Pauza pet minuta.

(Posle pauze)

Hoćemo li da nastavimo? Ne zbog nas, zbog ovih ljudi koji rade ovde, da ih ne maltretiramo sa pauzom.
Mislim da je ostao još Marijan Rističević.
Da li želite da iskoristite svoje vreme?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je najbitnije ovih dana da sam živ.
Što se tiče Komisije za hartije od vrednosti, ja ću podržati izbor predsednika i članova Komisije, iz prostog razloga što verujem da neće biti greške koje su prethodne komisije to radile. Listajući prethodne sastave Komisije za hartije od vrednosti, primetio sam da je, recimo, gospodin Bajec bio od 2001. godine, čini mi se, mislim pet puta, gospodin Milko Štimac, za koga su vezane razne afere, bio je tri puta. Najveća, po meni, afera se desila, koja je bila javna, najveća javna afera se desila u vreme kada je on bio predsednik, to je bio „Knjaz Miloš“, kada je u ovoj privatizaciji bilo mnogo prekršaja. Cela Srbija je popločana prevarenim manjinskim akcionarima. Nema grada u koji možete otići, a da vam ne ispričaju priču kako su akcionari bili prevareni.
No, da ne grešim dušu, nisu samo komisije za hartije od vrednosti krive za neke privatizacije, već i prevarno ponašanje države koja je svoje pakete obično prodavala proverenim tajkunima, tako da oni na tržištu nisu morali da kupe akcije svih akcionara ili su mogli da kupe mali paket, a da im onda država doda ono što im je falilo do 51%. Na takav način je prevarena armija manjinskih akcionara jer vlasnik koji se domogne većinskog paketa obično je štimovao finansijske knjige, tako da nikakve dividende manjinski akcionari nisu imali.
Navešću primer „Centrosrema“ u Staroj Pazovi koji je imao više stotina lokala i koji je prodat za 200.000 evra, gde su manjinski akcionari, kako to naš narod kaže, izvisili, a firma je prodata za 200.000 evra, koliko je kirija sada za jedan lokal koji izdaje novi ponositi vlasnik koji je postao u vreme dok je ministar privrede bio Predrag Bubalo i gde se cena i paket akcija utvrđivala na veoma sumnjive načine, pa nešto što je vredelo dva miliona evra ove godine, dogodine ta cena je padala na 200.000 evra, bila je to neka vrsta burazerske privatizacije.
Verujem da će ova komisija se baviti berzom, baviti se na pravi način hartijama od vrednosti, da neće praviti greške koje su pravile prethodne komisije. Dužan sam da kažem, u vezi nastupa gospodina Martinovića, da glavni prevarni posao nisu radile samo komisije za hartije od vrednosti, već da je posle njih došla takozvana stečajna mafija koja je cenu akcija bacila u besvest. Gospodin Martinović je pomenuo, ne obraćam mu se lično, e-biznis, e-servis, postoji e-market, e-kapital.
Moram da objasnim poslanicima i građanima koji se slabije razumeju u privredu, ja sam se konsultovao sa stručnjacima zato što su određeni stečajni upravnici, umesto da rade kao preduzetnici, radili preko firmi koje su društva sa ograničenom odgovornošću. Ovo sa „ograničenom odgovornošću“ znači da to društvo ne odgovara svojom imovinom. Po zakonima o stečaju, stečajni upravnici su morali da rade kao preduzetnici i u takvim situacijama oni odgovaraju ličnom imovinom za imovinu preduzeća u kojima su stečajni upravnici ukoliko oštete stečajnu masu.
Naš omiljeni stečajni upravnik nije poštovao to, već je registracijom ovih firmi na nepostojećoj adresi Studentski trg broj 15, tamo je sedište jedne političke partije koja svakako zna da tih firmi nije bilo tamo, maskirajući se u društva sa ograničenom odgovornošću, što je bilo protivzakonito, poslovao i upravljao sa 14-15 firmi koje su već nabrojane, ja ću nabrojati „Delta legal“, „Venera kop“, Vršačku pivaru, Kompanija „Braća Karić“, Beogradski trgovinski centar, novi autoput, gde postoje rešenja da zbog zloupotrebe se razrešavaju određeni stečajni upravnici. Ovde govorim o mom omiljenom stečajnom upravniku iz sela „Stečajevci“. To je prouzrokovalo razne proteste prevarenih akcionara, pa su, recimo, dolazili na proteste i govorili – krv pije, vampir nije, stečajni upravnik je. Tako da ništa drugo prevarenim ljudima nije ostalo do da gledaju kako se stečajni upravnici bahate nad imovinom manjinskih akcionara, kako je krčme i kako postaju milioneri, dok milioni ostaju bez ičega.
