Hvala vam. Jeste amandman usvojen i jeste to predlog SRS i zato me čudi, bez obzira, dakle, na to što zajedno sarađujemo na popravljanju ovog Predloga zakona do onog trenutka dok ga ne usvojimo, ali čemu ovakvo sitničarenje. Te zakon neće nikako da pomogne, te nama nema pomoći, te siromašni smo, te ima nasilja zato što smo siromašni, kad bi bili bogati ne bi bilo nasilja, pa vi niste ni krenuli neće vam uspeti ni ovaj zakon. Ne razumem. Vizija države, Vlade, Ministarstva, koji su predložili ovaj predlog je da se rešava korak po korak problem koji je viševekovni, koji je suda u svetu, ceo svet se ovome suprotstavlja.
Mi imamo sitničarenje oko zareza, oko promene nebitne reči, oko toga da li će iz ovog zakona prestati ili neće nasilje. To je dakle, jedna promena ponašanja, mentaliteta. Očekivala sam podršku svih stranaka, jer zapravo svejedno je da li je nasilnik iz SNS, iz DS, iz bilo koje druge stranke. Sve isto boli. Ono što zaboravljaju svi koji su danas u ovoj sali, ne zaboravite da mi ovde to govorimo sada međusobom i to je lako, jer mi gledamo u papir, ali zamislite da sve što govorite, govorite u oči ženi, detetu, žrtvi nasilja. Da li bi ste ovako govorili u tom trenutku?
Vi ne razumete ideju, da ono što su godinama, decenijama, pokušavali i nevladin sektor, i mnogi drugi pre nas, jer je ovo veliki problem, sada smo spakovali u zakonodavni okvir. Nije savršen, nijedan zakon nije savršen ni u jednoj zemlji, ali jednostavno ovo je ideja na kojoj smo počeli da radimo. Neophodan je konsenzus svih poslanika u ovoj Skupštini, da podrže ovu priču.
Da li ćemo ga korigovati? Hoćemo kao i mnoge druge zakone koje smo do sada usvojili. Da li će praksa implementacije pokazati nedostatke? Hoće, kao i na mnogim drugim zakonima. Dajte da ovim građanima pokažemo da rešavamo problem po problem. Nemojte da kvarite ovako divnu ideju i viziju, sada smo spakovali u zakon ono što smo pokušavali svi zajedno godinama. U svakoj od ovih poslaničkih grupa su aktivisti nevladinih organizacija koji su sada poslanici ili koji su bili bliski njima. Zajedno smo priželjkivali ovakav zakon.
Nemoj da sada time, da li je policija stub ili je tužilaštvo stub, ili je centra za socijalni rad, da razvodnjavamo ovako divnu ideju. Počeli smo, treba nam mnogo pomoći, zajedničke energije da se ova priča reši. Sramota je da se delimo na političke stranke i da na ovako osetljivom problemu dnevno političke probleme ubiramo. Gledaju nas žene koje u ovom trenutku dobijaju batine. Mislite na njih, svaku primedbu koju date govorite njima u oči i onda recite da li je to nešto o čemu treba da govorite.
Ja sam izuzetno ponosno što se ovaj zakon našao pred nama. Mnogo napora i energije je učinilo i Ministarstvo pravde i MUP, čitava radna grupa koja je pripremala radni zakon. Mislite da je njima bilo lako da pristanu na sve ovo što piše u zakonu? Ovo traži mnogo kadrovskih promena, mnogo obrazovanja, mnogo strukturalnih promena, mnogo podzakonskih akata, promenu ponašanja. Ali, dajte podršku za ovo. Hajdemo po gradovima Srbije da promovišemo, da objasnimo žrtvama u najmanjem naseljenom mestu, u poslednjem selu u Srbiji zbog čega je važno da postoji ovaj zakon i zbog čega je važno da oni koriste ono što im ovaj zakon omogućava.
Zaboravite političke podele, glasajte da pomognemo žrtvama nasilja. Ovo je početak. Dajte podršku za početak. Hvala.