Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, moje poslaničko pitanje biće postavljeno Ministarstvu pravde i unutrašnjih poslova u vezi medijskih napada na premijera Aleksandra Vučića.
Svedoci smo svakodnevnih kontinuiranih, krajnje tendencioznih, zlonamernih i neistinitih medijskih napada na predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ti brutalni medijski napadi delo su sprege mafijaško-tajkunskih i kriminalno-politikantskih grupa, kako domaće tako i inostrane provenijencije. Napadi medijski prevazilaze ne samo granice dobrog ukusa, već su duboko skliznule u oblast socijalne patologije i krivične odgovornosti. Medijski napadi na našeg premijera postali su veoma opasni i po ličnu bezbednost, jer pozivaju čak na ubistvo, što je nezabeleženo u političkoj kulturi demokratskih zemalja.
Da se razumemo, Srbija je, dame i gospodo, demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica i upravo zato je društveno korisna za čitavo društvo.
Međutim, određene ličnosti zaposlene u određenim tabloidima, ali i neki dežurno analitičko-stručno naučni šarlatani, totalnim neistinama o premijeru Vučiću i njegovoj porodici truju našu javnost do krajnjih granica. Setite se samo montiranih medijskih napada na njegovog sina Danila da je sudelovao u tuči na splavu, što je bila notorna laž. Nadalje, fizički napadi na njegovog brata Andreja u sred Beograda šokirali su građane Republike Srbije. Skandalozni članak ovih dana u jednom dnevnom listu, koji finansiraju neke zapadne zemlje, bez ikakvog dokaza Andreja Vučića povezuje sa brojnim izmišljenim aferama i spinovan je tako da kriminalizuje Andreja i prikazuje ga kao sumnjivo lice koje se bavi nelegalnim i nezakonitim radnjama. Neistiniti napadi na Andreja Vučića da je vlasnik firme „Franš“ i „Fin-Fin“ dovodi do toga da bi razlog za eventualni atentat na Andreja bili sumnjivi poslovi.
Podsećam vas, dame i gospodo, na izmišljene medijske laži da su premijer Vučić i njegov brat Andrej odveli u podrum u Zemunu izvesnog Kornica i tražili od njega da lažno optuži Rodića i da mu da 150 evra.
Medijskim napadima na premijera priključio se i BIRN, time što je lagao da je bilo manipulacije oko izbora firme koja je trebala biti zadužena za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno Polje, što je demantovala i Svetska banka. Ko je BIRN, da shvatite? To je nastavljač medijske organizacije poznate pod nazivom „Institut za istraživanje o ratu i miru“, a u Srbiji je poznat i po tome što je objavio tekst kraljevačkog novinara Filipovića, u kojem je optužio Vojsku Jugoslavije da je 1999. godine na KiM namerno pobila najmanje 800 albanske dece mlađe od pet godina, što je bila notorna laž, a novinar Filipović je osuđen na Vojnom sudu za klevetu i špijunažu, a pomilovali su ga petooktobarski prvoborci NATO prašinari.
U medijskim napadima na premijera Vučića uključio se i NUNS povodom premijerova komentara na pisanje BIRN-a, tvrdeći da premijer vrši pritiske na slobodu medija, što nije tačno, jer je premijerovo reagovanje bilo korektno, pravično i pravedno. I, verovali ili ne, u medijskim napadima priključio se i bajni Jovo Bakić, docent sociologije na Filozofskom fakultetu, krajnje primitivno, necivilizacijski, a što bi moji Dalmatinci rekli, do tolike mere to ne dolikuje, citiram, ni magarcu, a kamoli docentu, završen citat.
Trebalo bi da znate, gospodo iz NUNS-a, ili se pravite da ne znate, da Srbija garantuje slobodu izražavanja i kritiku, ali to važi i u obostranom smeru, to jeste da premijer i Vlada imaju pravo da argumentovano demantuju u laži. Arsenal oružja pronađen u sanducima u blizini porodične kuće premijera Vučića nije ostavljen da bi s njim mravi igrali, već da bi bilo upotrebljeno, iako smo čuli od nekih narodnih poslanika u ovom visokom Domu na račun toga najprizemnije reči koje idu na dno kace, a medijski napadi na premijerovu majku i oca su nezabeleženi u srpskoj istoriji. Na koncu, napad na Vučića i na njegovu porodicu je napad na Srbiju i na pokušaj Srbije da ustane iz pokajničkog kolena isključivog krivca…