Te ne može da prođe šleper, te Zorana namestila ovo, te Zorana namestila ono. Svi smo mi čuli šta je ko rekao i šta sad? Šta sada kada je kamion prošao? Sad puj pike ne važi.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću. Kolega Martinoviću, čekajte da odgovorim, molim vas.
Kolega Martinoviću, smatram da ni u jednom delu nisam prekršio Poslovnik i znam da će u narednom periodu da bude sve teže i teže voditi sednice Skupštine, zato što će poslanici pokušati da promovišu svoje kandidate za predsednika Republike Srbije, ovde u Narodnoj skupštini.
Narod će o tome da odluči a ja molim kolege poslanike da, kad već kažu svoje političke poruke da to jednom završe da možemo da nastavimo dalje sa radom, jer ovo ne vodi nikuda.
Ja ću sada da obrišem listu. Nema više pravo.
Reč ima ministar i potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dakle, da kažem jedan deo koji je vrlo važan, a vezan, još jedanput da ponovim, za pitanje privatizacije luke Novi Sad. Mi očekujemo da se taj proces završi do početka, odnosno do kraja prvog kvartala naredne godine. Mislim, da je takođe važno da znamo da je ovaj zakon zajedno sa setom zakona iz oblasti vodnog saobraćaja neophodan i važan da bismo mogli da dalje razvijamo i ulažemo pre svega u vodni saobraćaj.
Ono što mislim da je takođe vrlo značajno pogotovo kada su u pitanju amandmani vaše stranke, jeste da jedno je pitanje nadzora za koje vi tražite da mora da bude isključivo u nadležnosti Direkcije, a druga je mogućnost koja je data u skladu sa zakonom, a to je da može i da ne mora.
Nekako, nadam se da ćemo imati malo kvalitetniju raspravu po amandmanima. Meni je jako žao, ne želim da sekiram vašeg predsednika stranke, tako da ne bih više o tome komentarisala. A što se tiče bilo kakve vrste uvrede na vaš račun nije nijednog trenutka bila niti sam ja vaše ime pomenula i žao mi je ako ste se u tom smislu pronašli, ali zaista se nadam…
(Vjerica Radeta, s mesta: Nisam se ja pronašla, nego si ti rekla poslanica.)
Ne znam, možda ste vi navikli da uvek razgovarate u isto vreme sa nekim, ja ću uredno da sačekam da vi kažete.
(Vjerica Radeta, s mesta: Valjda si koncentrisana.)
Pa, ja sada imam reč, pa kad ja završim vi slobodno opletite. Dakle, nisam nijednog trenutka vas imenom pomenula, ako ste se vi našli u toj kategoriji frustriranih, opet mi je žao, ali dakle, zakon je zaista nešto što je važno za ovu zemlju, a najmanje je bitno vaše i moje stanje u tom smislu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
(Nemanja Šarović, s mesta: Po Poslovniku. Kako ne može po Poslovniku?)
Nema više po Poslovniku, izmenjali ste jedni drugima šta ima da kažete sada nastavljamo sa radom. Čekajte bar amandman na član 5. pa nastavite dalje ovaj cirkus.

