivanjem sa komunitarnim pravom i da su proizvod primene pojedinih odredaba u praksi. Mi ćemo podržati i ovaj Predlog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji je danas na dnevnom redu, o čemu će kasnije govoriti moja koleginica. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Osnovni tekst ili, da budem precizniji, taj zakon je donet još 2010. godine „Službeni glasnik“ broj 73/10. Prva izmena i dopuna je urađena 2012. godine i to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 121/12. Druga izmena i dopuna je učinjena 2015. godine, to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 18/15, to je bilo u februaru 2015. godine.
Mora da se kaže da je i u „Službenom glasniku“ broj 96/15 objavljen Zakon o trgovačkom brodarstvu kojim su stavljeni van snage čl. 41, 43. i 44. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Današnji predlog zakona ima ukupno 55 članova, od toga 49 članova se odnosi na izmene i dopune postojećeg teksta zakona, a šest članova su tzv. prelazni ili završni, objašnjavajući. U okviru ovih 49 članova ima 17 koji se prvi put menjaju, 27 koji su već jednom promenjeni i šest koji su već dva puta menjani. Interesantno je da se u 49 članova nalazi čak 29 članova koji su menjani februara 2015. godine.
Ovi podaci dokazuju da ne postoji program u ovoj oblasti, već da se promene i dopune dešavaju gotovo mahinalno ili prema trenutnim interesima.
Samo da podsetim, pravilo je da se izmenama i dopunama zakona pristupa ako se u međuvremenu desila neka izmena u pravnom sistemu, ili izmena u politici, ili je nužno da se pristupi prilagođavanju stvarnim potrebama. Pošto je predlagač i ovog zakona isti onaj iz 2012. godine, znači razlog nije promena politike u ovoj oblasti.
U Predlogu zakona se navodi kao razlog potreba usaglašavanja i stvarne potrebe, ali ja moram da kažem da to u stvari nije stvarni razlog zašto se pristupilo podnošenju ovog predloga zakona. U obrazloženju se navodi potreba usaglašavanja sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Samo da podsetim taj zakon je donet 23. jula 2015. godine i objavljen je u „Službenom glasniku“ broj 66/15 i u pogledu, vrlo precizno navodim, pomoći žrtvama nesreće i njihovoj porodici članom 14. tog zakona je propisan plan hitnih mera pomoći, koje uključuju prevoz, smeštaj, medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće, donosi Vlada.
Istim zakonom u članu 54. stav 2. je propisano da Vlada u roku od šest meseci donosi podzakonski akt, a taj rok je istekao januara 2016. godine. Vlada je 15. jula ove godine donela Uredbu o planu hitnih mera pomoći žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreća u saobraćaju i to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 63/16. Odredbom člana 5. stav 3. Uredbe o planu hitnih mera pomoći u slučaju nesreće u saobraćaju Vlada je praktično tu odredbu ubacila u član 13. Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu.
Moram da vas podsetim da je potpuno nedopustivo da se norma podzakonskog akta diže na nivo zakonske norme u nekom drugom zakonu. Obično je pravilo drugačije, da zakonska norma bude osnov za podzakonsku normu i prepisivanje tih normi nije ni potrebno. U krajnjem slučaju, ta uredba je na snazi i ta uredba obavezuje, bez obzira da li se nalazi u posebnom zakonu ili ne.
Slična je situacija i sa članom 19. Predloga zakona kojim se vrši izmena zbog, navodno, obaveze usaglašavanja sa Zakonom o istraživanju, a vrši se nepotrebno upućivanje na taj zakon. Znači, cela odredba člana 19. Predloga zakona jeste upućivanje na poseban Zakon o istraživanju nesreća. Tu se stvarno otvara pitanje, kao da inspektori bezbednosti plovidbe nikada do sada nisu ispitivali plovidbene nezgode. Primarni zadatak im je, u krajnjem slučaju, i bio dok nije donet ovaj Zakon o istraživanju.
U obrazloženju Predloga zakona se kao razlog za izmene i dopune, a ja to govorim intervenciju, u članovima 21, 22, 23, 24. Predloga zakona navodi potreba usaglašavanja sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Opet da se malo podsetimo, taj zakon je donet i objavljen u „Službenom glasniku“ broj 104 još 2013. godine i zakonom je u članu 5. propisano da Vlada propisuje bliže kriterijume za određivanje objekata koji su obavezno obezbeđeni i način vršenja poslova zaštite obavezno obezbeđenih objekata.
Dakle, ako je postojala ova obaveza, ona je morala da se obavi prilikom izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama još u februaru 2015. godine. Međutim, to očigledno da se nije uradilo, ali ima još jedna stvar. Vlada nije donela uredbu još uvek u skladu sa članom 5. navedenog zakona.
