Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pri kraju smo rasprave i mislim da je većina poslanika govorila upravo o ključnim temama i ključnim kriterijumima za izbor i predsednika Komisije za hartije od vrednosti i budućih članova Komisije za hartije od vrednosti.
Veliki broj poslanika je dao opravdane primedbe na ispunjenost uslova i Zakon o tržištu kapitala koji je usvojen 2011. godine koji predviđa da se mogu birati i predsednik Komisije za hartije od vrednosti i članovi Komisije za hartije od vrednosti pod uslovom da imaju, pre svega, pet godina radnog iskustva u radu sa hartijama od vrednosti. Naravno, tu su i drugi uslovi, visoka stručna sprema, državljanstvo, ali mislim da je to ključna odgovornost i Odbora za budžet i finansije koji je predlagao te ljude, ali i njihova lična odgovornost jer su potpisivali izjave da ispunjavaju te uslove.
To govori i o njihovoj moralnoj odgovornosti i spremnosti da potpišu jednu takvu izjavu i prezentuju i Odboru i republičkoj Skupštini i čitavoj javnosti Srbije.
Zaključili smo da je rad u Komisiji za hartije od vrednosti izuzetno značajan, pre svega, kada se govori o ekonomskom statusu Srbije, njenoj stabilnosti i naravno ekonomskom statusu svakog pojedinačnog građanina u Srbiji. Mislim, da sa tog aspekta treba i razmišljati o eventualnoj podršci ovako predloženih kandidata. Ja sam i na početku rekao da će poslanička grupa DS glasati protiv, posebno predloženog predsednika za Komisiju za hartije od vrednosti i da sam i lično podržao dva kandidata koji nisu predlog DS.
Još jednom ću reći, jer smo iz uvodnog izlaganja čuli da je DS imala jedan predlog, da je kandidat povukao svoj predlog, i to je tačno, opet, jasno, znajući da je teško očekivati da jedan takav kandidat može da prođe, a posebno sa predznakom DS, ili „žuti“, kako neki vrlo često pominju DS na jedan neprimeren način.
Bez obzira na to, mi nemamo tu vrstu otpora za kandidate koji ispunjavaju te uslove, i još jednom sam rekao, za dva kandidata sam glasao i još tada i na Odboru, a tu su i prisutni ljudi koji su prisustvovali ovom Odboru, rekao da je moguće da bih jednog od njih i podržao na mestu predsednika Komisije za hartije od vrednosti, jer očigledno ima iskustva u radu i sa jedne i sa druge strane tržišta, i u brokerskoj kući, da je radio i u Komisiji i da to iskustvo može da primeni na jedan mnogo kompleksniji i značajniji način.
Dakle, prva ključna reč - zakonitost. Mislim da smo dužni da kao zakonodavni organ poštujemo zakonitost i stroge uslove koje smo usvojili upravo u ovoj Skupštini. Ako mi sami ne poštujemo svoje odluke, kako ćemo očekivati da na takav način izabrani predstavnici u nezavisnim regulatornim institucijama štite tržište, štite učesnike na tržištu kapitala? Dakle, na koji način ćemo mi obezbediti tu pravednu utakmicu i na koji način ćemo kasnije nositi odgovornost za stanje na tržištu kapitala u Srbiji?
Nažalost, ukoliko to ne uradimo, a ja pozivam ovde većinu da odustanu od ovog predloga, i izađu sa predlogom kandidata koji su na ovoj listi, ali nisu predloženi za mesto predsednika, da izađemo iz ovog i ovakvog problema. Malo verujem da je to mogući ishod, zaista, ali mislim da ćemo onda uzeti vrlo visoku odgovornost za ono što će se i u budućnosti dešavati na tržištu kapitala.
Još jednom kažem, i to smo čuli i od ovlašćene predstavnice, a to je da je i u ovoj raspravi bilo uvredljivih tonova - šta ste vi radili u vašem periodu od 2000, od 2005, 2008. godine, ali smo čuli podatke - 2002. godine oko milijardu i 700 miliona evra prometa, 2008. godine oko dve milijarde, 2015. godine 180 miliona evra prometa na tržištu kapitala u Srbiji. To su valjda dovoljno jasni podaci o dramatičnom stanju, o ozbiljnom stanju na tržištu kapitala u Republici Srbiji.