Imam veliko razumevanje i solidarnost prema vama što tražite povredu Poslovnika, ali očigledno da ga nećete dobiti tako da ja počnem da pričam, pa ću vam ja dati razloga se javite posle. Šalim se naravno.
Znači, pet minuta onih na koje imam pravo. Sa velikim rizikom da se desi nešto vrlo neobično i loše kao što bi recimo bilo da padne nešto sa plafona ili tako nešto, ja ću reći da mislim da je rešenje koje je predloženo u zakonu, a tiče se odgovornosti ministra za donošenje ovih odluka dobro, uz sve poštovanje prema najboljim namerama u koje ne sumnjam da su ponukale poslanike koji su predlagači ovog amandmana.
Naravno da je strah od korupcije veliki i potpuno opravdan i možemo mi da se igramo sa vremenom pre, posle, nakon, u ono vreme, u moje vreme, u tuđe vreme, ali korupcija je rak rana svakog društva i samo je pitanje koje organe napada sve taj rak i koliko je to smrtonosno. Mislim da Srbija nije nikakav izuzetak iz toga i da je korupcije bilo jeste i biće, samo je pitanje da li možemo da je svedemo na nivo koji je podnošljiv. Mislim, da je bolje rešenje da ministri budu odgovorni za sve što se dešava u njihovom resoru. Ovako da se krijemo iza nekih radnih grupa, stručnih komisija, agencija, nezavisnih tela. Nezavisna tela su jako dobra stvar, ali u društvu koje je spremno za takva tela. Naše društvo očigledno još uvek nije spremno na to i mi obično sa nezavisnim telima imamo više korupcije nego što bi bilo da se zna imenom i prezimenom odgovoran za nešto.
Mislim da je ovo rešenje dobro. Da li će ono samo po sebi da spreči korupciju. Naravno, ne i tu nema nikakve sumnje i zato je neophodna javnost. Pre svega mi u parlamentu, a onda i javnost van parlamenta koji ima isto svoj deo odgovornosti da se spreči korupcija.
Kad se zna imenom i prezimenom da je neki ministar za nešto odgovoran, onda imamo potpuno jasnu situaciju. To znači - za deficit u budžetu od 700 miliona evra, koji će biti na kraju godine, odgovoran je ministar finansija i predsednik Vlade. Za pad helikoptera, koji je bio pre 605 dana, kriv je ministar odbrane i predsednik Vlade. Za Savamalu … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Živkoviću, jeste li vi sudija?
(Zoran Živković, s mesta: Ne, niste me razumeli.)
Jeste li vi sudija? Upravo izričete krivicu. Ja sam odlično razumeo. Ne možete vi da kažete - kriv je, možete da kažete vašu sumnju da je on odgovoran, ali ne možete da kažete da je kriv.
(Zoran Živković, s mesta: To sam i rekao.)
Ne, rekli ste – kriv je.
(Zoran Živković, s mesta: Okej, evo, povlačim reč.)
Izvolite.

Nije kriv, nego je odgovoran. Znači, odgovoran je za stanje u jednoj oblasti. Ako neko u Savamaloj ruši, pod okriljem noći, dan nakon izbora, neke zgrade, za to su krivi, odgovorni, komunalna policija, MUP Srbije, gradske vlasti, sam premijer je rekao da je to neka budala iz vrha gradske vlasti uradila. Ako se desi nešto što se tiče oružja, špijuna, oružja koje se nađe na nekom mestu gde ne sme da bude, za to je odgovoran ministar unutrašnjih poslova, nadležne službe i za to je odgovoran šef Biroa za kontrolu službi.
Ja mislim da je to dobro rešenje. Kao što je za red u parlamentu odgovoran predsednik ili predsedavajući, kao što je za ponašanje poslanika odgovoran svaki poslanik pojedinačno, tako je jako dobro da u podeli vlasti, u zakonskoj definiciji ko je za šta odgovoran, bude jasno imenom i prezimenom.
Ja mislim da je to, nadam se, da je to bila ideja predlagača zakona, da na taj način predstavi najbolju, potencijalno najbolju mogućnost da se borimo protiv korupcije. Ako nešto ne valja u plovnim putevima, ako nešto ne valja u bilo kom delu koji se tiče plovidbe rekama, za to će biti, usvajanjem ovog zakona i ovih članova bez promena, biće kriv ministar, ministarka ova sledeća, ko god da bude na toj poziciji. Mislim da je to dobro rešenje.
Mislim da je dobro da se vratimo da se u raspravama bavimo suštinom teme koju danas imamo. Bilo je svega i svačega danas u raspravi.
Ja bih pre završetka pitao samo nešto što nema mnogo veze sa ovim, ali samo jedno kratko pitanje pošto je ministar tu, ali nije ništa opasno, nemojte da se plašite. Pre dva meseca prisutna ministarka je rekla da će put Obrenovac-LJig biti otvoren sredinom 2017. godine. Danas je rekla da će to biti krajem 2017. godine. Šta je tačno?
I druga stvar je – apelujem da, bez obzira na moje razumevanje te atmosfere i tih emocija, da porodična svađa između radikala i genetski …(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: I genetski modifikovanih radikala bude prekinuta.)
Po Poslovniku, reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 106. Poslovnika – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Gospodine predsedavajući, malopređašnji govornik je najavio da će govoriti pet minuta. On ima po Poslovniku pravo na pet minuta, ali pet minuta jednu rečenicu o amandmanu i o temi dnevnog reda nije rekao. Ja imam razumevanja za vašu toleranciju. Uvideo sam da ste pokušali da ga opomenete, skrenuvši mu pažnju da nije sudija, ali moram da vam kažem, on očigledno jeste sudija, ili je bar navikao da bude i sudija, navikao je da bude i sudija i tužilac i policajac i da hapsi ljude u „Sablji“, da zatvara i ko zna šta radi.
Ali, gospodine Živkoviću, nema više „Sablje“, nema više vanrednog stanja …

Bez ličnog obraćanja.