Došli smo do tačke dnevnog reda gde na predlog nadležnog odbora, koji je prihvatio predlog kandidata nadležne većine, da biramo članove Komisije za hartije od vrednosti. Od pet predloženih kandidata, imamo dva koja već imaju bogato iskustvo kako Komisija za hartije od vrednosti nikako ne bi smela da radi.
Pre nego što bih bilo šta rekao o predloženim kandidatima, a tiče se njihovog imena, prezimena, radne biografije i nekih drugih stvari koje su važne za izbor, ja moram da izreknem jednu veliku pohvalu. Ovo je jedan od retkih zakona gde je zakonom propisano da se, kada se bira neko od predloženih kandidata za tako visoku funkciju, ne traži od Narodne skupštine da ona se ona rukovodi principom da se radi o izuzetno poznatim i velikim stručnjacima. U ovom zakonu je to dobro rešenje za razliku od, recimo, Zakona o Narodnoj banci, gde takođe postoje uslovi, ali postoji dodatak – izuzetan stručnjak, pa smo kod Narodne banke u Savetu imali i velike stručnjake za ekonomiju – matematičare. Statističar koga sam ja izbacio sa posla postao je veliki ekspert za monetarnu politiku, a vidim da sada kao penzioner vodi statistiku.
Ovo je dobar zakon u tom delu što nema nekog preteranog morala o nekoj velikoj struci, jer gde god se pojavi taj uslov, onda je jedini kriterijum za izbor – ima diplomu. Verovatno zbog ove erupcije, vulkanskog karaktera, diploma. Neko je shvatio da diploma više nije toliko važna.
Pored tih dobrih stvari, ovaj zakon ima jednu lošu stvar. Zašto lošu stvar? Ne dozvoljava da Odbor za finansije testira kandidate, jer kada se radi o Zakonu o javnim nabavkama i onoj Komisiji, tamo postoji ovlašćenje Odbora za finansije i oni testiraju. Šta je uslov za izbor kandidata? Da otprilike ispunjava sve uslove za sudiju osnovnog suda i onda Odbor za finansije organizuje testove, 80 potencijalnih pitanja, izvlači se kao na lotou, 40, oni odgovaraju i onda članovi Odbora za finansije, laici, procenjuju fakultetska znanja i znanja sa pravosudnog ispita. Ovaj zakon je dobar, jer nema taj problem.
Šta ne valja kod ovog zakona? Ne valja kod ovog zakona status i položaj Komisije za hartije od vrednosti. Zašto ne valja? Komisija za hartije od vrednosti je pravno lice, znači, isto kao što je pravno lice Republika Srbija, ona je nezavisna, samostalna, ali je ona i organizacija Republike Srbije.
Ima još jedna interesantna stvar. U definisanju nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, članom 262. stav 2. je propisano da od 19 poslova iz nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, čak 12 se tretira poverenim državnim poslovima. Nisu povereni poslovi saradnja i zaključivanje sporazuma sa međunarodnim organizacijama, sastavljanje izveštaja, unapređenje edukacije investitora i neki drugi poslovi.
Znači, ako se pogleda ovo što je propisano zakonom i kakav je status Komisije za hartije od vrednosti, onda prevashodno moraju da budu članovi Komisije ljudi koji potpuno ispunjavaju uslove za državne službenike plus dodatak koji nedvosmisleno ukazuje na struku. Mi tu nemamo taj kriterijum, nije ispunjen.
Recimo, kandidat za predsednika ove komisije, zamislite on je sa Beogradske bankarske akademije, tamo je neki profesor, on predaje finansijsko pravo i poslovno pravo. Ali, na toj trogodišnjoj akademiji postoje predmeti koji se direktno odnose na hartije od vrednosti i finansijsko tržište. I, evo, recimo, predmet finansijsko tržište drži profesor Erić, nije profesor Dedejić. Zatim, berzansko poslovanje drži Ismail Musabegović, ne drži Predrag Dedejić.
Dalje, predmet investicije u hartije u vrednosti drži Zoran Grubišić, da je neko od ovih predložen za Komisiju za hartije od vrednosti ja bih to nekako i shvatio, ali ovaj čovek nema baš nekih velikih dodirnih tačaka sa berzama, sa hartijama od vrednosti. Koliko sam čuo, kada ste obavljali razgovor sa njim na komisiji gotovo da je priznao da u životu nije uhvatio u ruke hartiju od vrednosti. On i ne zna kako to izgleda.
