Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv - niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 140 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Jerkov.

Ja sam, koleginice i kolege, razmišljala o tome da li je sramota da ja 40. put vas molim da krivična dela koja ne zastarevaju uvrstimo krivično delo – krađe beba.
Onda sam shvatila da jeste sramota, ali sramota nije moja. Sramota je vaša što vi to ne usvajate. Sramota je vaša što ni jednom rečju niste objasnili zbog čega 40 puta odbijate da se u Krivični zakonik unese jedna jedina izmena, a to je da se u krivična dela koja ne zastarevaju unese krivično delo krađe beba.
Ja vas ponovo molim da se oko ovog zakona dogovorimo. Molim vas da o njemu razgovaramo, ja ću odustati od tog zakona, ja ću ga predložiti na Ženskoj parlamentarnoj mreži, pristaću na bilo kakvu vrstu dogovora, samo da tim ljudima izađemo u susret, jer vi ne možete da zamislite količinu nesreće, nepravde i lošeg tretmana kojima su ti ljudi izloženi i količinu novog poniženja nakon svega što su pretrpeli kada im se kaže da više ne mogu da potraže pravdu zbog toga što im je neko ukrao dete u bolnici i rekao im da je to dete umrlo, zbog toga što je to krivično delo zastarelo. Ovo je jedna od meni lično najvećih misterija sa kojom se ja suočavam u ovom parlamentu zbog čega vi ne želite da se ova izmena unese u Krivični zakonik.
Ja neću više govoriti, samo ću vas zamoliti da razmislite i samo ću vas zamoliti da razmilite o tome zbog čega ne podržavate ovu izmenu zakona, a pozivam svakog ko je za to zainteresovan da se sa mnom susretne, sa tim roditeljima, da sa njima razgovara i ja verujem da će svako ko se sa njima bude sreo sledeći put glasati za, a neće čekati da predsedavajući pritisne zvonce. Zaista ne znam zbog čega smo se mi kandidovali da budemo poslanici ako ćemo o ovakvoj stvari čekati zvonce da bismo za nju glasali.

Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 38, nije glasalo – 121 od ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljuje predsedavajući.
Vlada Republike Srbije je 2012. godine u manje-više istom sastavu u kom je sada, usvojila Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. U toj Strategiji se pominje i visoko obrazovanje i Vlada je postavila ciljeve kako visoko obrazovanje treba da izgleda 2020. godine.
Mi imamo još dve i po školske godine da implementiramo tu Strategiju i ja bih volela da napravimo zakon koji će omogućiti da ono što piše u Strategiji zaista do 2020. godine i sprovedemo.
Tamo između ostalog piše da će Republika Srbija do 2020. godine imati najmanje 38,5 a kasnije najmanje 40% visokoobrazovanih građana u generaciji od 30 do 34 godine. Moje pitanje Ministarstvu je koliko takvih ljudi ima danas? Mi već danas moramo znati da li će taj cilj biti ispunjen, zato što svi ti koji treba da završe 2020. godine fakultete, su te fakultete sada već morali upisati.
Zatim, planirani porez proporcija akademski obrazovanih građana trebalo bi ostvariti u onim akademskim područjima koje su prioritetno značajne za ukupni razvoj Republike Srbije, pre svega na polju tehničkih i prirodnih nauka. Da li mi znamo da li mi taj uslov ispunjavamo? Da li mi zaista upisujemo studente pojačano u one oblasti koje će doprineti privrednom razvoju Republike Srbije u oblasti prirodnih i tehničkih nauka ili mi upisujemo masovno ona zanimanja koja posle završavaju deca koja nemaju gde da se zaposle, koja ne ispunjavaju ovaj cilj?
Onda se kaže da su akademske studije dostupne svima, posebno onima koji su iz socijalno ugroženih porodica koje su na bilo koji način marginalizovani. Naše akademske studije su apsolutno nedostupne danas siromašnoj deci. Naša siromašna deca ni ne stignu do fakulteta. Njihovi roditelji dižu kredite da bi mogli da ih školuju i oni sami rade da bi mogli da se školuju, mi ukidamo lokalnim samoupravama čak i sredstva za jubilarne nagrade za nastavnike, a kamoli za to da možda pomognu nekom detetu da se iškoluje, koje ne bi moglo da dođe do fakulteta i ja samo pozivam da usvojimo zakon koji će omogućiti da se ova strategija ispune.
