Ovo je replika. Imam pravo, gospodine Arsiću, vi ste to više puta izrazito lepo obrazložili.
Vi kada se nađete u ćorsokaku gospodine Martinoviću, vi onda pokušavate da skrećete temu, ali vi niste ni približno dobar spin majstor kao što je Aleksandar Vučić. Prema tome, ako mislite da postoji neka tajna veza, izvolite, iznesite je. Vi ovde imate neograničeno vreme, možete šta god hoćete.
Problem je u sledećem, vi ste predsednik Administrativnog odbora. Vi ste na čelu onih koji su predlagali, pre nekoliko dana, kazne narodnim poslanicima. Ja sam bio protiv toga. Stav SRS je da se parlamentarna demokratija ne može graditi kaznama. Da je mogla biti izgrađena na taj način pristojna Srbija, o kojoj vi pričate, pa to bi uradila još Gordana Čomić. Ona je stotine i stotine opomena izrekla poslanicima SRS, među kojima ste gospodine, u vaša slavna vremena, bili i vi. Prema tome, vi ste taj koji tvrdi za Radulovića da je lopov, da je navikao da krade. Nemojte vi pričati o Ustavu, pa kažete – zna se da predsednik Vlade predlaže. Ne, to je koaliciona vlada i u koalicionoj vladi svako ima određeni broj ministara koje predlaže. I u to mu se niko ne meša, niko.
Da li je vama Dačić određivao ko će biti ministar iz SNS? Naravno da nije. Možda vi Dačiću jeste, ali on vama svakako nije. Prema tome, Radulović je možda formalno bio u Vladi Ivice Dačića, ali i u Vladi Ivice Dačića predsednik Vlade, neformalni, najmoćniji je bio Aleksandar Vučić. On je taj koji je predlagao i to smo čuli i to znamo. Izvolite, ako imate bilo šta da kažete o mojoj vezi sa bilo kim, jer nisam ja taj koji je pregurao nekoga posle izbora da dobije cenzus, ko mu je poklonio cenzus. To ste uradili vi. Vi iz SNS, zajedno sa Radulovićem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Nikako da dobijem odgovor na to kakva je tajna veza između Nemanje Šarovića, Saše Radulovića, poslanika DS. Očigledno da gospodin Šarović želi da nastavi da se bavi političkom advokaturom, kao što je to radio i na sednici Administrativnog odbora, jer su oni, dame i gospodo narodni poslanici, imali očigledno neki dogovor, da li koalicioni ili prećutni, da jedni druge brane.
Bio sam u jednoj situaciji da protiv sebe imam ljude koji su za NATO i ljude koji su protiv NATO, ljude koji su za Rusiju i ljude koji su protiv Rusije, ali svi su ujedinjeni oko toga da ih veže politička mržnja prema SNS i prema Aleksandru Vučiću.
Na toj sednici Administrativnog odbora jedna koleginica, koju je gospodin Šarović zdušno branio, je bar 50 puta rekla da ja lažem, da sam lažov, da se na sednici Narodne skupštine iznose laži, a da samo oni, iz te Poslaničke grupe Dosta je bilo, govore istinu i da u Narodnoj skupštini ne može da se govori istina, a onaj ko govori istinu, dobije opomenu. Mogu da dođem samo do jednog zaključka, da to u stvari nije politička partija, nego sekta, jer sekta misli da ima monopol na istinu i da niko drugi nema pravo da govori i da niko drugi nema pravo da iznese svoje mišljenje sem člana sekte koji kaže da je samo istina na njegovoj strani. To je problem.
(Tatjana Macura, s mesta: Kako vas samo nije sramota?)
Ne znam zašto se nerviraju, gospodine Arsiću, ovoliko, ima ih sasvim dovoljno. Evo, vidite, nadiru sa svih strana, malo rusofili, malo ovih što su za NATO, malo ovi, malo oni, ali, kao što vidite, svi udaraju na poslaničku grupu SNS. Tako da ne mora Nemanja Šarović da nam otkriva kakva je tajna veza. Veza je vrlo jednostavna. Mrzimo Aleksandra Vučića, mrzimo SNS, to je naša jedina politika. Druge politike nemamo.
(Tatjana Macura, s mesta: Sram vas bilo.)

Prvo, molim kolege poslanike da pročitaju član 106. Poslovnika stav 3, to je u vezi dobacivanja, i neka kolege poslanici, pogotovo ovi novi, nove poslaničke grupe nauče da kada zadate udarac, očekujte da vam ga neko i vrati. Ne može bez toga, to se svaki dan dešava u Narodnoj skupštini.
U skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od 5 minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo dalje sa radom.
(Nemanja Šarović, s mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Ja ću onda opet da odredim pauzu.
Pitam podnosioce amandmana da li žele reč.
Sačekajte da bar napravim jednu radnju, makar jednu.
Pošto se niko ne javlja za reč po amandmanu, na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Goran Ćirić, Gordana Čomić, Balša Božović, magistar Aleksandra Jerkov, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Po Poslovniku, Nemanja Šarović.

