Zahvaljujem.
Poštovana Skupštino, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vojske Srbije, dame i gospodo, učešće u multinacionalnim operacijama radi izgradnje i očuvanja mira jedan je od zadataka politike odbrane Republike Srbije koji proističe iz njenih strateških opredeljenja i tri deklarativne misije - efikasan sistem odbrane, mir i povoljno bezbednosno okruženje i integracije u međunarodne bezbednosne strukture.
Angažovanjem pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije pod mandatom UN i EU Republika Srbija nesumnjivo jača svoje bezbednosne kapacitete, diplomatske odnose, kvalitet. Nesumnjivo je Srbija priznat partner u očuvanju mira širom sveta. Naši pripadnici snaga odbrane spremni su i obučeni, nagrađivani i odlikovani u gotovo svim mirovnim misijama, profesionalci od poverenja. Smatram ovu odluku u tom smislu ispravnom.
O ovim odlukama smo već razgovarali na nadležnim odborima. Ja se posebno zahvaljujem ministru odbrane, koji je i tada dao iscrpne i konkretne odgovore na postavljena pitanja odmah nakon što su pitanja postavljena. Evo, i sada nastavlja to da čini. Konstatujem pak činjenicu da je Vlada Republike Srbije 4. oktobra predložila, a Skupština primila Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Skupština ovaj plan, međutim, usvaja pred kraj 2016. godine i o tome smo danas već govorili ovde u plenumu, za koju se plan predlaže. Dakle, sa velikim zakašnjenjem, složićemo se, kako u odnosu na kalendarsku godinu, iako stoji u zakonu da je tekuća godina svakako, tako je u odnosu na prethodni plan, jer je prošlo nekoliko meseci između isteka prethodnog plana. Znam da postoji ona odredba po kojoj se dejstvo plana produžava. Sve je to u redu.
Zašto mislim da je važno da skrenem pažnju na ovo? Zato što je godišnji plan nešto što je došlo sa strategijom i što zapravo određuje misiju i ciljeve mirovnih operacija i važno je da bude usvojen što ranije u toku godine, da bi godišnji plan mogao da se izvrši u skladu sa misijom.
Ovo sadrži druge elemente od značaja za odobravanje o izvršenju godišnjeg plana. Sad, šta mi je važno? Izveštaj o izvršenju godišnjeg plana za 2015. godinu još nije stigao u Skupštinu, tako da bih postavila pitanje – da li znate možda kada će stići u Skupštinu? Koliko ja znam nije, ispravite me ako grešim, jer po članu 17. zakona kaže se da Vlada na kraju budžetske godine usvaja izveštaj o izvršenju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.
Zašto to kažem? Jer ćemo usvojiti plan za godinu koja je praktično na isticaju pre nego što smo razmotrili izveštaj za prethodnu 2015. godinu.
Predlagač pretpostavljam stoga i predlaže da se ovaj podzakonski akt, odluka, donese po hitnom postupku i poziva se na član 167. Poslovnika Narodne skupštine. To ne bi trebalo da je moguće, budući da član 167. kaže da se kao akt koji se može doneti po hitnom postupku navodi isključivo zakon.
Ja ću pročitati to. Tehnička stvar je u pitanju. Pročitaću kako to glasi celini. Kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti i koje nisu mogle da se predvide, na donošenje zakona po hitnom postupku mogle bi da prouzrokuju štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje itd.
Dakle, odluka je i obrazložena u skladu sa članom 151. Poslovnika, kao da se radi o zakonu po hitnom postupku, a ne odluci. To nije učinjeno ni prethodnih godina, ni 2015, ni 2014, ni 2013, 2012. godine, da ne idem sada unazad. Ponavljam, u pitanju je tehnička stvar.
Postoje neki drugi članovi Poslovnika koji manje detaljno definišu kako se predlaže drugi akt po hitnom postupku. To je član 94, ako se ne varam, i recimo član 168. Poslovnika.