Iza te Strategije je stala cela ova sadašnja Vlada. Ako Strategija ne valja, onda ne treba da se ispuni, ako treba dajte da usvojimo zakon koji će to omogućiti, pa ili da menjamo Strategiju ili da menjamo Vladu.

Zahvaljujem koleginici Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za – 21, uzdržan – jedan, nije glasalo 136 od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Gordana Čomić, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora, radi utvrđivanja činjenice i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Gordana Čomić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za - 13, nije glasalo - 147 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo devet, nije glasalo 150 od ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo sedam, nije glasalo 153 od ukupno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo četiri, nije glasalo 156 od ukupno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo šest, nije glasalo 155 od ukupno 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, škole su nam loše. Deca izlaze iz njih tako da ne nauče ništa. U njima sede i uče napamet ono što im se kaže. Uslovi u školama su gori nego oni uslovi koje imaju kod kuće, to su uslovi koji nisu ni za decu ni za ljude. Udžbenici su nam stari, programi isto tako. Nastavnici nisu obučeni da uče decu na najnovije načine na koje se to sada radi u celom razvijenom svetu. Škole su pune nasilja. Nema podrške deci iz osetljivih porodica. Priča se o ukidanju nekakvih škola. Smanjuje se broj odeljenja, a u njima povećava broj dece.
Škole nemaju, čak ni vc, ni grejanje. Deca su u njima gladna. Nema biblioteka, nema interneta, nema izborne nastave, torbe su im preteške. Ne razvijaju se kao ličnosti, kao misleći ljudi, kao budući odgovorni i ozbiljni građani ove zemlje. Svaka kreativnost u deci, u našim školama se ubija. Oni po svaku cenu moraju da se stave u kalupe, koji omogućavaju nastavnicima da sa njima rade lakše po tim zastarelim načinima, zastarelim planovima i zastarelim programima. Inkluzija u našim školama uopšte nije zaživela. Ta deca su i dalje nekakvo nužno zlo u odeljenju, a ne ravnopravni učenici.
Obuka direktora nam je neophodna zato što direktori uglavnom decenijama sede na mestima na kojima se nalaze i nisu sposobni da upravljaju školama. Nema profesionalnog razvoja nastavnika, nema nikakvog vrednovanja nastavnika na osnovu onoga šta su naučili na brojnim seminarima na koje idu. Deca ne znaju da interpretiraju čak ni tekstove koje su istog momenta pročitala. Loše prolaze na svim međunarodnim testiranjima. Loše urade maturu. Takvi loši dođu onda u srednju školu. Srednjoškolsko stručno obrazovanje je još gore od osnovnoškolskog. Deca iz srednjih stručnih škola praktično da i nemaju nikakvu šansu na fakultetima zato što nisu navikla ni da uče, ni da rade, niti znaju kako to izgleda na fakultetu.
Škola nema nikakvu vaspitnu ulogu. Deca beže sa časova. Nastavnici izostaju sa časova. Deca nemaju nikakav osećaj pripadnosti školi. Siromašnoj deci je onemogućeno da nastave sa daljim školovanjem. Hajde da razgovaramo o tome.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 24, uzdržan jedan, nije glasalo 133 od ukupno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo pet, nije glasalo 153 od ukupno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo sedam, nije glasalo 152 od ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo sedam, nije glasalo 153 od ukupno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na ovnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zakon o udžbenicima je poslednja karika u tom našem začaranom krugu lošeg obrazovanja. Ne zna se da li su udžbenici kao osnovno nastavno sredstvo posledica ili uzrok onoga kako nama danas izgleda obrazovanje, a ono svakako da ne izgleda dobro.
Imali smo Zakon o udžbenicima koji je, kako je sam ministar priznao, donet pod ultimativnim pritiskom nekakvih ucenjivača koja nije želeo da imenuje, zbog kog je on i nekoliko puta povlačio, menjao, ispravljao zakon, da bi na kraju ostavio baš sve onako kako su vršioci pritisaka želeli da u njemu bude.
