Svakako. Znači, ponekada država kada štiti određene vrednosti, zaštitne objekte, pravilno reaguje i vrši izmene zakona, ali ponekad nažalost politički pragmatizam uslovljava izmene krivičnog zakonodavstva i tada je najčešće to uslovljeno nekim uticajima, pre svega spolja i zapadnog faktora, i tada smo svedoci da država donosi pogrešne odluke u ovoj materiji. To se realizuje time što i sudska praksa onda luta u samoj primeni takvih zakonskih rešenja i da to nije doneto u interesu sopstvenih građana i sopstvene države.
Ovaj zakon bih mogao da kvalifikujem kao neko rešenje između ova dva i ono što mi se ne sviđa jeste samo obrazloženje. Vi navodite da je pre svega glavni razlog usklađivanje sa pravom i pravnim sistemom EU, takođe pristupili ste parcijalnim rešenjima.
Želeo bih da postavim pitanje ministarki pravde – kada je formirana radna grupa za izmenu ovog zakona, ko je činio tu radnu grupu, da li je bio neki profesor krivičnog prava sa pravnog fakulteta bilo kog Srbiji deo te radne grupe i kada je bila javna rasprava o ovim izmenama Krivičnog zakonodavstva?Mislim da parcijalne izmene nisu dobre i takođe imate jedan deo kozmetičkih promena, ali imate i jedan deo gde zaista uvodite određene novine. Takođe bih postavio pitanje zašto jedan deo zakona, pre svega, ova krivična dela koja se tiču privrede, stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, ostale stupaju 1. juna 2017. godine, jedino odredbe koje se odnose na krivično delo terorizma stupaju osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku RS“?
Meni se čini da je to u skladu sa politikom ove Vlade. Naime, kod ove Vlade je sve u futuru, tako i ovaj Krivični zakonik, odnosno izmene su u futuru. Negde je futur najbolja odrednica ove četiri godine ove naprednjačke vlasti i politike Aleksandra Vučića, da će nam se sve desiti nešto u budućnosti.
Takođe, možemo staviti jednu načelnu primedbu na kaznene raspone koje predlaže predlagač. Za pojedina krivična dela su preširoko postavljeni, a za pojedina prenisko opredeljeni. Tu se stvara jedan prostor na pritisak na sudove i na uticaj na rad javnog tužilaštva. Postoji jedan praktičan problem uticaj medija na rad pravosudnih organa, pre svega partijskih medija poput Pinka i Informera, što svakako podriva načelo zakonitosti.
Vi tvrdite da je ovo nastavak reformi započetih 2012. godinine, mada meni ovo više liči na reforme započete 2009. godine i na kontinuitet sa reformama koje je radila DS, koje su bile loše, tako da i to ne možemo da pohvalimo. Imate čak jedan član koji je u sukobu sa načelom ustavnosti. Predloženom dopunom elemenata bića krivičnog dela povreda ravnopravnosti člana 128. Krivičnog zakonika dodaju se reči – seksualna orjentacija i rodni identitet, kao novi osnovi diskriminacije.
Podsećam vas da Ustav u članu 21. stav 3. ne prepoznaje seksualnu orjentaciju i rodni identitet kao osnov diskriminacije, zbog čega je ova dopuna u koliziji sa ustavnom zabranom diskriminacije.
Pomenuto krivično delo se nalazi u Glavi Krivičnog zakonika kojim se propisuju krivična dela koja se odnose na zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina koja su utvrđena Ustavom.
Što se tiče implementacije Istambulske konvencija, tu ima dobrih stvari, ali neke promene su suvišne. Postavljam pitanje zašto mi ne stavljamo rezerve na određene odredbe međunarodnih konvencija? Zašto da opterećujemo katalog krivičnih dela sa nekim inkriminacijama koje su nepoznate u našem podneblju? Da li je to životno, da li pravo i krivično pravo trebaju da prate život ili tek tako prosto treba da potpisujemo nešto što će biti mrtvo slovo na papiru.