Mora da se ima i u vidu da se izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koji je objavljen 2015. godine, ništa nije promenilo u pogledu obezbeđenja objekata, već samo u pogledu licenci, nadležnosti i osposobljenosti lica koja pružaju zaštitu. Tako da, stvarno nije jasno šta se menja i zašto se ovim zakonom insistira na ovim promenama.
Kao treći razlog za izmene i dopune navodi se iznajmljivanje stranih jahti, a ta promena se vrši u članu koji ima samo jedan stav i koji reguliše obavezu stranog broda da se na njemu viju dve zastave. Pravno-tehnički potpuno neprihvatljivo da se u jednom članu mešaju dve ili čak tri oblasti koje nemaju nikakvu dodirnu tačku. Da je oba intervencija na ovom članu učinjena kao poseban, novi član, to bi donekle imalo nekog smisla. Ovako nema apsolutno nikakvog smisla i prosto se čudim da je to moglo da prođe pravno-tehničku redakturu pri Vladi.
Moram da skrenem pažnju predlagaču da po meni deluje neverovatno, ako je svrha ove promene da se uvede red na plovilima EU, onda je to moralo da uradi počevši od člana 4. Zakona, pa redom, da preskočim članove 41. i 43, ali i svakako 87, 92, 104, 133, 184, 281, pa čak i onim članovima nekoliko zakona koji kažu da se to primenjuje od kada Srbija uđe u EU. Mi imamo i takve članove u našim predlozima zakona koji se tiču plovidbe i ove materije koja je predmet ovog zakona.
Kao četvrti razlog za izmene i dopune navodi se potreba preciziranja značenja pojma „statusnih promena kod lučkih operatera“ i moram da konstatujem da se to vrši na način da se praktično proširuju situacije u odnosu na Zakon o privrednim društvima. Moram da skrenem pažnju da jednim zakonom ne može da se menja suština i sadržina nekog drugog zakona. Vi jednim zakonom sa nekoliko odredbi možete da intervenišete na neki drugi propis ili drugi zakon, ali u smislu stavljanja van snage odgovarajuće odredbe, ali da menjate suštinu i značaj Zakona o privrednim društvima kroz izmene Zakona o plovidbi i lukama, to je krajnje neprihvatljivo. Ovde se uvode potpuno novi kriterijumi koji se tiču statusa pravnih lica privrednih društava, to je potpuno neprihvatljivo i prosto je nemoguće ovim zakonom da se to uradi.
Povodom statusa lučkih operatera mora da se prihvate odredbe Zakona o privrednim društvima, a sva preciziranja Zakona o plovidbi i lukama ne mogu da znače izmenu propisa o privrednim društvima, pogotovo je zabranjeno da se proširenje vrši unošenjem odredbi o promeni vlasništva, promenama kapitala, stečaju i slično. Za te oblasti postoje potpuno drugi propisi. Lučki operateri nisu u rangu banaka, osiguravajućih društava, pa da agencija ili ministarstvo mora da ima uvid ili da daje saglasnost ili da razmišlja o vlasnicima kapitala. To je u nadležnosti, pre svega, privrednih društava i to se registruje u Agenciji za privredna društva.
Peti razlog za izmene i dopune su pokušaji proširenja stečajnih prava, tako su napisali u svom obrazloženju. Stečajna prava, u osnovi je da se zaključenja ugovora o privatizaciji posle 4. juna 2003. godine zameni započinjanjem postupka privatizacije.
Molim vas, započinjanje postupka privatizacije je nešto objektivno koje se dešava na relaciji onoga koji vrši postupak privatizacije, a ne počinje na zahtev stranke. Stečena prava postoje kod zahteva stranke. Ovde nema toga i potpuno je neshvatljivo zašto se ide u ove oblasti, očigledno 2015. godine da posao nije završen na valjan način. Valjda se stečena prava koriste, a ovde se stečena prava kao izgovor koriste da bi se dobitno proširio broj izuzetaka i stečena prava i sasvim nepotrebno u isti koš sa privatizacijom ubacuje i pravo svojine po osnovu ulaganja koje nikada nije bilo sporno.
Molim vas, najzaštićenije je pravo svojine, najzaštićenije je pravo ulaganja. Ko je uložio sredstva u nešto može da računa da ima pravo svojine nad tim stvarima. Ta sudbina je i lučke infrastrukture. Ako postoje dokazi da je neko izgradio lučku infrastrukturu, pa naravno da po osnovu ulaganja ima pravo svojine.