Ja ne želim sada da optužujem bilo koga, ali mislim da je važno i da bi bilo lekovito za sve nas, pa i za javnost Srbije, da razjasnimo neke stvari, i najčešće pominjane procese privatizacije, a evo, čuli smo ih i u ovoj raspravi i sa jedne i sa druge strane. Luka Beograd, znate kada je počela privatizacija Luke Beograd, 1998. godine, po Zakonu o transformaciji društvenog kapitala. Ko je bio ministar tada za privatizaciju? Jorgovanka Tabaković, da li je tako?
Dakle, 1998. godine, transformacija kapitala Luke Beograd, 59% akcija malih akcionara, 10% PIO Fonda, ostalo akcijskog fonda, i to je početak privatizacionog procesa u Luci Beograd, o kojoj se najčešće govori kao o pljačkaškoj privatizaciji upirući se prstom u DS. Dakle, 1998. godine DS nije učestvovala u toj vladi i sami smo rekli ko je ovde učestvovao. Ima ovde bivših ministara iz te vlade, i to je proces koji je urađen u tom trenutku.
Godine 2005. nastavak te priče i najčešće optužbe, opet Vlada koju je vodio Vojislav Koštunica, DSS, G-17, uz manjinsku podršku SPS, kada je utvrđeno da su otkupljene akcije malih akcionara, znači, tih 59% akcija i predmet tog istraživanja i optužbi i čitavog postupka je upravo usmeren na ta dva perioda.
Ponoviću još jednom, najčešće se optužuje DS za tu privatizaciju, koja je započeta 1998. godine, i da je realizovan otkup malih akcionara 2005. godine. Ni u jednom periodu DS nije bila ni blizu vlasti. „C–Market“, takođe 2005. godina, i to jeste period u kome je najčešće pominjanih 24 privatizacija, i iz izveštaja Evropske komisije, spornih privatizacija koje se ovde pominju, ali se uvek vezuju za period DS.
Dakle, ovo sam pomenuo upravo zbog toga, da našu odgovornost u ovom trenutku nosimo pre svega u toj budućoj odluci da li ćemo glasati za predsednika Komisije bez dovoljno iskustva, bez očigledno prethodnog znanja i snage da gradi snažnu instituciju koja će se odupreti mogućim pritiscima, ali i svim izazovima koje svi mi zajedno ovde imamo na budućem tržištu kapitala i trenutnom stanju u ekonomiji Srbije.
Još jednom kažem, videli smo izveštaj. Nažalost, nismo imali prilike da čujemo prezentaciju tog izveštaja o napretku u Poglavlju 9, što se tiče finansija, i bankarskom i tržištu osiguranja i tržištu hartija od vrednosti, da se konstatuje da je upravo Komisija za hartije od vrednosti nedovoljnog kapaciteta i institucionalnog, da je potrebno pojačati te kapacitete i da se radi na tome i to ću pomenuti, ali očigledno je da to nisu dovoljni kapaciteti, a posebno neće biti dovoljni ukoliko izaberemo čoveka koji nema skoro nikakvog iskustva u radu sa hartijama od vrednosti, a posebno ne ispunjava zakonske uslove u tom smislu.
Jedan od kolega je pomenuo poverenje. Poverenje je potrebno i ovde u ovoj skupštinskoj sali kada prihvatamo argumente jedne, druge, treće poslaničke grupe, pojedinaca, poslanika. Mislim da je potrebno naučiti da slušamo jedni druge i da spustimo možda za oktavu niže taj naš ton, jer se čini mi se u tišini argumenti bolje razumeju i mislim da bismo tu mogli da donesemo mnogo pametnije odluke nego što ih donosimo sada.
Za podsticaj tržišta kapitala treba razmišljati o svakom građaninu Srbije, jer su to potencijalni učesnici na tom tržištu kapitala, još jednom kažem, potencijalni investitori i kao fizička lica i kao pravna ili kao država i potencijalni preduzetnici koji imaju dobru ideju za svoj biznis i koji bi želeli da prikupe kapital upravo na tom tržištu kapitala. I ne samo i prevashodno razmišljajući o kreditima poslovnih banaka, nego tako što će dobrom idejom privući potencijalne investitore i na jeftin i pravi način doprineti tom svom projektu.