Konkretno, mogu da postavim pitanje vezano za krivično delo sakaćenje ženskog polnog organa? To se nikada nije desilo u Srbiji, to nije nešto sa čime se suočila praksa u Srbiji i sada mi to uvodimo iz azijskih ili afričkih zakonodavstava. Zašto sam na ovo reagovao? Moram da vas pitam da li je možda namera ove Vlade da jedan veliki broj migranata koji prolazi kroz našu zemlju u ovom trenutku i zadržava se u našoj zemlji, da u dogovoru sa EU ih naselite na ovim prostorima, pa onda već unapred predviđate takvo krivično delo, jer računate da će nam sa njihovim ostankom u Srbiji doći takvi problemi? To je moje lično opažanje i jedan lični strah vezan za ovu izmenu Krivičnog zakonodavstva.
Sada moram i da pohvalim određene stvari vezano za ovaj zakon. To je inače jedna od retkih stvari koja se može pohvaliti, a tiče se ovoga što imamo danas na dnevnom redu.
Prvo, dekriminalizacija određenih krivičnih dela, konkretno zloupotreba ovlašćenja u privredi. Krivično delo je u praksi pružalo široku arbitrarnost u radu tužilaštva i sudova i svaka čast što smo to dekriminalizovali, ali naročito pohvaljujem dekriminalizaciju krivičnog dela izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića iz člana 228. Krivičnog zakonika.
Ovo drugo krivično delo je služilo poslovnim bankama, ali i jednom privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. da u krivičnom postupku koriste tužilaštvo da naplaćuju sopstvena potraživanja, što je apsolutno bio neverovatno jedan veliki apsurd.
Molio bih vas kao ministarku pravde da prosto ispitate postupanje i rad tužilaštava u prethodnih nekoliko godina, a vezano za ove krivične postupke, pre svega prema privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. koje nije imalo status poslovne banke, odnosno nema ga ni dan danas, niti je moglo da izdaje platne kartice, niti su njihove kartice bile platne kartice. Tek su ove godine dobili dozvolu NBS da to rade.
Sada, zašto niko nije pokrenuo postupak za neovlašćeno izdavanje platnih kartica prema „Dajners klubu“ d.o.o. privrednom društvu? Da li to znači da znamo da imamo tužioca i sudije koji su povlašćeni kod poslovnih banaka ili imaju povoljne kredite, bilo stambene, bilo keš kredite i da se drže u šaci od strane poslovnih banaka, što smo ovde u Skupštini i dokazali i izneli? Sada imamo neke sudije, odnosno neke tužioce koji rade kao uterivači dugova za „Dajners klub“ d.o.o, radili su dugi niz godina i verovatno imaju neke beneficije od njih. Takođe, i u Narodnoj banci službenici, to treba preispitati.
Dobro je što se unose dodatne mere u krivično pravnoj zaštiti porodice, maloletnika i dece. Mi ćemo tu amandmanima samo predložiti više kaznene raspone kod ovih krivičnih dela i to pozdravljamo, ali postavljamo jedno pitanje. Zašto to nije bilo ranije predloženo, da li je trebao da dođe neko iz EU, kako vi to tvrdite u obrazloženju, i da nam kaže da mi treba da štitimo porodicu, decu, novorođenčad, maloletnike?
To mi je apsolutno neverovatno da neko spolja treba nama da govori da mi to treba da radimo, da nam je trebala, ne znam, Istanbulska deklaracija ili bilo šta, konvencija.
Pohvaljujem još jednu stvar, što se konačno uvodi kažnjavanje za pripremne radnje za krivično delo terorizma i to je isto jedna dobra stvar. Takođe mislim da bi trebalo dodatno zaštiti državu, a samim tim i građane, tako što će se doneti jedan poseban zakon za ovu temu.