Mislim da je nepotrebno ovim zakonom da se ulazi u nešto što reguliše Zakon o planiranju i izgradnji, da je nepotrebno da se ulazi u nešto što reguliše Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i u druge propise. Očigledno postoji neki razlog zašto se ova intervencija vrši, a ja stičem utisak da 2015. godine nije na kvalitetan način završen neki zadatak koji je morao da se završi.
Za ovaj predlog, on navodno sadrži i odredbe o izmenama i dopunama koji suštinski u stvari nisu potrebne. Nama je u stvari potreban jedan potpuno novi zakon, jer ako se pogleda ovaj zakon u svom celokupnom paketu, mi onda imamo i pet predloga, odnosno pet članova u predlogu zakona gde se ispravljaju tehničke greške, a na nekim mestima se tehničke greške ispravljaju suprotno osnovnom principu, ko može više može i manje. To je prosto neshvatljivo šta se dešava.
Interesantno je da se po pitanju naknada koje brodari plaćaju u igru uvlači i potpuno jasan Zakon o kontroli državne pomoći koji se primenjuje od 2010. godine, a u međuvremenu nije nastala potreba da se bilo šta menja, a pogotovo kada su u pitanju luke i pristaništa. Nameće se obaveza Agenciji da sva umanjenja, naknade tretira kao državnu pomoć male vrednosti. To je iluzorno. Umanjenjem naknade kao javnog prihoda brodari i ne stiču povoljniji položaj na tržištu niti se na taj način narušava konkurencija na tržištu, naknada koja se plaća je javni prihod, u odgovarajućim slučajevima imaju pravo na odgovarajuću naknadu. Do sada se to nije prijavljivalo, u smislu Zakona o kontroli državne pomoći, nije imalo tretman male pomoći, a ovde se uvodi čak i obaveza vođenja toga, potpuno nepotrebno, sve je proisteklo iz potpuno lošeg tumačenja zakona i uredbe koja ovu materiju reguliše, Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći. Potpuno je neshvatljivo umanjenje od 50% naknade koja se priznaje za istovar rude i čelika, ona sada više ne važi. Pa, kako to sad baš u trenutku kada su Kinezi kupili ovu našu Železaru više ne važi onaj popust koji je do sada postojao.
Naravno, mi smo podneli tridesetak amandmana na ovaj predlog zakona. Trudićemo se u raspravi da obrazložimo svaki od ovih amandmana. Smatramo da je potpuno nepotrebno ovo što je urađeno, ali smo uspeli da lociramo gde su problemi i zašto imamo problema u brodarstvu, odnosno u primeni ovog Zakona o plovidbi i lukama. Moram da kažem da sve ukazuje da se problem nalazi u Ministarstvu saobraćaja. Nalazi se pre svega u područnim i upravnim organizacijama koje tamo postoje i moram radi korektnosti prema nekim koji su pre mene pričali, Direkcija za vodne puteve je upravna organizacija nije privredno društvo. Tako da mogućnost da se ti poslovi tehničkog održavanja ustupe u zakonom propisanom postupku drugim pravnim licima koja su osposobljena i licencirana i imaju mogućnosti da to rade nije neka novost, to se i do sada radilo. Međutim, za nas je potpuno neshvatljivo da se poslovi nadzora izbacuju iz Direkcije za vodne puteve. To je što se tiče nas potpuno neprihvatljivo.
Moram da vam skrenem pažnju da veliki broj lica koja rade u ministarstvu na poslovima plovidbe i slično, jer ovaj sistem u okviru ministarstva pored Lučke kapetanije tu je i Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcija za vodne puteve, Agencija za upravljanje lukama, pa još i to ovlašćena pravna lica za održavanje državnih vodnih puteva itd.
Moram da vam skrenem pažnju, da tu postoji negativna kadrovska selekcija što se tiče SRS, počev od Zorana Gvozdenovića, pa tog Kovačevića, pa čak tamo postoje i džipovi sa duplim rezervoarima, tu je čitav spisak imena ljudi koji su maksimalno privatizovali. Ne sporim da svaki ministar ima pravo da formira kabinet, da formira ekipu koja će da zadovolji po procenama ministra te potrebe, da se najbolje organizuje posao, međutim, ovde imamo i od Leposave Sojić, pa od Lucije Dević, da vam ne pričam ove lične biografije, šta sve ko radi tamo, kako radi, koliko radi. O tome su pisale i novine, gde se falsifikuju upisnici, gde se dodeljuju i neke potvrde, diplome za čamce itd. To je predmet istraživanja policija odavno i to je postala javna stvar odavno, o tome se piše i budite sigurni i dalje će da se piše šta se dešava u pojedinim sektorima u okviru ovog ministarstva.