Dok su milioni ostajali bez ičega, ovi drugi, milioneri, su sticali sve. Recimo, samo u periodu od aprila do juna 2013. godine prihod stečajnog upravnika je bio 11.150.000 dinara, kao preliminarna nagrada, po završnom računu još 1.320.000, pa još 3.652.000, pa još obaveze po preliminarnoj nagradi u iznosu od 2.240.000, pa još naknada troškova od 1.646.875 dinara, tako da je prihodovao za osam meseci 16,5 miliona dinara. Danas kada uđete u Agenciju za borbu protiv korupcije možete da nađete da on nema nikakvu imovinu, što apsolutno nije tačno. Ja sam ovde iz katastra izvadio odgovarajuće dokumente o imovini, to poslanici mogu da vide. Tu se vidi da mu omiljeni stečajni upravnik ima nekoliko lokala i jedan stan na Vračaru, koji, naravno, nije prijavljen Agenciji za borbu protiv korupcije jer se i ona uklopila u ovu priču sa Komisijom sa hartijama od vrednosti, sa stečajnim upravnicima itd. Zahvaljujući tome što je uspešno to udruženje stečajnih upravnika, koje ovde sad nije prisutno, delegiralo svoje ljude u Agenciji za borbu protiv korupcije, gde majka narodnog poslanika ocenjuje izveštaj svoje kćerke, njenog lidera, njenih prijatelja, zahvaljujući tome se uspešno prikriva stečajna imovina oteta od manjinskih akcionara na teritoriji Srbije.
Da vas ja, drage kolege, ne bih zadržavao, moram da prenesem poruku građana, bez obzira što mogu da rizikujem da mi se grkljan iščupa, da oni bez obzira što su siromašni, a oni su ih napravili siromašnim, više od hleba koji im je potreban žele pravdu i žele da se sankcioniše ponašanje onih ljudi koji su preko Komisije, preko prevarnih radnji u državi stekli ogromne kapitale, sticali milione, dok su milioni gubili sve, gubili krov nad glavom itd. Poruka običnih građana je da kaznimo milione u korist miliona i to je ono sa čime ću završiti ovaj govor. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandara Tomić. Da li želite kao ovlašćeni predlagač da iskoriste vaše vreme?

Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, da završimo današnju raspravu. Ali, pre nego što završimo, samo bih rekla da neki poslanici vole da govore neistinu, bez obzira što za to postoji stenogram i beleške. Kada je na pitanje postavljeno: „koliko ste godina radili?“ gospodinu Vladislavu Stankoviću odgovorio - 18 godina, a „od kada radite u Komisiji?“, decidan odgovor glasi: „imam potvrdu, dostavio sam zvanično od poslodavca, gde piše da sam se bavio poslovima u Komisiji u oblasti hartija od vrednosti i da sam se zaposlio na tim poslovima od 15. septembra 2008. godine“. Znači, ako neko izjavi da za to nema papire i nema određenu relevantnost da se kandiduje, a ovde flagrantno krši praktično sve poslovnike i onu najveću, to je etika, da govorimo istinu i samo istinu.
Na kraju bih rekla samo da, kada govorimo o nekima koji su imali svoje kandidate i ovde nam drže lekcije o tome da li je neko u sukobu interesa ili ne, mi poslanici ne možemo da proveravamo to. Postoji Agencija za borbu protiv korupcije koja kaže i izda dokument. Gospodin Marko Janković je doneo dokument od Agencije za borbu protiv korupcije, a verovatno neko ima bolje informacije iz te Agencije kada nam daje neke podatke koje mi danas nemamo ovde.
Na kraju bih rekla da oni koji nam ovde drže lekcije su doveli kandidate za ovakav vid Komisije upravo one ljude koji su se jednostavno hvalili time da imaju veliko iskustvo u privatizaciji ni manje ni više nego kao saradnici i zastupnici OMV investmenta, kompanije koja je radila praktično privatizaciju „Hajnikena“, „Simbrefta“, „Viktorija grup“, „Farmakoma“, „Potisja“, „Jugohemije“, „Knjaz Miloša“, „C marketa“ i Luke „Beograd“.
