Zahvaljujem.
Ne postoji nijedna kleveta, laž, netrpeljivost upakovana u poruku Demokratskoj stranci koja može da sakrije činjenicu da je predsednik Odbora za finansije rekao: „Ja sam ga naterao da da ostavku, i njega i člana. Dao sam mu fer ponudu.“ Ko ste vi da dajete fer ponudu bilo kome, bilo kakvu? Ima li zakona koji obavezuje predsednika Odbora za budžet i finansije? Ima li zakona koji obavezuje predsednika Komisije za hartije od vrednosti? Ko ste vi da procenjujete da li je on ispunio vašu fer ponudu ili nije? Sva vrsta tog detinjastog na sigurno od rejting-efendija u mesidž boksu napravljeno, samo i napadaju. Ućutkaćemo mi njih, ako ne u Skupštini, onda na naslovnim stranama.
Sve je to uzalud, apsolutno uzalud. Niste ni prvi ni poslednji koji misle da se klevetanjem Demokratske stranke može bilo šta dobro za državu učiniti, jer ne može. Ali, ovim što vi činite, nateranjem nekog da podnese ostavku je zajednička šteta moja i vaša. Ja ne znam ni kako se zove taj čovek. I nećete mi verovati, ja bih isto ovo izgovorila da je on najugledniji član Srpske napredne stranke, ja bih isto ovo izgovorila da je u pitanju vlada Srpske radikalne stranke, DSS-a, bilo koga, zato što za to mi sedimo u ovoj Skupštini. To je duboko nerazumevanje koje imamo. Udri ih i neka ćute.

Hvala.
Izvolite.

Ovo su sve literalni radovi. Nemam ja ništa protiv DS. Niko ne može da mi kaže ni u jednom trenutku da sam imao govor mržnje, za sve ove godine.
Ali, da li zna cenjena koleginica, da je Odbor za finansije već pokrenuo postupak za razrešenje. Stavio je na dnevni red. Znači, većina članova Odbora, ne većina, bilo je jednoglasno i član DS tada, i predsednik vašeg Poslaničkog kluba je glasao za to. Borko Stefanović, imenom i prezimenom, vam kažem. Postojao je konsenzus u celom Odboru za finansije da se pokrene postupak za njegovo razrešenje pred Narodnom skupštinom.
Tačno je da je trošio i isplaćivao enormne zarade zaposlenima suprotno Zakonu o zaposlenima u organima državne uprave. Da je krčmio tu najveću investiciju koju je imala Vlada DS i Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, tako što su „Maksi“ prodali. Živela je ta komisija, plaćala putovanja, uvećane zarade do 60% od te privatizacije. I vi hoćete da mi kažete da takve treba gajiti?! Ja mislim da ne. Svako od nas nosi svoj krst. Samo, ne samo za ono što uradi, nego i za ono što ne uradi, a morao je da uradi. Jel smete vi da nosite vaš?

Hvala vam poslaniče. Mislim da je sasvim bilo dosta.
Pređimo dalje na diskusiju. Bilo je dosta rasprave između SPS i DS po pitanju šta je rekao bivši predsednik Odbora za finansije.
Milorad Mirčić. Izvolite.
Neka se pripremi Zdravko Stanković, ako je tu, a ako ne, onda Balša Božović.

