Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/256-16

3. dan rada

17.11.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Takođe, predsedavajuća, izvinjavam se, moram da istaknem još jednu bolnu činjenicu za one koji se nalaze preko puta mene, a za koju su naravno oni krivi, tada i u prethodnih 20 godina u Srbiji je ugašeno preko 98 industrijskih centara, što je značilo gubitak preko milion radnih mesta. Milion ljudi je ostalo bez posla i unesrećeno. Tu dalje možemo da skrenemo sa ove teme i da pričamo onda o ljudima koji su odlazili iz Srbije, pa zašto su odlazili, zbog koga. Zbog tih 98 ugašenih industrijskih centara, zbog tih i takvih privatizacija, zbog toga što onaj koji je kandidat za člana u Komisiji za hartije od vrednosti sa 34 godine ne može to da bude jer treba da budu neki koji su podobni bivšem režimu. Nije podobno znanje, nego je podobna partijska knjižica.
E, protiv takve politike se bori SNS i Vlada Aleksandra Vučića i istrajaćemo na tome. Mogu da nas pljuju, dobacuju, prete, da rade šta god hoće, ova Vlada će da zapošljava ljude, da otvara fabrike, kao što je danas otvorena u Ćupriji, nastavljaće da ih otvara širom Srbije, i to kineska. Najavljeno je otvaranje kineske banke u januaru. Srbija ide krupnim koracima napred, ne zadužuje se po zelenaškim kamatama, nema više pljačke, nema otimačine, nema stečajnih postupaka, nema eksperata sa elektrotehničkim fakultetom da se bave stečajem. Onaj ko završi ekonomiju, bavi se ekonomijom, pravo – pravom. Svako nađe svoje mesto. Politički ološ na đubrište političke istorije, a ljudi koji hoće da rade – na radna mesta. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.
...
Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Poslanički klub Demokratska stranka Srbije
Hvala gospođo predsednice, reklamiram Poslovnik član 106. i član 107. Govornik je dužan da govori samo o tački dnevnog reda i naravno povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Prethodni govornik je dve trećine svog izlaganja bio van teme, samo nakratko sam negde u sredini našao u temi, a onda ponovo skrenuo i naširoko i nadugačko pričao o nečem sasvim drugom.
I, još nešto sve češće se od strane SNS čuju primedbe na DSS i na vreme kada je ona vodila Vladu Republike Srbije. Gospodo narodni poslanici SNS, vi danas ovde ne biste sedeli da vas DSS nije podržala u predsedničkoj kampanji u drugom krugu vašeg predsednika, tako da treba da nam zahvalite što danas sedite tu i to u tolikom broju. Možda smo se i pokajali što smo to učinili.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslanice, verujem, verujem to sve verujem.
Jel to replika bila ili povreda Poslovnika? Budite ljubazni poslanice. To je ipak bila replika, je li tako? Pola je bilo Poslovnik, pola je bilo replika. Moram da se snađem.
Hajmo o tome, rekli ste da je govorio o ovom drugom više, a tvrdim da je govorio ovom prvom. Bio inspirisan diskusijom jednog od govornika, ja znam ko, a neću da kažem, pošto nije ni on rekao. I, pošto je govorio taj govornik stalno o privatizaciji i da je to uloga članova, izvinjavam se, nije ni bitno. Velika. Smešno? Pa smejte se koliko hoćete. Pa, da i vi morate ovde da sedite satima i da slušate sve i ja bih umrla od smeha. Tako je. Ne, ne morate. Mora, ovo je moj posao. I ja dobijam platu u Skupštini, ovo je moj posao i ja moram da sedim. I, gotovo, šta god radim, radim na isti način. Dobro.
Prema tome, ne znam, taj poslanik se javio da replicira, a kažu da nije govorio o temi. Pa, kako se prepoznao onda? Evo ga tu, ja mu neću dati repliku.
Ne znam da li ste vi, ima više, ako se neko prepoznao ako je ovaj govorio van teme, i ako o tome danas nije bilo diskusije. Nije baš sve tako crno – belo.
Vi? Dobro. Izvolite.
...
Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Hvala gospođo predsedavajuća.
Reklamiram član 107. a koleginica je reklamirala član 106.
Zaista, dostojanstvo Narodne skupštine ne znam čime je govornik pre mene bio isprovociran da priča o političkom ološu koje treba da završi na đubrištu istorije. Ja bih kolegu pitao kada pričamo …
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Ne možete da ga pitate, pitajte mene.
...
Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Mislim, evo objasnite mi da vi niste uzeli te kojima se on obraća potpuno, znači je jasno bilo na koju stranu gleda, ja se ne osećam politički ološem. Ne znam samo kolega koliko se ste stranaka promenili?PREDSEDNIK: Opa. Znači, nećemo tako. Vi svi koristite zato što ste potrošili vreme i ulazite u replike. Da kažete još ponešto? A odrasli smo ljudi, pa nemojte stvarno.
(Srđan Nogo,s mesta: Da li imam ja pravo na repliku?)