Dakle, bez obzira na ovu tehničku stvar, ponavljam, tehnička je, postavlja se pitanje preduslova za donošenje akta po hitnom postupku. Imali smo priliku danas nešto da čujemo u vezi sa tim, takođe. Naime, nije jasno iz obrazloženja koje okolnosti nisu mogle da se predvide. Ja sam čula da ste danas poslali zapravo u januaru godišnji plan Skupštini i da ste rekli da je dobar deo razloga i u činjenici da su bili izbori, da je godina bila izborna. Zašto to kažem? Godišnji plan se donosi kada je usvojen Zakon o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2009. godini. Vidi se da je plan napisan značajno ranije, iz samog plana se vidi da je on sastavljen, uslovno rečeno, blagovremeno u odnosu na datum podnošenja dokumenta Skupštini i svakako pre isteka avgusta.
Primera radi, kaže se, recimo, da je mandat Mirovne operacije UN u Republici Liban produžen do 31. avgusta 2016. godine, tako stoji u planu, i citiram – očekuje se njegovo novo produženje, kraj citata. A, mandat je produžen 30. avgusta 2016. godine do 31. avgusta 2017. godine. Znači, na tom mestu se, recimo, vidi da nije plan ažuriran. Ima toga još. Slično je s Misijom UN u Liberiji, gde je 14. septembra mandat produžen do 31. decembra 2016. godine.
Sad, za mirovne operacije UN u Republici Kipar stoji pak ažuran podatak, da je misija produžena 26. jula do 31. januara 2017. godine i na osnovu ovoga zaključujem da je plan svakako napisan značajno ranije i ažuriran negde verovatno u julu ili pre isteka kraja avgusta.
Šta je još značajno da naglasim? Da Vojna savetodavna misija EU u Centralnoafričkoj Republici EUMAM RCA, navedena je kao dvanaesta misija koja je u toku i koja je počela u junu 2015. godine, ona je uveliko završena. To svakako znate.
Ono što moram da kažem, taj podatak i ne stoji na sajtu Vojske Srbije, koji je inače sjajan staj, i sa zadovoljstvom pohvaljujem, vrlo transparentan, sve informacije su na njemu, i pretpostavljam da će se nastaviti angažovanje naših pripadnika Vojske Srbije i da se praktično čeka usvajanje godišnjeg plana u ovoj misiji koja predstavlja produžetak te inicijalne misije.
Dakle, zamolila bih predlagača da eventualno objasni, mada ste to već rekli, pa možda i ne morate, zašto plan nije stigao u ažurnom obliku, bar sa ovim informacijama koje su mogle da budu dodate pre nego što je predstavljen Skupštini 4. oktobra?
U obrazloženju hitnog postupka kaže se da je donošenje odluke po hitnom postupku neophodno radi nesmetanog funkcionisanja organa i organizacije, kao i sprečavanje štetnih posledica koje bi mogle uslediti, odnosno na ispunjenje preduzetih međunarodnih obaveza.
Ja bih sada zamolila predlagače, mislim da je korisna informacija i da poslanici čuju i građani, koje su tačno štetne posledice? Pretpostavljam da se radi o tome da su UN poslale poziv, ali da mi nismo u mogućnosti da pošaljemo pripadnike, jer čekamo usvajanje godišnjeg plana. Hvala.
Prošlogodišnja odluka je doneta 19. juna 2015. godine. Ja ću sada izlistati nekakve datume da bih ukazala na veliku neurednost usvajanja, ne kažem sastavljanja, kažem usvajanja godišnjeg plana u tekućim godinama, jer smatram da bi to trebalo urediti. Godine 2015. usvojen je plan 19. juna, 2014. godine 13. juna, 2013. godine 20. februara, 2012. godine, neverovatno, 24. decembra, 2011. godine 28. februara, 2010. godine 29. juna i 2009. godine, onda kada je donet zakon, 29. oktobra.
Zaista smatram da bi ovo trebalo urediti. Vojska Srbije ima ogroman ugled, Vojska Srbije zna šta radi i ovakve proceduralne stvari, ovakva kašnjenja nisu nešto što bi trebalo da ide uz to.
Pretpostavljam da je ova vremenska ne urednost u donošenju godišnjeg plana razlog što su nekoliko poslednjih godina, u predlogu odluke, na samom kraju kaže i ona odredba da će se plan odnositi i na narednu godinu sve dok se ne usvoji novi godišnji plan, što onda pokriva, rešava neke probleme slanja pripadnika, rotacija itd. Dakle, to je godišnji plan koji ne obuhvata kalendarsku godinu u tom slučaju, a nekada traje duže od godinu dana, kao u ovom slučaju, jer je istekao negde u junu 2016. godine. To dalje znači da ako je mandat pripadnicima Vojske Srbije i drugih snaga odbrane istekao, a recimo misiji nije, možda može da se pojavi problem u upućivanju novih pripadnika.
