Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče komandanta koji se maločas javio, on je bio ministar poljoprivrede i vodoprivrede, tj. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu i vodoprivredu na teritoriji AP Vojvodine.
Najveći budžet i najviše novca na raspolaganju od svih pokrajinskih sekretarijata imao je u to vreme upravo Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i vodoprivredu. Najveći. Tu su se dešavale mahinacije neviđenih razmera.
Prvo što se tiče kanala i kanalske mreže na teritoriji AP Vojvodine, ona je izgrađena najvećim svojim delom još u vreme kada je ovaj deo naše države bio u sastavu Austrije, odnosno u sastavu Austrougarske. Ta kanalska mreža je zaista dobro osmišljena, dobro projektovana i manje-više ravnomerno raspoređena na teritoriji celokupne Vojvodine.
Šta je bio problem? Problem je bio što od 2000.-2016. godine, naravno računajući i period poplava 2014. godine, kanalska mreža apsolutno nije bila održavana na adekvatan način. U Vojvodini su ljudi imali problem ne samo sa Savom kao pored Dunava najveća plovna reka na teritoriji AP Vojvodine, u Vojvodini su ljudi imali problem i 2014. godine, ali ne samo 2014. godine. Moram da vas podsetim i na 2006. godinu, na Jašu Tomić, na mnoga druga mesta na teritoriji AP Vojvodine zbog neadekvatnog održavanja kanalske mreže, ljudi u Vojvodini i pojedina mesta u Vojvodini su bila poplavljena ne od Save i Dunava nego od lokalnih potoka, rečica, kanala, vodotokova koji su služili kao deponija otpada, kao deponija smeća, kao mesta u kome je odlagan otpad čak i životinjskog porekla, medicinski otpad itd.
Što se tiče poplava, komandant koji se javio, nijednu opštinu i nijedan grad od tih poplava nije zaštitio, uključujući i Sremsku Mitrovicu pošto su ključnu ulogu u odbrani Sremske Mitrovice imali generali, MUP koji su zapravo koordinirali radnje na odbrani Sremske Mitrovice od poplava 2014. godine. Ako se ne varam, 2014. godine Šabac je od poplava pre svega odbranila Vlada Republike Srbije i odbranila je Vojska Srbije, jer je sve vreme u Šapcu bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Diković. Do te mere je lokalna samouprava u Šapcu bila nesposobna da Šabac odbrani od nabujale reke Save, da je Vlada Srbije, dakle država je morala da pošalje načelnika Generalštaba da sa vojskom brani Šabac od poplava.
To je u Šapcu, dakle, najvećim delom odbranila Vojska. U Sremskoj Mitrovici pored Vojske veliki doprinos dalo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naravno, dali su i građani Šapca i građani Sremske Mitrovice, ali komandant koji se maločas javio sa odbranom Šapca i sa odbranom Sremske Mitrovice blage veze nije imao. Najviše vremena taj komandant i njegovi načelnici štabova su sedeli u „Moroviću“ u hotelu - jeli, pili o trošku AP Vojvodine. Savu, Sremsku Mitrovicu, Šabac možda su videli na televiziji, možda nisu, ali da su ih odbranili od poplava, u to sam sasvim siguran.
Država je, dakle odbranila, država, preko Vojske, preko policije, dizanjem borbene gotovosti i dizanjem svesti građana i Sremske Mitrovice i Šapca od poplava.
Da je voda ušla u hemijsku industriju „Zorka“ te 2014. godine, veliko je pitanje kakve sve havarije bi pretile i Šapcu, ali i celom vodotoku reke Save.
U Sremskoj Mitrovici je bila nešto manja opasnost od takve vrste havarija, ali je voda praktično došla do onih poslednjih skoro džakova koji su bili postavljeni na obalama reke Save u Sremskoj Mitrovici.
I Sremsku Mitrovicu i Šabac odbranila je država Srbija. Ja koristim ovu priliku da se zahvalim i Vladi Republike Srbije i resornim ministrima i Vojsci Srbije i policiji, zato što su učestvovali aktivno danonoćno u odbrani i Sremske Mitrovice i Šapca, a i drugih mesta u Srbiji, odnosno u Vojvodini od poplava te 2014. godine.
(Tatjana Macura, s mesta: Poslovnik.)