Udžbenici su nam i dalje preskupi, preteški i veoma često netačni. Sa preskupim, preteškim, preobimnim, prekobrojnim i netačnim udžbenicima mislim da ne možemo očekivati da naše obrazovanje bude dobro.
Roditelji su primorani da kupuju udžbenike koje deca apsolutno ne koriste. Nastavnici su, po ko zna koji put, označeni kao izvor korupcije u celom tom prljavom poslu i ogromnom tržištu trgovine udžbenicima. Mislim da je to strašno nepravedno prema nastavnicima. Ako ima nekakvih zloupotreba, onda zakon treba da se pozabavi izdavačima, a ne nastavnicima koji u tome možda učestvuju, a možda i ne učestvuju.
Udžbenici su nam prepuni predrasuda. U njima se žene mogu videti isključivo kao majke, kuvarice, spremačice. Ako imaju nekakvo zanimanje, to je onda nekakvo zanimanje medicinske sestre, negovateljice ili nešto slično. Dece sa bilo kakvim smetnjama u razvoju u tim udžbenicima nema. Dece koja rastu u porodicama koje su na bilo koji način drugačije od onoga kako se zamišljanja da porodica treba da izgleda u tim udžbenicima nema. Oni su puni netačnih informacija. Zakon koji smo doneli očigledno nije rešio ni jedno jedino pitanje, kada je u pitanju kvalitet udžbenika, a nije rešio ni ono što je reklamirano kao najveća prednost tog zakona tj. da će rešiti problem sa korupcijom koja je evidentna u našim školama, s tim što ja tvrdim da korupcija dolazi od izdavača, a ne od nastavnika.
Predlog zakona koji dajem pokušava da reši makar deo tih problema koji sa našim udžbenicima postoje, a trebalo bi o njemu da razgovaramo u paketu sa svim ostalim zakonima koji se bave našim sistemom obrazovanja, koji proizvodi ljude koji nisu onakvi kakve treba da imamo ako želimo da se razvijamo kao društvo.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – dva, uzdržanih – nema, nisu glasala 132 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Balša Božović želi reč?
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo sastanak sa Sindikatom penzionera Srbije. Oni su rešeni da izađu na kraj ovom otimanju penzija koje su pošteno i krvavim radom stečene tokom životnog veka penzionera.
Pitali su za podršku. Naravno da će tu podršku od nas dobiti. Po ko zna koji put predlažem zakon o vraćanju otetih penzija iz razloga što je neko ceo život radio pošteno, uplaćivao poreze i doprinose na vreme i stekao svoju imovinu. Dakle, penzija je imovina koju je Vlada Republike Srbije otela onima koji su vredno za nju radili.
Suština o kojoj ovde pričamo jeste da nakon onoga što je Vlada Republike Srbije uradila za tzv. konsolidaciju budžeta nigde u svetu nije moglo da se ponovi, već su ustavni sudovi slične namere drugih vlada osujetili, kako u Grčkoj, tako u Portugalu, tako u Italiji, tako u Španiji i nikada nam neće biti jasno zbog čega Ustavni sud Srbije nije želeo da ocenjuje ustavnost zakona o otimanju penzija.
Sedamsto hiljada penzionera kojima ste oteli penzije danas ne mogu da plate račune, danas ne mogu da pomognu svojim unucima koji studiraju, koji ne rade, ne mogu da se prehrane. Diskriminisali ste onaj deo penzionera koji je zaista ceo svoj životni vek proveo gradeći ovu zemlju, praveći ovaj sistem i na najpošteniji način doprinosio ovom društvu. Demokratska stranka je 2000. godine vratila zaostale i ukradene penzije. Ne samo da ćemo ukinuti ovaj zakon i vratiti penzije na staro, već ćemo vratiti sve ono što je oteto, kao razlika u odnosu na ono što su primali do sada.
Mislim da je veoma važno da kao narodni poslanici shvatite da ste životno ugrozili, zdravstveno ugrozili preko 700.000 penzionera kojima ste protivustavno oduzeli ono što su ceo život stvarali i gradili. To je njihova imovina i kao kada bi vam neko iz kuće odneo komad nameštaja ili neku dragocenost, vi ste nekome omalovažili i oduzeli pošten rad.