Vi ste 2013. godine napravili izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine i onda ste te 2013. godine izmenili ono što je bilo dobro u ranijem zakonu, o nekoj želji da nešto promenite i odlučili ste da se imovina oduzima tako što tužilac podnese zahtev, sud donese rešenje o privremenom oduzimanju, a tek onda stranka može da prigovori tome. Dakle, vi ste onemogućili stranku, građanina, okrivljenog da uopšte učestvuje u postupku oduzimanja imovine.
Sad ste shvatili posle tri godine da to ne valja i da je to rešenje bilo mnogo loše i sada dajete mogućnost, vraćate se na ono što je bilo do 2013. godine, dok vi niste bili na vlasti, vraćate se na to da ipak stranka može da učestvuje u postupku i da da neki odgovor na predlog tužioca.
Ja ovde razrađujem amandmanom taj postupak i predlažem da se taj odgovor, koji čovek da na predlog za oduzimanje tužiocu, da na izjašnjenje. Zašto? Možda će tužilac da vidi argumente te stranke i da kaže – da, u redu je, čovek ima opravdanje za imovinu koju ima, zaradio je i platio je porez na to, pa će zbog toga da odustane. Zašto vi sprečavate mogućnost da tužilac odustane od svog zahteva? Zašto sud mora da donese odluku, a tužilac nema prava da odustane? Ako ubedi stranka tužioca argumentima, dokazima da je zaradio imovinu i na tu imovinu platio porez, čemu ta želja, pitao je malopre kolega Krasić, da se svima oduzme, da se što brže oduzme, da niko nema prava da se brani u ovoj zemlji? Zašto to radite?
Dakle, ja mogu da odgovorim, tužiocu se da na izjašnjenje. Ako smatra da treba i dalje da se ide u postupak, sud će doneti odluku, a možda će odlučiti da odustane. Hvala.