Želeo bih da vam kažem da što se tiče ovih novih mera koje se tiču privrede, odnosno izmene privrednih krivičnih dela, koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, očekujemo da će na ovo najpre reagovati sama privreda, zatim advokatura, ali i stručna i naučna javnost. Mi smo podneli amandmane i ukoliko ovi amandmani ne budu usvojeni, mi ćemo zajedno sa reakcijama ove javnosti koju smo pomenuli predložiti nove izmene i dopune Krivičnog zakonika jer smatramo da ovde ima dosta spornih stvari.
Što se tiče Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, e, sad, ovaj zakonski predlog je jedan pravi rđavi kontinuitet postpetooktobarske Srbije. Tada je revolucionarna pravda trebalo da posluži da se utvrdi i učvrsti nova vlast, koja je radila za račun i interese zapada. I SNS sada radi isto. Nastavljate, znači, sa tom nekom postpetooktobarskom Srbijom, revolucionarnom pravdom, da biste učvrstili sopstvenu vlast, i sadržinski, a u mnogim rešenjima i personalno, vi nastavljate tu politiku.
Ja tu moram da postavim pitanje. Vrlo jedna čudna stvar. Kada gledamo konferencije za štampu, da li Ministarstva pravde, da li pravosudnih funkcionera, da li MUP-a, Nebojšu Stefanovića, Aleksandra Vučića, kao predsednika Vlade, službi bezbednosti, mi čujemo da je Srbija uspešna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, da su građani i društvo bezbedni i da imamo nikad bolje rezultate kao država na tom polju, a onda nam stigne jedan ovakav zakon i jedno ovakvo obrazloženje. I sad, ja se zaista pitam – ko laže? Da li laže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i njegovi ministri kada ponavljaju da je Srbija bezbedna? Ili laže Aleksandar Vučić kada potpiše jedan propratni akt na ovaj predlog zakona? I ovaj dualizam, šizofrenija i podvojenost je izgleda odlika politike koju sprovodi Aleksandar Vučić, SNS i ova Vlada.
Znači, pominjem, prvi ovakvi zakoni kojima se uvode u naš pravosudni sistem neka specijalna, hajde, posebna odeljenja u sudovima, tužilaštvima i propratne policijske jedinice koje ih prate za organizovani kriminal i ratne zločine, kasnije visokotehnološki kriminal, desile su se 2002. godine. Velika većina vas koja sedi sada sa ove druge strane i vrši vladajuću većinu kritikovali ste kao opozicija te zakonske izmene i rad tih organa dok ste bili u opoziciji. Vi dobro znate da kada su se formirala ta posebna odeljenja da su tu došle odmah strane ambasade i nevladine organizacije koje su upravljale i diktirale rad tih pravosudnih delova. Kritikovali smo i s pravom vi ste kritikovali tada, a sada usvajate brojne beneficije koje su imali članovi tih posebnih odeljenja u tužilaštvu i u sudovima, visoke zarade i razne druge privilegije koje su to pratile. Vi dobro znate da su se čak neki bavili i politikom. Imamo Vladimira Vukčevića, penzionisanog tužioca za ratne zločine, koji je više obavljao političku funkciju nego funkciju tužioca. Da li je to tačno? Ja sam siguran da će se i mnogi iz SNS složiti sa mnom. Znači, vi ste lično to kritikovali, a sada radite to isto. Pravite jedno novo posebno odeljenje, što je zaista neverovatno.
Osnovni motivi za ovaj zakon, znači, malopre sam pokrenuo to pitanje, ja mislim da imate sumnju na kadar u pravosuđu i želite da izvršite degradaciju pravosuđa, koje mora u celosti biti, po vama, političko. Evo, sad ću da vam kažem gde. U razlozima za donošenje zakona vi kažete – uočeni nedostaci u radu. Ko je te nedostatke uočio, postavljam vam pitanje? Ko je zaključio da isti nedostaci postoje? Da li iza tih nedostataka stoje neka konkretna imena i prezimena? Jer, ponavljam, na konferencijama za štampu vi hvalite, a onda nam date ovakvo obrazloženje. Ili je ovo neki signal da tužioci i sudovi moraju da povedu računa i da na mig SNS hapse, gone i sude?