Gospodine Arsiću, povređen je član 27. u vezi sa članovima 111, 112, 113.
Vi ste se prethodno pozvali na član 112. i rekli da on određuje da ako predsedavajući Narodne skupštine ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red. Ja se sa time slažem, to je vaše pravo, ali ovde nije bilo nikakvog nereda. Odvijala se potpuno normalna parlamentarna debata između predstavnika vlasti i predstavnika opozicije. Apsolutno nikakvog razloga nije bilo za određivanje pauze. Mi se nismo pohvatali za vratove. Mi se nismo tukli. Mi se nismo pesničili. Nismo bilo šta uradili što bi ukazalo na to da vi ne možete da održite red. Radi se o nečemu drugom.
Vi ste pokušali da zaštitite Aleksandra Martinovića. Nije časno, nije viteški prekidati niz replika nakon onoga ko je izazvao replike i nakon onoga ko pripada vladajućoj koaliciji. Ako je on taj koji je sve započeo, ako je on taj koji optužuje, optužuje mene za nekakvu tajnu vezu sa američkim ambasadorom. To je zaista izuzetno zanimljivo i treba što češće to da radi, znate. Ja nemam ništa protiv toga, ali to je deo normalne parlamentarne borbe. Koji su to razlozi što vi pravite pauzu? Kada su između drugih poslaničkih grupa vi to ne radite. Ali, očigledno je da kada su u pitanju srpski radikali, a vi znate, mi smo uvek bili gospoda, bio je to i gospodin Martinović, onda nema ničega što bi moglo ukazivati na nered, nego je to najkulturnije moguće, najargumentovanije moguće i pustite da konačno dođemo do suštine. Ne živimo toliko. Ako treba, evo, odredite odmah da radimo posle 18 časova, sve će se kolege složiti, ali da jedanputa dođemo do suštine.

Samo, 111. i 113? Da li sam lepo čuo?
(Nemanja Šarović, s mesta: Članovi 111, 112. i 113, u vezi sa članom 27.)
Gospodine Šaroviću, 111. se odnosi na mere udaljenja sa sednice i održavanje reda na sednici.
Član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsedavajući, odnosno predsednik Narodne skupštine.
(Nemanja Šarović, s mesta: Je li bilo nereda?)
E, sada, kolega Šaroviću, ja ako bih krenuo u vezi primene člana koji određuje da se narodnom poslaniku izriče opomena, to je 109, koji je prišao, koji govori pre nego što je zatražio reč, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika koji se neposredno obraća, ako upotrebljava psovke, uvredljive izraze, ako iznosi činjenice, drugim postupcima narušava red. Onda imate primenu člana da je zabranjeno dobacivanje narodnom poslaniku dok izlaže, itd.
Znači, ja sa ovim pauzama želim da sačuvam narodne poslanike, da krenemo sa izricanjem kazni. Ne kažem da su poslanici SRS ispunili uslov, nisu – naprotiv, ali neki drugi jesu. Neki drugi jesu. Vi kažete – ne treba ni njima. Ja sam, samo da vam kažem, tada niste bili poslanik, kao predsednik poslaničke grupe SNS, dobio opomenu. To je stvar predsedavajućeg. Nemojte ona prava predsedavajućeg da oduzimate.
Po amandmanu ko se javlja?
Sonja Pavlović, po Poslovniku.

Gospodine Arsiću, po članu 108, vi ste dužni da se bavite o redu na sednici Narodne skupštine. Ne znam kako ste dozvolili da tako beskrupulozno bude povređen član 107. stav 2, u kome stoji da nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Od predsednice Narodne skupštine Maje Gojković ja sam naučila, i to poštujem, da samo predsedavajući može da povredi Poslovnik. Zato se obraćam vama. Gospodin Martinović je izneo niz neistina, ali ja to njemu neću zameriti, to je njegova lična karta da tako vodi diskusiju. Neću zameriti ni gospodinu Rističeviću, kada sam se iza njega javljala za povredu Poslovnika, što je takođe izneo niz neistina, a meni nije dozvoljena replika, to je njegova lična karta. Ali, zaista moram da zamerim vama što dopuštate da to toliko dugo traje, što uporno kršite Poslovnik i ne prekidate nešto što nije primereno ovom visokom domu.
Između ostalog, stalno se pozivate na to da smo novi poslanici, da smo neuki. Nemojte zaboraviti jednu stvar, mi smo možda neuki u poslanstvu i vrlo brzo ćemo te procedure naučiti, ali smo vrlo učeni u upoznavanju svih poslanika koje već pasivno posmatramo ovde 25 godina. Mi smo u prednosti u odnosu na vas.
Isto tako nisam bila zadovoljna odgovorom ministarke Mihajlović koji mi je dala.

Privodite kraju.

Ali, vi mi niste dozvolili repliku, ni mogućnost traženja pojašnjenja. Možda bi ona to pojasnila do kraja, da meni to bude jasno. Vi mi niste dali mogućnost za to. Ja vas molim da ubuduće vodite ovu sednicu onako kako je primereno i da poštujete taj član 103, kao i sve ostale članove i da zaista onako kako to treba…