Mislim da je glavni problem lošeg predloga zakona i lošeg stanja, kadrovska neosposobljenost ministarstva sa svim područnim i upravnim organizacijama da se izađe u susret i da se na što bolji način i pripremi zakon i da se na što bolji način poštuju odredbe zakona i sredi ova oblast.
Moram da skrenem pažnju da u postojećim propisima koji regulišu ovu materiju imamo svojevrsnu diskriminaciju. Ovde se protežiraju, hajde da kažem, sve ono što ima zastavu EU, a drugi koji učestvuju u ovom poslu ili koji plove Dunavom i Savom se na neki način diskriminišu. Postoji nekoliko takvih članova. Postoji još puno članova koji nisu obuhvaćeni predlogom za izmene i dopune, pa nismo mogli da amandmanski intervenišemo, ali su svakako i oni predmet našeg interesovanja i oni su takođe morali da dođu pod udar ovih promena i izmena.
Kažem, mi smo podneli tridesetak amandmana. Svi amandmani su podneti sa osnovnim ciljem da se poboljša ovaj tekst. Tekst predloga zakona je po našim kriterijumima vrlo loš. Stvarne potrebe nisu dotaknute ovim predlogom izmena i dopuna. Imamo i činjenicu da pojedini područni organi i pojedine organizacije suštinske nisu ni zaživele na način kako je to propisano zakonom, a to pre svega mislim na ovu agenciju koja vodi računa o lukama.
Prosto se plašim ove svojevrsne zbrke koja je nastala i u ovom zakonu, ne samo ovim izmenama i dopunama, nego praktično od 2015. godine gde može doći do svojinskih problema i kod vlasništva luka. To može da proizvede probleme i sa lučkom delatnošću, to može da proizvede i neke druge probleme, a javnost je već upoznata kakvi sve apetiti postoje kada su u pitanju luke. Luke nisu privatna stvar, da se razumemo i luke jesu dobro od javnog značaja i s pravom država tu treba maksimalno da se unese i da to maksimalno reguliše, jer tamo se sve i svašta može desiti, uostalom, pomorstvo i brodarstvo oduvek prate neke loše pojave i stvarno stalna borba između države i lučkih operatera i brodara. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Biću vrlo kratka, pošto ste nekoliko puta pomenuli dve stvari koje nisu tačne. Jedna je da postoje članovi zakona koji imaju odloženu primenu do ulaska u EU, to nije tačno. Drugo je da se delatnost nadzora daje drugom, svakako je delatnost nadzora direkcije. Ono što mi definitivno hoćemo jeste delatnost održavanja bude efikasnija i bolja.
Pošto ste nekoliko puta pomenuli kako ste jako puno amandmana dali vrlo konstruktivnih, kako ste rekli, da popravite zakon, prosto, da upoznam poslanike da su to amandmani od 1. člana do poslednjeg - briše se, briše se, briše se i meni je baš žao što nisam mogla i što nemam priliku da vidim tu konstruktivnost na delu.
Što se tiče Ministarstva saobraćaja, građevinarstva, infrastrukture, ono je otvoreno, možete doći, tražiti bilo koju informaciju o svakome iz ovog ministarstva, dobićete sve. Možete doći da vidite. Na kraju krajeva, vi to vrlo dobro, verovatno znate, kako se formiraju kabineti, bili ste i ministar trgovine u nekom drugom vremenu. Nadam se da se to vreme neće ponoviti. Hvala vam.
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)

Na osnovu čega gospodine Krasiću?
(Zoran Krasić, s mesta: Netačno vas je interpretirala.)
Netačno vas je interpretirala? U redu. Izvolite.

Pa, ja sam vrlo precizno na početku rekao da ovaj zakon ima 55 članova, a da smo mi podneli samo 30 amandmana, tako da nismo od prvog do poslednjeg, ovo što ste vi rekli.
Drugo, za svaki amandman postoji obrazloženje šta smo predložili, ali kada budete videli amandmane, videćete da ima amandmana kojim ispravljamo neke druge stvari koje niste vi, kao predlagač, ne vi, nego ko je predlagač, nije obuhvatio Predlogom zakona o izmenama i dopunama. Tako da, znači, nije od 55 amandmana, nisu svi amandmani „briše se“, već je samo 30 amandmana i u okviru tih 30 amandmana ima i onih koji nisu „briše se“, nego se menja nešto u vašem predlogu. Tako da, kada budete videli, onda ćete videti koliko ste pogrešili u ovoj konstataciji koju ste izneli.