U prvih 15 minuta bilo je zadovoljstvo slušati kako se isto u sličnom rastvara, tako da čitavo ovo književno veče ili dan, svodi se na to da oni koji su vas stvorili, sad pokušavaju da vas kritikuju, a vi se ne date.
Ali da se vratimo tački dnevnog reda. Što se tiče Komisije za hartije od vrednosti, nije ni malo lako budućim izabranim članovima, niti Komisiji, zato što predstoji pred njom jedan veliki, ogroman posao. I, u ovom trenutku nemojte da tumačite nikako drugačije nego dobronamerno od nas, srpskih radikala gotovo nemoguć posao kada je u pitanju Komisija.
Komisija mora da vrati pre svega regularnost, a zatim poverenje. Regularnost u tržište kapitala, u berze, u hartije od vrednosti. Teško je vratiti zato što je sunovrat počeo onog trenutka kada su jahači apokalipse Božidar Đelić, Vlahović, Pitić i naravno Dinkić, kako to kaže stara uzrečica, potpuno prilagodili tržište kapitala, pogotovu berzu, svojim ličnim potrebama i potrebama njima bliskih ljudi. Podsećanja radi, tada je iz kruga tajkuna najbliži bio Mišković, Beko, Đunić i ostali. Ne može čovek ni da se seti svih. Nije ništa dalje bila ni „Viktorija grup“, ali oni su koristili aktuelnu vladu, odnosno aktuelnu vlast kako bi stekli enormno bogatstvo.
Setimo se samo kako i na koji način su procenjivane i određivane vrednosti akcija na berzama, kako su uopšte tretirane hartije od vrednosti i kako se s njima postupalo. Vrednost akcija bi trebala prostom logikom da proistekne iz odnosa potrebe i potražnje. Mi smo svedoci da tadašnje akcije malih akcionara su kupovane bukvalno, što bi se narodski reklo, za male pare, za tepsiju ribe, da bi većinski tajkuni, većinski vlasnici, tajkuni, miljenici tadašnjeg režima imali apsolutnu kontrolu u firmama koje su kupovali.
Ovde se barata sa nekim proizvoljnim statističkim podacima, kako su berze u određenim periodima bolje ili lošije poslovale. Nikad te berze nisu poslovale niti funkcionisale u okvirima zakona i regularnosti, uvek je to bilo i te kako dozirano i prenaglašeno prisustvo vlasti ili pojedinaca koji su predstavljali vlast.
Samo, primera radi, da ne zaboravimo, Božidar Đelić je došao da spava kod tetke na kauču, zahvaljujući, između ostalog, hartijama od vrednosti, manipulacijama, uslugama koje je činio, otišao je iz Srbije kao čovek koji poseduje, kako se procenjuje, 10 miliona evra.
(Zoran Živković, s mesta: Milijardi.)
Nije gospodine Živkoviću milijardi, nego je miliona. Možda vi imate bolju informaciju, niste bili daleko od vatre, ne verujem da ste se pekli toliko kao oni. Nije vam to išlo od ruke, nije vam baš to, prva četiri razreda baš polazilo za rukom i nemojte da dobacujete, morate da poštujete neki red.

Poslaniče, ja ću ih opomenuti. Ne brinite ništa. Vi se usredsredite na temu. Ja ću ih opomenuti.

Hvala vam puno.

I drugi put, bez problema.