Nemate pravo, nije vas pomenuo. Eto sad i vi mislite da ste politički ološ. Niste politički ološ, svi ste izabrani od građana Srbije i ni na koga se nije odnosilo u sali i kraj. To je moj stav. Znači, ovde nema političkog ološa ovde su predstavnici građana Srbije. Tačka. Nemojte, zloupotrebljavate Poslovnik, sačuvajte vašu minutažu za kraj i moraću da vam oduzmem dve minute jer se ne javljate po Poslovniku. Sve je jasno.
Radmilo Kostić, poslednji govornik na listi. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Radmilo Kostić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava za predsednika i članove Saveta komisije za hartije od vrednosti ne bih posebno govorio, obzirom da sam na Odboru podržao taj predlog. Koleginica Tomić je danas u uvodnom izlaganju detaljno predstavila sve kandidate i njihove biografije.
Osvrnuo bih se na značaj tržišta kapitala i hartije od vrednosti, obzirom da je i kolega Kovačević govorio o nerazvijenosti ovog segmenta. Šta ovo zapravo treba da bude? Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja i koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati, itd. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom tržištu, finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge, a da se pojave kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenje potraživanja, robnog prometa i slično. Osnovni organ koji zadužen za uređenje i sprovođenje trgovanja u skladu sa zakonima Republike Srbije. Komisija je odgovorna za zakonito funkcionisanje tržišta hartije od vrednosti sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Preko finansijskih tržišta vrši se lokacija akomulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava. Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično. Kredit je i dalje glavni finansijski proizvod.
Zbog navedenog jedan od ključnih zadataka Komisije je jačanje i razvoj tržišta hartija od vrednosti u cilju jačanja privrednog razvoja Republike Srbije. Ono što bih još jednom istakao u danu za glasanje, ja i poslanici SNS podržaćemo predlog Odbora za finansije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pri kraju smo rasprave i mislim da je većina poslanika govorila upravo o ključnim temama i ključnim kriterijumima za izbor i predsednika Komisije za hartije od vrednosti i budućih članova Komisije za hartije od vrednosti.
Veliki broj poslanika je dao opravdane primedbe na ispunjenost uslova i Zakon o tržištu kapitala koji je usvojen 2011. godine koji predviđa da se mogu birati i predsednik Komisije za hartije od vrednosti i članovi Komisije za hartije od vrednosti pod uslovom da imaju, pre svega, pet godina radnog iskustva u radu sa hartijama od vrednosti. Naravno, tu su i drugi uslovi, visoka stručna sprema, državljanstvo, ali mislim da je to ključna odgovornost i Odbora za budžet i finansije koji je predlagao te ljude, ali i njihova lična odgovornost jer su potpisivali izjave da ispunjavaju te uslove.
To govori i o njihovoj moralnoj odgovornosti i spremnosti da potpišu jednu takvu izjavu i prezentuju i Odboru i republičkoj Skupštini i čitavoj javnosti Srbije.
Zaključili smo da je rad u Komisiji za hartije od vrednosti izuzetno značajan, pre svega, kada se govori o ekonomskom statusu Srbije, njenoj stabilnosti i naravno ekonomskom statusu svakog pojedinačnog građanina u Srbiji. Mislim, da sa tog aspekta treba i razmišljati o eventualnoj podršci ovako predloženih kandidata. Ja sam i na početku rekao da će poslanička grupa DS glasati protiv, posebno predloženog predsednika za Komisiju za hartije od vrednosti i da sam i lično podržao dva kandidata koji nisu predlog DS.
Još jednom ću reći, jer smo iz uvodnog izlaganja čuli da je DS imala jedan predlog, da je kandidat povukao svoj predlog, i to je tačno, opet, jasno, znajući da je teško očekivati da jedan takav kandidat može da prođe, a posebno sa predznakom DS, ili „žuti“, kako neki vrlo često pominju DS na jedan neprimeren način.
Bez obzira na to, mi nemamo tu vrstu otpora za kandidate koji ispunjavaju te uslove, i još jednom sam rekao, za dva kandidata sam glasao i još tada i na Odboru, a tu su i prisutni ljudi koji su prisustvovali ovom Odboru, rekao da je moguće da bih jednog od njih i podržao na mestu predsednika Komisije za hartije od vrednosti, jer očigledno ima iskustva u radu i sa jedne i sa druge strane tržišta, i u brokerskoj kući, da je radio i u Komisiji i da to iskustvo može da primeni na jedan mnogo kompleksniji i značajniji način.
Dakle, prva ključna reč - zakonitost. Mislim da smo dužni da kao zakonodavni organ poštujemo zakonitost i stroge uslove koje smo usvojili upravo u ovoj Skupštini. Ako mi sami ne poštujemo svoje odluke, kako ćemo očekivati da na takav način izabrani predstavnici u nezavisnim regulatornim institucijama štite tržište, štite učesnike na tržištu kapitala? Dakle, na koji način ćemo mi obezbediti tu pravednu utakmicu i na koji način ćemo kasnije nositi odgovornost za stanje na tržištu kapitala u Srbiji?
