Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/256-16

3. dan rada

17.11.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, pre tačno 122 godine, nekako u ovo vreme, u novembru mesecu, odnosno 21. novembra 1894. godine napravljena je prva berza u Srba, prva Beogradska berza.
Do tada ono malo investitora i ono malo proizvođača trgovalo je na dve berze, na berzi u Beču i berzi u Pešti. Osam godina pre formiranja prve berze u Srba Vlada Kraljevine Srbije je donela zakon o javnim berzama, osam godina je trebalo da se napravi berza. Berzu je napravila privatna institucija, preduzeće koje se bavilo trgovinom. Trebalo je da prođe još nekoliko meseci da počne da se trguje na toj berzi. I trgovalo se, trgovalo se devizama, akcijama, obveznicama, robom. U periodu kada Srbija nije bila u ratu ne može da se kaže da je berza bila strašno uspešna, odnosno celo tržište kapitala. Na berzi je bilo kotirano 40 preduzeća, a pojavljivalo se još oko 100 kompanija koje su bile u funkciji kapitala.
Generalno, ovaj istorijski presek pravim iz jednog prostog razloga, zato što hoću da kažem da u Srbiji ni u 19, ni u 20, ni u 21. veku nije bilo razvijenog finansijskog tržišta. Kada se trgovalo, u stvari se trgovalo sa ključnim ekonomskim parametrom, a to je kada ste imali državu koja je bila u deficitu, pa nije mogla da podmiri svoje troškove i izdavala je obveznice. Najbolje trgovanje između dva svetska rata bilo je obveznicama ratne reparacije, kao što je u našem vremenu to bilo obveznicama stare devizne štednje.
Naravno da mi danas biramo Komisiju za hartije od vrednosti, jednu instituciju koja je strašno značajna za funkcionisanje finansijskog tržišta. Ako hoćete da kažete šta je suština Komisije za hartije od vrednosti, onda je njena osnovna uloga uloga regulacije koja treba da definiše i da funkcioniše, omogući da investitori, kao i oni koji nude svoje usluge na tržištu imaju jasne i pravilne principe. Naravno da je neophodna i transparentnost.
U Srbiji već dugo vremena, praktično od reosnivanja berze 1990. godine, imate dve škole različitog načina mišljenja. Imate jedan mali uzak krug ljudi koji je finansijski i poslovno vezan za berzu i koji očekuje da od berze ima profit, takva mišljenja možemo da čujemo danas u Skupštini, i surovu realnost koja kaže da u Srbiji je u stvari teško moguće govoriti o razvijenom finansijskom tržištu. Razlog za to treba tražiti pre svega u mentalitetu. Mentalitet je osnovni problem zašto finansijska tržišta u Srbiji i drugim balkanskim zemljama, kao i u Evropi ne mogu da funkcionišu. Pre svega, imate sklop da investitori u zemljama Evrope, centralni deo, više preferiraju investirajući svoja finansijska sredstva u imovinu, odnosno u svoje nekretnine ili u svoja preduzeća, dok manje rade kupujući akcije i obveznice na berzi. To nije slučaj sa situacijom kakva je u Americi, pa je zato teško govoriti i izjednačavati funkcionisanje berze preko Atlantika i berze koje funkcioniše i u Evropi i u Srbiji.
Danas radi 37 zaposlenih u Komisiji za hartije od vrednosti, relativno mali broj za ono što se od te komisije očekuje, ali prilično veliki broj, s obzirom na obim poslovanja koji ta komisija ima. Svakako da je uloga predsednika i članova Komisije značajna i oni mogu da daju svoj lični pečat u funkcionisanju Komisije, ali je funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti i tržišta kapitala u stvari precizno i jasno definisano, definisano i zakonima države Srbije, definisano i međunarodnim sporazumima u kojima je Komisija za hartije od vrednosti na nivou države Srbije sastavni deo. Nemate vi tu mogućnosti suviše velikog prostora.
Svi su u pravu kada kažu da Komisija ostvaruje lošije finansijske rezultate u poslednjim godinama, to nije ništa sporno, zato što prodaje manje usluga. Kome ona prodaje usluge? Usluge prodaje investitorima, kupcima i kada pogledate kako izgleda taj listing usluga, onda narodni poslanici i građani u Srbiji treba da znaju da praktično nema novih dozvola za osnivanje kompanija u ovoj oblasti. Ne može Komisija za hartije od vrednosti ništa tu da promeni, loša finansijska situacija, plitko tržište suština je problema sa kojima se suočava funkcionisanje hartija od vrednosti. Ne možete da funkcionišete na tržištu kada nemate kvalitetne vrednosne hartije, kao i što ne možete da očekujete kupovinu ako imate mali procenat investitora koji žele da investiraju.
Oko kandidata za predsednike i članove Komisije ćemo se teško složiti, iz različitih smo političkih stranaka, to nije ništa sporno. Ono što je nesporno jeste da će dva člana koji su bili predsednik i član Komisije biti i u novom sazivu.