Navešću primer mirovne operacije na Haitiju. Žao mi je što, ako ne grešim, nema predstavnika MUP-a ovde, pošto se radi o pripadnicima policije. Dakle, u ovoj mirovnoj operaciji policijski službenici se angažuju sa mandatom od godinu dana. Po svemu sudeći, mandat policijskih službenika, angažovanih u 2015. godini, istekao je u julu 2016. godine. To zaključujem na osnovu izveštaja UN u kojima se vidi da je Srbija imala četiri policijska službenika do juna 2016. godine kada više nema službenika. Dakle, nema ih u julu i avgustu. U 2015. godini mandat je bio istekao u martu, a pripadnika nema u aprilu, maju i junu, već tek u julu. Godišnji plan za 2015. godinu usvojen je 19. juna i upućeni su nakon usvajanja plana.
U planu se doduše kaže da se policijski službenici angažuju sa mandatom od godinu dana, mislim na plan iz 2015. godine, da je u 2015. godini, ovo je jako važno, planirana rotacija, odnosno zamena četiri policijska službenika. Moje pitanje predlagaču je, koga trenutno nema, jer godišnji plan sačinjavaju zajedno Ministarstvo odbrane i MUP, kada se dogodila rotacija? Da li je to rotacija koja se dogodila u septembru 2016. godine ili u julu 2015. godine kada su pripadnici MUP-a poslati?
Zašto to pitam? U septembru mesecu je Republika Srbija, ove godine, uputila četiri nova policijska službenika o čemu su mediji izveštavali. To stoji u saopštenju MUP-a od 13. septembra tekuće godine, gde se kaže da su dana 13. septembra potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova razgovarali sa pripadnicima MUP-a koji će do kraja nedelje biti upućeni u mirovnu misiju na Haitiju.
Godišnji plan za 2015. godinu usvojen je 19. juna i on predviđa rotaciju. Da li je to ta rotacija koja se dogodila u 2015. godini ili je to još jedna rotacija? Zapravo, da li mogu da postoje dve rotacije, iako nisu predviđene ni jednim godišnjim planom? Smatram da je jedna rotacija predviđena godišnjim planom iz 2015. godine, da je ona po planu, a ova druga nije i onda je to, za mene bar, siva zona nepokrivenosti planom. Zašto to kažem, jer postoji ona jako važna odredba Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u kojoj praktično predsednik Republike, odnosno Vlada donose odluku o slanju pripadnika Vojske, odnosno policije nakon usvojenog godišnjeg plana.
Zanima me takođe da li su slične odluke donete u periodu između 19. juna i 1. novembra? Ima li ih još? Zašto to pitam? Na primer, misija UN Liberija, u izveštaju stoji da je trenutno angažovan jedan pripadnik Vojske Srbije i dva policijska službenika. Moje pitanje – kada su policijski službenici poslati i da li su, budući da ih od februara 2016. godine do avgusta, nema u izveštaju UN? U planu stoji trenutno, ali mi ne možemo znati da li je ažurno, jer je on negde ažuriran, kako se meni čini, barem, u avgustu mesecu.
Sada ću reći nešto o broju misija i pripadnika. Godišnjim planom upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u drugim multinacionalnim operacijama u 2016. godini planirano je upućivanje do 700 pripadnika Vojske Srbije i 800 pripadnika MUP-a u multinacionalne operacije EU. Trenutno ih je nešto iznad 300, ispravite me ako grešim, pokušala sam da saberem i došla sam do nekog broja od 330, 340, tako nešto, a i vi ste odgovorili, ministre, na odboru, mislim da je 343, recimo.
Broj misija je za pohvalu. Učestvujemo u osam od 16 tekućih misija UN i planira se učešće u još sedam, što su praktični sve misije UN, ako se isključi UNMIK, u dve misije EU i planira se još tri, odnosno u izveštaju stoji tri, a planiraju se dve, ali zbog ovog prebacivanja RCA na ovu drugu misiju sam i ja obrnula, od ukupno 16. Šta bi me zanimalo? Zašto je broj misija u kojima učestvujemo pod pokroviteljstvom EU manji od broja misija UN? Da li uopšte postoji ikakav razlog? Dakle, to je ukupno preko 20 operacija i misija, od toga preko 10 ima pripadnike i planira se novih devet, odnosno 10. To je sve sjajno.