Postavljam isto pitanje – zašto je neophodna nova koordinacija državnih organa i njihovo organizaciono redefinisanje, kada se isti efekat mogao postići postojećim zakonskim mehanizmima međuresurskim radnim grupama? Ko je do sada, koji je to pravni akt do sada sprečavao, pa nam trebaju neki novi alati, napredni alati, nova mreža? Kakvi su to uopšte alati? Znači, imamo ucenjene sudije kojima se daju privilegije, bankarski krediti od poslovnih banaka ili beneficirane plate i čak hoćete i beneficirani radni staž da im date, zaista neverovatno.
U obrazloženju ste naveli da je ovaj zakonski predlog uslovljen i potvrđen međunarodnim aktima. Pa kažete – neki su potvrđeni i u vremenskom periodu počev od 1990. pa do 2009. E, sad postavljam ja pitanje – a šta ste toliko čekali? Svi vi ovde u sali, jer ste se svi izmenjali od SPS-a, preko DS-a, svih frakcija, pa do SNS, 26 godina vršite vlast i niste uspeli da implementirate te međunarodne akte. Šta ste radili? Popunjavali, pravili partijsko pravosuđe preko poslušnika koji su vodili tužilaštva i sudove, sprovodili selektivnu pravdu i čuvali vaš kriminal, kao i vaše kriminalce i tajkune, svih vas ovde u sali, dok je pravosudni sistem u kome se velika većina stručnih ljudi, časnih ljudi, bio gušen prenatrpanim predmetima, neuslovnim uslovima za rad i pritiscima predsednika sudova i javnih tužilaca koji su postupali kao partijski komesari. Zato vam sad treba neka nova koordinacija i novi napredni alati za neku novu naprednu pravdu. Uopšte nemate definisane precizne kriterijume za raspoređivanje u posebna odeljenja koje će vršiti predsednici sudova. To mora da se propiše. Sporne su i visine zarada, a da ne govorim o beneficiranom radnom stažu.
Šta znači služba finansijske forenzike? Je li to neka nova pravosudna profesija? Kako će Pravosudna akademija obezbediti specijalizovanu obuku iz oblasti krivičnog prava za finansijsku forenziku? Mi smo ukazali kako rade sudski veštaci i koji problem imate sa sudskim veštacima, a sada hoćete da uvedete i neku finansijsku forenziku.
Imamo amandmane, obrazložićemo detaljno zašto je ovo pogrešno i loše rešenje, ali postavljamo pitanje. Pravosudna akademija treba da sprovodi neke silne kurseve za razne oblasti u ovim zakonima koje ste predložili. Da li to znači da uvodimo kursadžije u pravosuđe, jer vi volite kursadžije, to je jasno? Šta je udarna grupa. Da li je to oblik rada? Ako je to oblik rada, zašto ga institucionalizujemo zakonom? Šta je sa onim čuvenim radnim grupama prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića? Nisu dale rezultate. Da li su ovo udarne grupe koje to kopiraju?
Na osnovu ovog zakona i obrazloženja mi možemo da shvatimo šta Vlada misli o Ministarstvu unutrašnjih poslova i njenim pripadnicima, o ljudima u tužilaštvu i u sudovima – da oni ne znaju da rade svoj posao i da ga rade loše, da oni ništa nisu uradili do sada, ti organi, na suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i borbi protiv terorizma, takođe da aktuelne sudije višeg i apelacionog suda nisu sposobne da sude za ova krivična dela i zato je to razlog da donesemo jedan ovakav zakon.
E, vidite, upravo suprotno, mi kao poslanička grupa smatramo da ovi ljudi i te kako umeju i znaju da sude za ova krivična dela, isto važi i za policiju i za tužilaštvo. Mislimo da je namera jednog ovog zakona upravo da se stvori jedno partijsko pravosuđe koje će biti kupljeno posebnim privilegijama.
Možda je ovo dovoljno. Ostaviću još vremena za kasnije. Hvala.