Mislim da je strašno bitno da članovi Komisije koji su predloženi od strane Odbora za budžet i članovi Komisije koji nisu prošli u ovom konkursu praktično danas gledaju Skupštinu Republike Srbije i da shvate suštinu problema sa kojima se suočava tržište hartija od vrednosti u Srbiji. Ako možete od narodnih poslanika, i ja to potpuno razumem da posle 50 godina nedostatka finansijskog tržišta imate prekid u razumevanju kako ono funkcioniše, u Narodnoj skupštini čujete ovakve stavove u vezi funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti, samo da vam kažem da to što su oni predlagali, u svetu to ne postoji. To su izborne ideje o funkcionisanju tržišta hartija od vrednosti koje ne postoje nigde u svetu, koje su pomešana kombinacija levih ideja koje su nespojive sa funkcionisanjem slobodnog tržišta. To može da bude primamljivo i može da bude zanimljivo, ali to tako u svetu ne postoji.
Dakle, ako u Narodnoj skupštini imate ovakav stepen nerazumevanja problematike u vezi malih akcionara, nominalne vrednosti akcija, primarnog i sekundarnog tržišta kapitala, onda je sasvim normalno nerazumevanje kod investitora koji nisu shvatili funkcionisanje tog tržišta.
Moja lična poruka, čini mi se da imam pravo na to, ljudima koji će biti članovi Komisije jeste da je najveći problem danas u Srbiji u oblasti tržišta kapitala i hartija od vrednosti ako građanima Srbije mi političari i oni koji se bave tom institucijom šaljemo lažne poruke, a lažna poruka je da će biti nade na finansijskom tržištu hartija od vrednosti u Srbiji. Zašto? Svaka ta lažna nada u stvari podrazumeva investiciju nekog fizičkog lica ili preduzeća.
Kada dođete u situaciju da za godinu dana imate gubitak, odnosno neisplaćenu dividendu, razočarenje i gubitak poverenja u tržište hartije od vrednosti je mnogo veći nego što ćemo mi u Narodnoj skupštini pokušati da objasnimo svojim demagoškim idejama kako ono treba da funkcioniše.
Slažem se sa narodnim poslanicima iz opozicije, konkretno sa jednim narodnim poslanikom koji je rekao da je poverenje suština. Jeste poverenje, ali istovremeno i percepcija dešavanja, lična percepcija dešavanja na tržištu hartija od vrednosti, odnosno tržištu kapitala. Zašto? Zato što svako ko učestvuje i igra na finansijskom tržištu ima ideju da zaradi. On predviđa, pravi percepciju budućih finansijskih i poslovnih rizika i pokušava da, sagledavajući sve to kako treba, ostvari profit. To je percepcija događaja. Slažem se da je poverenje suština, jer ne treba omogućiti bilo kom učesniku na tržištu da kršeći poverenje dovodi u situaciju druge učesnike na finansijskom tržištu da rizik, koji je i onako prisutan, bude još veći.
Svakako da Komisija za hartije od vrednosti ima težak posao. Ovi ljudi koji će, pretpostavljam, biti izabrani, kreću se u uskom krugu nerazvijenog tržišta, plitkog finansijskog tržišta koje ne može da podnese očekivanja koja su velika i realnost je da u Srbiji generalno zadnjih 100 godina ljudi ne investiraju u finansijska tržišta, jer investiraju u svoja preduzeća i investiraju u svoje nekretnine.
LJude koje smo predložili danas da budu izabrani za članove, odnosno predsednika Komisije za hartije od vrednosti ispunjavaju sve zakonske i mislimo profesionalne norme. Danas je čast biti ispred Odbora za budžet, deo te ekipe jer se nadam da će Skupština Republike Srbije u danu za glasanje podržati predlog Odbora za budžet. To je ono, da budemo realni, što u oblasti ekonomije ova Skupština najbolje ima.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Boško Obradović nije tu.
Reč ima Marija Janjušević.
...
Dveri

Marija Janjušević

Poslanička grupa Dveri
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije i svi Srbi u svetu, smatram da mi danas trošimo vreme i novac svojih građana jer ponovo je na redu još jedna obesmišljena debata. Zaista se divim sa koliko hrabrosti i visprenosti predlagač staje iza imena koja predlaže za Komisiju za hartije od vrednosti, a realnost je da zapravo nema dobre ponude. LJudi koji zaista znaju i umeju da rade taj posao nemaju poverenje u režim i ne žele da preuzmu odgovornost za ovu funkciju i zaista ne mogu ni da ih krivim. Dakle, oni koji umeju ne veruju vama i ne žele da zavise od vas jer ovo svakako nije nezavisno telo, to smo se svi složili.