Nažalost, ukoliko to ne uradimo, a ja pozivam ovde većinu da odustanu od ovog predloga, i izađu sa predlogom kandidata koji su na ovoj listi, ali nisu predloženi za mesto predsednika, da izađemo iz ovog i ovakvog problema. Malo verujem da je to mogući ishod, zaista, ali mislim da ćemo onda uzeti vrlo visoku odgovornost za ono što će se i u budućnosti dešavati na tržištu kapitala.
Još jednom kažem, i to smo čuli i od ovlašćene predstavnice, a to je da je i u ovoj raspravi bilo uvredljivih tonova - šta ste vi radili u vašem periodu od 2000, od 2005, 2008. godine, ali smo čuli podatke - 2002. godine oko milijardu i 700 miliona evra prometa, 2008. godine oko dve milijarde, 2015. godine 180 miliona evra prometa na tržištu kapitala u Srbiji. To su valjda dovoljno jasni podaci o dramatičnom stanju, o ozbiljnom stanju na tržištu kapitala u Republici Srbiji.
Ja ne želim sada da optužujem bilo koga, ali mislim da je važno i da bi bilo lekovito za sve nas, pa i za javnost Srbije, da razjasnimo neke stvari, i najčešće pominjane procese privatizacije, a evo, čuli smo ih i u ovoj raspravi i sa jedne i sa druge strane. Luka Beograd, znate kada je počela privatizacija Luke Beograd, 1998. godine, po Zakonu o transformaciji društvenog kapitala. Ko je bio ministar tada za privatizaciju? Jorgovanka Tabaković, da li je tako?
Dakle, 1998. godine, transformacija kapitala Luke Beograd, 59% akcija malih akcionara, 10% PIO Fonda, ostalo akcijskog fonda, i to je početak privatizacionog procesa u Luci Beograd, o kojoj se najčešće govori kao o pljačkaškoj privatizaciji upirući se prstom u DS. Dakle, 1998. godine DS nije učestvovala u toj vladi i sami smo rekli ko je ovde učestvovao. Ima ovde bivših ministara iz te vlade, i to je proces koji je urađen u tom trenutku.
Godine 2005. nastavak te priče i najčešće optužbe, opet Vlada koju je vodio Vojislav Koštunica, DSS, G-17, uz manjinsku podršku SPS, kada je utvrđeno da su otkupljene akcije malih akcionara, znači, tih 59% akcija i predmet tog istraživanja i optužbi i čitavog postupka je upravo usmeren na ta dva perioda.
Ponoviću još jednom, najčešće se optužuje DS za tu privatizaciju, koja je započeta 1998. godine, i da je realizovan otkup malih akcionara 2005. godine. Ni u jednom periodu DS nije bila ni blizu vlasti. „C–Market“, takođe 2005. godina, i to jeste period u kome je najčešće pominjanih 24 privatizacija, i iz izveštaja Evropske komisije, spornih privatizacija koje se ovde pominju, ali se uvek vezuju za period DS.
Dakle, ovo sam pomenuo upravo zbog toga, da našu odgovornost u ovom trenutku nosimo pre svega u toj budućoj odluci da li ćemo glasati za predsednika Komisije bez dovoljno iskustva, bez očigledno prethodnog znanja i snage da gradi snažnu instituciju koja će se odupreti mogućim pritiscima, ali i svim izazovima koje svi mi zajedno ovde imamo na budućem tržištu kapitala i trenutnom stanju u ekonomiji Srbije.
Još jednom kažem, videli smo izveštaj. Nažalost, nismo imali prilike da čujemo prezentaciju tog izveštaja o napretku u Poglavlju 9, što se tiče finansija, i bankarskom i tržištu osiguranja i tržištu hartija od vrednosti, da se konstatuje da je upravo Komisija za hartije od vrednosti nedovoljnog kapaciteta i institucionalnog, da je potrebno pojačati te kapacitete i da se radi na tome i to ću pomenuti, ali očigledno je da to nisu dovoljni kapaciteti, a posebno neće biti dovoljni ukoliko izaberemo čoveka koji nema skoro nikakvog iskustva u radu sa hartijama od vrednosti, a posebno ne ispunjava zakonske uslove u tom smislu.
Jedan od kolega je pomenuo poverenje. Poverenje je potrebno i ovde u ovoj skupštinskoj sali kada prihvatamo argumente jedne, druge, treće poslaničke grupe, pojedinaca, poslanika. Mislim da je potrebno naučiti da slušamo jedni druge i da spustimo možda za oktavu niže taj naš ton, jer se čini mi se u tišini argumenti bolje razumeju i mislim da bismo tu mogli da donesemo mnogo pametnije odluke nego što ih donosimo sada.
Za podsticaj tržišta kapitala treba razmišljati o svakom građaninu Srbije, jer su to potencijalni učesnici na tom tržištu kapitala, još jednom kažem, potencijalni investitori i kao fizička lica i kao pravna ili kao država i potencijalni preduzetnici koji imaju dobru ideju za svoj biznis i koji bi želeli da prikupe kapital upravo na tom tržištu kapitala. I ne samo i prevashodno razmišljajući o kreditima poslovnih banaka, nego tako što će dobrom idejom privući potencijalne investitore i na jeftin i pravi način doprineti tom svom projektu.