Uvažena koleginice, da se razumemo. Ne govorimo mi srpski radikali da bi omalovažili bilo kog pojedinca, nego govorim ono što je opštepoznato. Opštepoznato je i u javnosti je bilo dugo vremena prisutno, ta druga strana kada je u pitanju ovaj univerzitet. Naravno, ima tu časnih i čestitih, najveći broj je časnih i čestitih pojedinaca, profesora i zaposlenih na tom univerzitetu.
Što se tiče poređenja, znate, vi morate imati neki etalon. U svim državama etaloni su oni koji su na najistaknutijim funkcijama. Morate moralnost nečiju da poredite sa nekim ko je na veoma, veoma istaknutoj funkciji. Morate porediti čoveka koji je kandidat ili članovi ove Komisije za hartije od vrednosti sa nekim ko je još istaknutiji. Ko ima istaknutiji nego onaj ko je krao mandate SRS? Lopov je lopov, to morate da shvatite, u zavisnosti u kakvoj je situaciji i koliko može da ukrade, on će da ukrade.

Poslaniče, meni se obraćajte, po Poslovniku, meni.

Ja nikog ne gledam nego vas, evo u poslednjih 30 godina.

Samo u mene. Zahvaljujem.

Ono što je suština, nemojte da shvatate na pogrešan način, nemojte lično da shvatate, mi samo ovde govorimo iz dobrih namera, imamo loša iskustva. Nema lošije iskustvo nego kada su ova četvorica jahača apokalipse uhvatili Srbiju i držati po kontrolom i berzu i hartije od vrednosti i trgovinu kapitalom. To je najgori period kroz koji je prošla Srbije. Što bi se vi ljutili ako treba sutra da smenite nekog ko je ukrao mandat. Ukrao, pa ukrao, ne može ta činjenica, pa ima i ovde kolega koji nam dele lekciju iz ekonomije, isto to je uradio, ukrao mandat nama srpskim radikalima. Šta mi treba da ćutimo? Pa nećemo da ćutimo. Neka vrate mandat, pa ćemo ćutati.

Hvala. Prošlo je vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.
Povređen je član 107. Evo, ja vam nisam ukrao ništa. Do pre nekoliko godina sa istom strašću sam govorio negativno o Tomislavu Nikoliću, pa dobro vi se smejte, ali ono što mogu da kažem jeste sledeće.
Tomislav Nikolić je tu famoznu fakultetsku diplomu stekao 2007. godine. Godine 2008. bio je kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije. U maju 2008. godine bili su i parlamentarni i pokrajinski i lokalni izbori. Znate vi, gospodine Mirčiću, isto kao i ja kako se zvala lokalna lista „Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić“. To je taj isti Tomislav Nikolić o čijoj diplomi govorite.
Govorite o „Telekomu“. Vi kažete Marko Đurić je izdao srpske interese na Kosovu i Metohiji kada je u pitanju „Telekom“, a ovi iz albanskog pokreta Samoopredeljenje kažu – njihove vlasti su izdale albanske nacionalne interese zato što je Marko Đurić ispregovarao dobru stvar za Srbiju. Biće osnovana ćerka firma „Telekoma“ na Kosovu i Metohiji u stoprocentnom vlasništvu „Telekoma“ Srbije.
Sada mi nije jasno kako je to Marko Đurić izdao interes Srba na Kosovu i Metohiji, kada je u pitanju srpska firma u stoprocentnom vlasništvu „Telekoma“ Srbije, državnog preduzeća Republike Srbije. Nije tačno da će pozivni broj biti sa stranom državom, nego sa teritorijom.

Poslaniče.

Ovo moram da kažem, gospođo Gojković, da ne bi ostalo u vazduhu da je bilo ko na Kosovu i Metohiji izdao bilo šta. Dakle, sačuvali smo ono što je moglo da se sačuva. „Telekom“ će i dalje da funkcioniše i srpski narod na Kosovu i Metohiji će…
(Poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju.)

Molim Miljana Damjanovića da se ponaša pristojno.