Kako se finansira rad Komisije za hartije od vrednosti? Preko naplate usluga, a za to postoji tarifnik, i ako u jednoj godini naplate više nego što su planirali da potroše, oni su u obavezi da naprave rezerve, pa ako sledeće godine naplate mnogo više nego što potroše onaj višak treba da ide u budžet. Malopre sam čuo da ta Komisija za hartije od vrednosti vrlo negativno posluje na tržištu. Ja ne dajem neku zamerku njima zato što je pogrešan zakon, apsolutno pogrešan zakon.
Meni je politički vrlo drago što sve ono što radi Komisija za hartije od vrednosti nije zaživelo na kvalitetan način u Srbiji. Zašto? Sprečili smo nastanak mnogo veće štete. To što berza ne može da funkcioniše, što finansijski derivati su u ovakvom stanju to je dobra stvar za Srbiju, jer Srbija se nalazi na raskrsnici gde se vrti stalno u krug, ne zna se gde je EU, kojom putanjom treba da se ide, i ovim zabludama za ovih 16 godina stazicama i puteljcima gde se išlo obično su se omastili neki poput nekih koje ste malopre pominjali, a sada praktično ne postoji materijalna mogućnost i potencijal za tu vrstu zloupotreba.
Pošto sve kod nas, što se uradi zakonom dobija svoj nakaradni izgled u praksi, neko je podsetio „Knjaz Miloš“ itd, ja moram da podsetim da je svojevremeno Komisija za hartije od vrednosti omogućila nejavnu emisiju i kupovinu akcija „Metals banke“ Pokrajinskom sekretarijatu za finansije, a autonomna pokrajina nema status privilegovanog kupca i kasnije je nastala navodno ta „Razvojna banka“. Doduše odmah su uhapsili i onog predsednika izvršnog odbora krajem 2008. godine, a onda se to otvorilo, da je tu u pitanju i neki Darko Šarić.
E, sad, što se tiče ovih predloženih kandidata, kandidat za predsednika Komisije, ljudi, ne ispunjava uslove. Tu ima i drugih kandidata koji navodno ispunjavaju uslove.
Jedan od kandidata je dao interesantnu biografiju, ja ću da pročitam, kaže – organizacione i društvene veštine kandidata. Odgovorna osoba, on kaže za sebe, da je odgovorna osoba, sposoban za rad pod pritiskom i upravljanje raspoloživim vremenom. Ambiciozan i orijentisan na rezultate, pazite, pljunuti japi, sposoban da organizuje i učestvuje u manjim i većim timovima. Osoba sa integritetom i visokim etičkim vrednostima, u stanju da uspostavi i održava dobre poslovne odnose i sarađuje sa osobama koje potiču iz različitih kulturnih okruženja. To čovek napisao o sebi.
Inače, bavi se košarkom. Član košarkaškog tima „Fantazi nova“ koja se takmiči u biznis ligi Srbije. Vaterpolista i teniser. Biografija mu je sa slikom, poslao sliku da vidimo da je uspešan. Da, lepa slika.
Imamo kandidata pod rednim brojem tri. On kaže šta je njegova strateška prednost, zašto vi morate da ga izaberete. Kaže – radi na računaru, vodite računa, i zamislite ima vozačku dozvolu, kaže da ima vozačku dozvolu. Doduše, moram i da ga pohvalim on je položio jedini stručni ispit za obavljanje pravnih poslova u oblasti hartija od vrednosti i finansijskog tržišta.
Inače, ovaj peti kandidat, on je radio i za neke investicione fondove itd, što može da ukaže da u perspektivi može da dođe do sukoba interesa i nekih zloupotreba.
Što se tiče onog kandidata koji je već obavljao funkciju predsednika, njegova radna biografija je Ministarstvo finansija, Evropska investiciona banka, Banka za razvoj Saveta Evrope. Inače, zahvaljujući multikulturnoj podršci koju on ima, on je član Jevrejske opštine u Beogradu. I on kaže da je već bio u Komisiji za hartije od vrednosti. Zna tamo šta se to dešava.
Što se tiče jedinog ženskog kandidata, ja mislim da je dovoljno da samo podsetim da posle mesec dana od kada je počeo da funkcioniše ovaj saziv Narodne skupštine jedan od poslanika iz prethodnog saziva mi je rekao - šteta što ovaj zakon ne podrazumeva testiranje i razgovor sa kandidatima da vidite koji je to kandidat, pa da se slatko nasmejete, jer arhivar i daktilografkinja imaju prednost i mogu da budu izabrani.
Mislim da bez obzira na sve ovo kontinuitet je zakonom obezbeđen, da znate, to što je istekao mandat nije smetnja po zakonu da oni i dalje rade. Ima jedan član zakona koji to omogućava i to ništa nije sporno, ali mislim da radne biografije ne dozvoljavaju da se glasa za ove kandidate.