Eto, takvi ljudi su bili kandidati, ovde nama drže pridike o tome ko treba da radi, a ko ne treba da radi. Kandidati poslaničke grupe DJB nam ovde drže lekcije o pravdi, o etici, o tome da li neko može ili ne može da bude kandidat.
Srbija mora da krene napred što se tiče oživljavanja tržišta hartija od vrednosti institucije moraju da počnu da rade ono što su po zakonu dužne. Poverenje mora da se vrati investitorima i malim akcionarima. Mora država da počne da štiti male akcionare, investitore.
Nama je potreban jedan nov politički konsenzus kada želimo da implementiramo nov koncept, uopšte razvoja tržišta, oživljavanje berza i ono što je sada nama potrebno zaista da izglasamo ovako jednu komisiju koja će najzad početi da sarađuje sa svim relevantnim subjektima da bi zaista oživeli tržište kapitala.
U danu za glasanje treba podržati ovaj predlog koji je i Odbor za finansije usvojio, jer je to u interesu države, jer je to u interesu svih nas. Hvala puno.

Hoću da kažem poslanicima, to je moje pravo, da stvarno, poslanik, Saša Radulović vrši iz dana u dan verbalno nasilje nadamnom. Hoću to da kažem glasno. Znači, ovde ne prilazi u opšte zbog nečega da razgovaramo o toku sednice ili nešto, već stvarno vrši verbalno nasilje nadamnom. Molim vas, da prestanete.
(Saša Radulović, s mesta: Kažite kako?)
Molim vas da prestanete. Uopšte neću sa vama da komentarišem.
(Saša Radulović, s mesta: Kažite šta?)
Uopšte neću sa vama da diskutujemo ništa, ali hoću da svi znaju, stvarno mi nije lako da uopšte vodim sednice, pod ovakvim pritiskom i maltretiranjem. Vi me maltretirate.
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke…
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
(Tatjana Macura, s mesta: Replika.)
Nećete vikati, ostavite me na miru. Ne možete da vičete. Dosta je bilo ovog maltretiranja od svih poslanika u sali. Stvarno nas maltretirate. Nedam repliku jer po Poslovniku ja odlučujem da li ima elemenata za repliku ili nema.
Nemojte da me maltretirate. Iz dana u dan vršite pritisak na mene da počnem da radim onako kako vi želite da radim. To nema smisla. Možete da pokazujete na mikrofon koliko hoćete. Nije ni zabavno, nije kulturno, nevaspitano je, šta god hoćete. Izlazite napolje, gledate televiziju, pravite haos od ove Skupštine. Šta želite? Niste smešni uopšte, to je stvarno katastrofa, to što vi radite.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Po Poslovniku nemate pravo na repliku.
(Tatjana Macura, s mesta: Ima pravo na repliku.)
Vidite, kakvo je ovo ponašanje…
(Tatjana Macura, s mesta: Ima pravo na repliku Aleksandra Tomić ga je pomenula.)
(Narodni poslanici SNS dobacuju da nema pravo na repliku.)
Molim vas, kakvo je ovo ponašanje?
Molim poslanike da ne rade moj posao, nema potrebe. Molim vas, nemojte da vičete na mene, kada budete na predsedavajućem mestu jednog dana, kada budete imali većinu, vodićete Skupštinu na način kako vi zamišljate da se to radi, a to je nasilje. Pored fizičkog postoji i verbalno nasilje, vi mene maltretirate.
(Saša Radulović, s mesta: I vi ga sprovodite.)
Ne, nego ga ja trpim.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Pozivam vas da pogledate predstavu – Trpela, shvatićete o čemu se govori kada se priča o fizičkom i verbalnom nasilju.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres…
Sačekaćemo da izađu poslanici.
Eto, poslanik je lupio vratima, da vidimo šta su još pripremili i da li imamo još nešto za večeras, za današnji dan.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini i obaveštavam vas koji ste zainteresovani za rad sutrašnji. U devet sati počinju da rade nadležni odbori, a u 11.00 časova ćemo nastaviti sa raspravom o amandmanima koji budu raspravljeni o čije izveštaje ćemo dobiti od nadležnih odbora i tako ćemo raditi u etapama. Hvala vam.