Hvala, baš.
Ono što je veoma bitno, a to je da ta regularnost podrazumeva i da sve one hartije od vrednosti koje potiču i od republičkog nivoa vlasti i od pokrajinskog i od lokalnog budu na neki način garantovano zaštićene od države Srbije, da se sa njima ne manipuliše. Mi imamo primer da je prethodna vlast na lokalnom nivou i na pokrajinskom emitovala hartije od vrednosti kako bi pokrila najvećim delom postojeće dubioze u budžetima lokalne samouprave, odnosno pokrajinske Vlade.
To je nešto što mora da vodi računa i ova komisija i svi oni koji su zaduženi za kontrolu hartija od vrednosti, da budu ispoštovana sva ekonomska pravila i ekonomske zakonitosti, a ne volja i politička želja trenutne vlasti gde bi eventualno moglo doći do zloupotrebe da se to prikaže kao nešto što je minus veliki prethodnoj vlasti na pokrajinskom i lokalnom nivou. To bi bilo loše za Srbiju. Te akcije moraju da imaju garanciju. Garancija je vrednost koja stoji iza tih akcija, a vrednost koja stoji je upravo vrednost na lokalnom nivou, odnosno na pokrajinskom nivou. Ta vrednost je realna kada su emitovane ovakve hartije od vrednosti.
Ono što ništa manje ne treba voditi računa, to je da vrednost onih hartija koje garantuju za imovinu koja je založna na Kosovu i Metohiji kao što je Trepča, kao što je deo Telekoma, mora da se ispoštuje i da se do kraja bukvalno razjasni da li te hartije od vrednosti koje su emitovane od firmi koje su na Kosovu i Metohiji mogu da se upotrebe.
Teško je poverovati u ovu priču koju je ispričao glavni čovek za Kosovo i Metohiju, a koji se, eto, zove Marko Đurić. Nešto mu je neubedljiva priča sa ovim Telekomom oko pozivnog broja, Bogami teško da poveruju i oni poverioci ili oni koji bi eventualno učestvovali u kupovini akcija. Kako on to objašnjava, sve ostalo Srbiji samo novi međunarodni broj 383 pripada Kosovu. Kako na to reaguju oni koji su zainteresovani da učestvuju u akciji kupovine hartija od vrednosti, to je pitanje.
To se odnosi jednim delom na poverenje. Poverenje se vraća tako što će država, odnosno Vlada da stane svojim punim kapacitetom iza svega ovoga, a ne samo članovi Komisije.
Što se tiče personalnih rešenja, nismo mi srpski radikali preterano zainteresovani da komentarišemo. Ovlašćeni predsednik na primerima članova i situacijama u kojima se nalaze novi eventualno članovi Komisije, oni će na kraju krajeva pokazati da li su opravdane ove primedbe koje iznosi ovlašćeni predstavnik, a na nama je da pokušamo, kao i uvek iskreno, da ima pomognemo.
Što se tiče samog kandidata za predsednika, ne treba tu pridavati puno značaja. Prvo, da bi čovek bio na ovako istaknutoj funkciji, osim onih opštih uslova, mora i da zadovoljava i neke moralne principe. Šta mi tu, drage kolege iz opozicije, baš onako teramo do perfekcije, pa na čelu centralne finansijske institucije Republike Srbije Narodne banke je osoba koja, bogami, dosta je diskutabilno kada je u pitanju moralnost. Samo da vas podsetim, guverner Narodne banke je nekada, pre nekoliko godina, ne tako davno kao što ja to možda naglašavam, ukrao mandat SRS. Znate kako ide kvalifikacija lopovluka? Lopov krade što mu je pri ruci. Teško je imati poverenje u takve ljude koji su u jednom trenutku, ukazala im se prilika da prisvoje ono što je tuđe, u ovom slučaju mandat, pa to prisvojili. Pitanje je kako će se uopšte završiti taj mandat i kako će ta karijera uopšte da se okonča.
Tako da, ne treba posebno naglašavati to što je kandidat za predsednika, kako rekoše, bez obzira što ne ispunjava te elementarne osnovne uslove, ali on zadovoljava neku formu. On je čovek koji predaje na fakultetu, to je ta bankarska akademija, inače čuvena priznata u svetu i okolini, kako bi se to bolje moglo reći, a s druge strane, učestvuje na tom već čuvenom Univerzitetu Union koji fabrikuje sve intelektualce, intelektualne gromade, ne mali broj takvih gromada je u redovima vladajuće koalicije, bogami, ima ih i u redovima opozicije. Ali, ono što je tragedija Srbije, što ti sa Union Univerziteta, gde je sam vlasnik tog Univerziteta priznao da nije baš sve u redu sa papirima, pa i njegova diploma je dosta sumnjiva, ali nema veze, zadovoljava se forma. Bitno je da budući kandidat za predsednika zadovoljava tu formu, predavao je i na tom Univerzitetu Union. I u Srbiji čim kažete tako ta zvučna imena tih univerziteta, fakulteta, odmah će vam običan čovek reći – isti je kao predsednik države, nešto je mutio, nešto je falsifikovao, nešto nije u redu sa tim.
Što se tiče ostalih kandidata, mi iz SRS uvek kada kritikujemo, kritikujemo dobronamerno. Da ne shvatite pogrešno, da mi imamo lično nešto protiv kandidata, nismo hteli ni kao članovi da prisustvujemo prilikom odabira ovih kandidata iz više razloga. Jedan razlog koji je vodeći, zbog čega nisu srpski radikali prisustvovali je sledeći. U vreme najveće anarhije socijalizma, to je taj tzv. samoupravni socijalizam, imali ste komisije koje su saslušavale i ocenjivale kandidate koji su polagali pripravnički, pa ste imali jedan apsurd da, recimo, magacioner, da se neko ne oseti prozvano ovde ko je te struke, ispituje diplomiranog pravnika, ekonomistu, inženjera o njegovoj stručnosti, o njegovom znanju. Ali, to je sve pokriveno sa samom činjenicom da je tadašnji samoupravni socijalizam obezbeđivao tako. Koliko znam i ubeđeni smo mi srpski radikali da posle smrti Tita, umro je i taj samoupravni socijalizam.
Malo je neprimereno da magacioneri, pod znacima navoda, i dalje ispituju doktore, profesore, diplomirane pravnike. Imate slučaj gde čak jedan član Komisije, kolega, da ga ne imenujem, kaže kandidatu – ja se ne slažem s tobom, kao da je on protivkandidat pa i njega biraju. Pa, onda hoće da blista ili da ostavi utisak na nas članove Odbora za budžet i finansije i onda u stvari pokaže da je i on završio ili doktorirao ili se usavršio na tom Union Univerzitetu.
Tako da, nije baš sigurno da su dobri kriterijumi kada se biraju pojedinci. Ne priliči, bez obzira što je nadležna Skupština, ipak to treba regulisati na sasvim drugačiji način. Sačuvati integritet i tih ljudi i tih kandidata, i da i mi poslanici koji smo članovi tih odbora nemamo nekih problema, ako ništa drugo bar onaj intelektualni deo tih odbora da ne nosi nekog, pod znacima navoda, na duši.
Mi sprski radikali ćemo glasati protiv ovakvog sastava, jer imamo veliku rezervu i suzdržanost kada je u pitanju kompetentnost, kada je u pitanju stručnost, i kada je uopšte u pitanju dalje funkcionisanje ove Komisije, jer dosta toga se promenilo i u svetu, na svetskom nivou promenilo se kada su u pitanju i akcije i hartije od vrednosti. I vidite da je došlo do poremećaja i mora država da se umeša, ali ne na način da to čine pojedinci predstavljajući državu, nego država da interveniše kako bi zaštitila svoju privredu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Tomić.