Kažem da kod nas učestvuje nešto preko 300. Šta mi je još zanimljiv podatak? Verovatno da je ukupan broj pripadnika značajno veći u odnosu na zemlje u regionu, pa sam našla neke podatke da recimo Makedonija šalje jednog, Hrvatska sedam, Crna Gora četiri, Bosna 40, Slovenija 18, Bugarska dvoje, Rumunija 96, Mađarska, Španija 613 itd. Dakle, mi smo tu negde. Dakle, broj pripadnika je takođe iz godine u godinu rastao, što je za pohvalu. O tome se govorilo i na prošloj sednici iz 2015. godine. Podsetiću, na primer, 2007. godine je bio 21 pripadnik, 2008. godine 15, 2009. godine 46, 2010. godine 47, 2011. godine 82, 2012. godine 167, nekako se dupliralo to, 2013. godine 328, 2014. godine 539, 2015. godine 670. Dakle, sada ih je trenutno angažovanih 330, a planira se 700. Ne znam kada će oni biti poslati, ali verovatno u ovom godišnjem obuhvatu plana, i u 2017. godini, praktično. Ne znam da li smem da zaključim da je broj pao. On ostaje praktično na istom nivou na kom je i bio prošle godine, možda malo više.
Jako bi me zanimalo, recimo, ako biste mogli, imali vremena, da nam kažete kako se biraju pripadnici Vojske Srbije koji odlaze u mirovne misije i koji su kriterijumi. Znam da smo bili sedmi po broju pripadnika u Evropi. Ne znam da li smo i dalje ili smo možda tu napredovali.
Imam još jedno pitanje – zašto se smatra porast broja pripadnika važnim, on deluje značajno, deluje važno, ali me zanima da li postoji, da li je neograničeni rast nešto što nam treba ili postoji neki optimalni broj do kojeg hoćemo da idemo u skladu sa nekim ciljevima koje imamo? Dakle, gde bismo stali eventualno, da li bismo stali po hiljadu, ili bismo negde stali sa tim brojem?
Ja mislim da je dobro da bude pripadnika naših snaga u odbrani u mirovnim operacijama, rade na razvoju odnosa, podižu kapacitete, sjajni su ambasadori Srbije, budući da se izuzetno ističu u svim misijama, dobijaju najviša priznanja i odlikovanja.
Sada pitam – da li možda merite, ili planirate da merite, moram da kažem da ministar liči na osobu koja bi to radila, učinak, odnosno da li imate neke indikatore, progresivne parametre izvučene iz ciljeva na osnovu kojih merimo taj doprinos našeg učešća u mirovnim operacijama? Primera radi – kako utiče na spoljnu politiku, da li utiče na broj održanih vežbi sa svim strateškim partnerima, dakle SAD, Evropa, Rusija, Kina. Na primer, da li utiče na porast izvoza naoružanja?
Mislim da su sredstva koja se izdvajaju svakako značajna, ali kada benefit uporedimo sa učešćem ovih sredstava u odnosu na ukupan budžet Vojske Srbije, ako se ne varam, ispravite me, to je nešto oko 2%, u odnosu na ukupan budžet Vojske Srbije, mislim da vredi i da je novac dobro upotrebljen. Primera radi, za školovanje imali smo to pre nekoliko sednica ovde u Skupštini, za školovanje studenata na budžetu, tj. produženje školovanja od godinu dana na budžetu izdvaja se 22 milijarde dinara, a ovde izdvajamo ipak milijardu i 700 miliona dinara za multinacionalne operacije, što je nekih 10-11 puta manje, odnosno više.
Šta bi me još zanimalo? Zašto je budžet veći od 300 miliona dinara u odnosu na prošlogodišnji? Pretpostavljam da ima razloga, neki troškovi. I, za kraj čestitala bih vojnim posmatračima, štabnim oficirima, medicinskom osoblju, sanitetskim timovima i vojnoj bolnici, jedinicama nivoa odeljenja voda i čete i autonomnim timovima za zaštitu brodova na dobrom predstavljanju Srbije širom sveta i zamolila bih predstavnike Vojske Srbije da podele s nama poslanicima i građanima Srbije neko iskustvo s terena. Hvala.