Na današnjoj raspravi čuli smo da u Srbiji ne postoji tržište kapitala. Ja mislim da smo se svi saglasili oko toga. Takođe, saglasili smo se i da je u postupku privatizacije, koji nas je zadesio u poslednje dve decenije, bilo puno nepravilnosti, šta više da je to ostavilo toliko pustoš goru nego i sankcije i rat i bombardovanje po efekte koje je imala na stanovništvo i na državu.
Čuli smo da je taj proces započeo devedesetih pa da se razvijao kod svih vlada postpetooktobarskih, i da efekte i posledice trpimo i danas. U celom tom periodu Komisija za hartije od vrednosti nije ostvarivala svoju ulogu. Komisija za hartije od vrednosti je šta više često bila saučesnik, jer bez njenog saučesništva ne bi mogle da se dešavaju takve stvari. Komisija za hartije od vrednosti nikada nije štitila manjinske akcionare, male akcionare. Ona je bila nema kada su tajkuni trgovali između sebe preko svojih ofšor firmi, u stvari preko svojih privatnih firmi u ofšor zonama i tako obarali cene akcija, a onda zbog visoke koncentracije akcija preko 90% na silu prinudno otkupljivali, u stvari, prinudno otkupljivali akcije malih akcionara. Sve to je bilo pred očima Komisije za hartije od vrednosti. Ona u celom ovom periodu nije reagovala.
Tačno je da su neke privatizacije, koje su malopre pomenute od strane mog prethodnika, započete po jednom starijem modelu kada je bio veliki broj emitovanih akcija na veliki broj akcionara. To je „C market“ i Luka Beograd. I upravo mi kritikujemo što je omogućena privatizacija tih firmi, a na štetu manjinskih akcionara. Pa, znate li vi, recimo, da sada 4.000 akcionara „C marketa“ i dan danas se bore da ostvare svoja prava. Znači, 4.000 ljudi, koji su bili oštećeni 2005. godine, ali su bili oštećeni i do dan danas ne mogu da ostvare svoja prava zato što je država bila na strani gospodina Miroslava Miškovića. Tada 2005, a i do danas ne mogu to da raščivijaju.
To je jedan veliki problem i mi to moramo da priznamo i da se suočimo sa tom činjenicom. Znači, moramo da se suočimo sa tom činjenicom, jer ne možemo reći da u prethodnih 20 godina, u prethodnih 16 godina, u prethodnih 26 godina ništa nam se nije dešavalo.
Sami poslanici vladajuće većine su pravilno konstatovali da su zatvorene stotine firmi, stotine industrijskih postrojenja, 98 industrijskih centara, kako reče jedan moj prethodni govornik, i to je tačno. Stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, i to je tačno, ali gde je odgovornost, gde je odgovornost?
Vi sami, evo, gospodin Arsić je imao jednu prepirku i raspravu, znači sam je konstatovao da je u prethodnom sazivu Komisija za hartije od vrednosti radila loše. Onda nam dajete rešenje da je novi, prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti tu ni kriv ni dužan, apsolutno zalutao u hartije od vrednosti. Nikada se tim čovek nije bavio, nije kompetentan za to pitanje, a on nije jedini koga ste ovde predložili, koji ne zaslužuje da bude član ove Komisije, i to je jedan veliki problem i to apsolutno ne uliva ni nadu ni poverenje da će ova Komisija u budućnosti raditi i malo bolje.
Ja sam vam ukazao i na problem Aik banke iz ove godine kada Komisija nije reagovala, a kršen je i zakon i odluka Vlade u 2015. godini, Aik banka - EPS. Nema reakcije. To je veliki problem.
Osvrnuo bih se na još jedno pravno pitanje koje je jedan prethodni govornik pomenuo, a to je stečaj. Nažalost, u Srbiji i dalje ima stečaja i stečaj je normalna praksa u pravu i postoji i postojaće sigurno do veka. Znate li šta je ovde problem? Problem je što je Srbija u stečaju. Srbija je u stečaju. Vi ste zatekli stanje, slažem se, Srbije u stečaju, ali vi održavate taj stečaj i Aleksandar Vučić se ponaša kao stečajni upravnik. Mislim da je on najveći stečajni upravnik i samo se bojim kako ćemo mi da izađemo iz stečaja, da li ćemo otići u likvidaciju ili ćemo… (Isključen mikrofon.)