Radi građana ću ponoviti. Tokom svog postojanja, pa i danas, Komisija za hartije od vrednosti nije uspela da nametne svoju obrazovnu funkciju donosiocima političkih i ekonomskih odluka, niti da utiče na njihove odluke u cilju razvoja tržišta kapitala. Rezultat – Srbija je jedina država u regionu u kojoj ni jedna kompanija nije sprovela postupak inicijalne javne ponude, a zavisnost Srbije od inostranog kapitala je vrlo visoka. Kontrolna funkcija Komisije za hartije od vrednosti se najčešće svodila na eliminaciju jedne interesne grupe u odnosu na drugu, kroz različita tumačenja zakona ili njegovu selektivnu primenu. Najčešće oštećena interesna grupa bili su mali akcionari. Dakle, svi režimi u kontinuitetu su protežirali jednu pajtašku tajkunsku privatizaciju, a o malim akcionarima nikoga nije bilo briga, a da ne pričam za obične građane.
Podsetiću vas, u vreme kada su privatizovana najjača preduzeća u Nišu, Aranđelovcu i Apatinu, tu su bujale kockarnice, prodavnice automobila i bele tehnike. Niko se nije bavio građanima.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Potrošili ste vreme poslaničke grupe. Hvala.
Reč ima Srbislav Filipović.
...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je danas diskusija koja pokazuje zašto je ko gde i na kakvom mestu kod građana Srbije. Odbor za budžet je doneo odluke kakve je doneo u avgustu mesecu, predložio je određene kandidate, ti kandidati koji su došli na ovu sednicu ispunili su uslove da budu birani. Mislim da kod kandidata koji su predloženi ništa nije sporno. Nije sporno čak biti ni kritičan prema kandidatima, nije sporno imati drugačije mišljenje jer, kao što smo više puta rekli, to je dobro, zdravo za demokratiju da imate suprotstavljena mišljenja. Ali, ono što je loše i što ne koristi ni Skupštini, a naročito ne koristi građanima Srbije, to je jedna vrsta već onako otrcane demagogije.
Govoriti o tome kako u Srbiju neću da dođu investitori, kako je privatizacija ovakva ili onakva, onda moramo da se podsetimo i toga koliko je ljudi ostalo bez posla u vreme onih koji govore o privatizaciji i o investitorima. Na stotine hiljada radnih mesta, procene su između 400.000 i 500.000 radnih mesta, izgubljeno je za vreme onih koji brinu o radnicima, onih koji govore o privatizaciji. Ugasili su toliko preduzeća, čak i EU je tražila da se istraže 24 sporne privatizacije, a bilo je na stotine spornih privatizacija.
Toliko toga lošeg. Sada oni dođu da govore ovde nama o privatizaciji, oni koji su na izbornoj listi izašli sa strankom koja je direktno učestvovala u takvim privatizacijama. Pa kuda ćete veću demagogiju i glupost od te koju su danas takvi se drznuli sebi i dali za pravo da govore o privatizaciji? Pa vi ste opljačkali sve što je moglo u toj privatizaciji. Nemojte samo vi da govorite o tome kako nešto treba da se privatizuje ili ne treba, pogotovo što smo čuli i to da bi neko hteo da zabrani vlasniku privatne imovine da svoju privatnu imovinu sutra proda nekom kupcu iz inostranstva. Gomila gluposti.
(Dušan Pavlović, s mesta: Tema.)
Da se vratimo na temu malo bliže, pošto vidim da neke jako zanima tema, a ne znaju ništa drugo nego da čitaju Poslovnik i tu su valjda dva-tri člana uspeli da nauče za ova dva, tri meseca. Ide im to nekako, mada i tu će im trebati tumač izgleda za Poslovnik.
(Dušan Pavlović, s mesta: Tema.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
I znaju da dobacuju.
Prema tome, dobacili su vam – tema.
...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hteo bih da prokomentarišem jednu primedbu koja je izrečena na ime kandidata koji ima 34 godine. Govorim o budućnosti mladih ljudi, govorim o obrazovanom svetu, o tome kako školovani treba da ostanu u Srbiji, kako im treba dati šansu, kako treba da daju nešto za svoju zemlju. Kada imamo čoveka koji je mlad, koji je uspešan, koji je perspektivan, pred kojim je budućnost, koji može mnogo toga da ostavi u svojoj zemlji i da pruži, onda kažemo – malo godina ima. Pri tom, taj mladi čovek ima 15 godina radnog staža. Mislim da sa 15 godina radnog staža u 34 godine nije baš tako mlad da ne bi mogao da se uhvati u koštac kao što je posao u okviru Komisije za hartije od vrednosti.
Ono što moram da kažem, da se vratim na nešto što sam malopre govorio, to je da je od 2014. godine do 2016. godine Vlada koju vodi Aleksandar Vučić otvorila 38 fabrika na teritoriji Republike Srbije. Pa vi ne biste otvorili ni tri kioska.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, molim vas, meni da se obraćate.
...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Pogodilo me je, morao sam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Verujem vam. Verujem, emocije su emocije, nego meni se obraćajte, molim vas.