I ovaj naš amandman je jedan od dokaza da je Vlada zapravo želela da ovaj predlog izgleda onako glomazan i mnogo članovi su potpuno nepotrebno menjani ili dopunjavani. To je slučaj i sa ovim članom 216a.
Vi ste ovde dodali da rešenjem kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti je konačno u pravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. Mi smo predložili da se ovo briše.
Naravno, čak i da je na pravi način formulisano kao što ste napisali u razlozima zašto ne prihvatate amandman, a rekli ste da je to zato što se protiv konačnih rešenja može voditi upravni spor pred Upravnim sudom. To je tačno i je regulisano Zakonom o opštem upravnom postupku i upravnim sporovima i nije bilo razloga da se to dodaje u ovom članu, pogotovo ne na ovako zaista pravnički nepismeno, trapavo, rekli ste rešenje kojim se izdaje odobrenje. Šta je sa rešenjem kojim se odbija zahtev?
Žao mi je što gospođa Mihajlović nije tu, nemamo ništa protiv što ovde sedi gospodin Goran Knežević, znamo da Vlada ima pravo da odredi bilo kojeg ministra da predstavlja neki zakon, ali juče smo imali određenu raspravu sa gospođom Mihajlović. Ona je rekla između ostalog da ona ne zna kako se nameštaju poslovi, šta znači neki namešteni poslovi.
Htela sam danas da je pitam, pretpostavljam da vi gospodine Kneževiću ne znate, ali molim vas pitajte je. Da li ima informaciju da je Pančevačka luka prodata izvesnom Puriću, to je onaj što je bio u pritvoru. Prodata je još u vreme vlade Vojislava Koštunice. Priča se, da za tegljač za šljunak i šleper koji prevozi šljunak, a samo zemljište koje ta luka obuhvata je oko 300 hektara.
Juče je takođe gospođo Gojković, vi niste bili ovde, bilo je prilično onako neprimerenih rasprava između ministra i poslanika, pa je gospođa Mihajlović rekla da sam ja frustrirana. Ja sam njoj odgovorila …

Dobro, nećemo o tome.

Molim vas, samo da završim rečenicu.
Dakle, ja sam joj rekla da je ona frustrirana, verovatno zato što je Vučić neće predložiti za kandidata za predsednika. Danas sam ja, a sigurno je i ona sigurna da se to neće desiti, posle pobede Trampa u Americi, na čemu mu iskreno čestitamo.

Što je dosta vezano za član 32. Predloga zakona - briše se. Onda ćete da se pozivate na povredu Poslovnika.
Znači, do kraja sednice nema povrede Poslovnika.
Aleksandar Martinović po amandmanu.

Javljam se po amandmanu.
Mislim da se ovde nastavlja praksa koja je započeta juče, a to je da se jedan ministar u Vladi Republike Srbije napada i vređa, da mu se inputira nešto što nije rekao i da se bavimo predsedničkim izborima koji još nisu ni raspisani. Ja sada kada bi bio maliciozan mogao bi da kažem da je možda neko od kolega iz opozicije frustriran zato što…

Poslaničke, molim vas o amandmanu Ja bih ovu sednicu da vodimo u potpuno drugom tonu od juče.

Slažem se, ali kada neko …
(Radoslav Milojičić dobacuje.)

Nemojte da dobacujete. Ja ću prekinuti sednicu. Ja ne trpim to. Dakle, Donald Tramp je pobedio, u redu. Hajmo sada na zakon.

Slažem se sa vama gospođo Gojković, ali kada neko vređa ministre koje je kandidovala SNS ja prosto moram da reagujem. Mislim da nije korektno. Prvo, mislim da nije korektno da se ovde ministri saslušavaju kao na optuženičkoj klupi zato što je neko nešto pročitao u novinama ili na društvenim mrežama i sada koji god ministar da dođe treba da odgovara i da objašnjava zašto je neki medij ili zašto je objavljen neki „tvit“, ili neka objava na Fejsbuk profilu. Dakle, to je neozbiljna rasprava.
Što se tiče samog amandmana, ovde je rečeno, upotrebljene su dosta teške kvalifikacije - grubo, trapavo, nepismeno, ovako, onako. Pravilo je po Zakonu o opštem upravnom postupku da protiv svakog upravnog akta može da se izjavi žalba u upravnom postupku. To je pravilo. Ali, od tog pravila postoje i izuzeci i ova klauzula koja je sadržana u ovom Predlogu zakona sadržana je u velikom broju zakona koji važe u Republici Srbiji i ta klauzula kaže da u slučaju da ne može da se vodi, odnosno da ne može da se izjavi žalba da je rešenje odmah konačno, može da se pokrene spor u roku od 30 dana.
(Vjerica Radeta, s mesta: Tako ne piše.)
Piše u Zakonu o upravnim sporovima, piše u Zakonu o opštem upravnom postupku. Zamislite kada bi svaki zakon prepisivao ono što piše u nekom drugom zakonu, ja se vraćam na ono što sam rekao juče, imali bismo kilometarske zakone, imali bismo zakone od 1000 članova. Nema potrebe da se to radi.
Na kraju krajeva, i gospodin Neđo Jovanović je juče rekao, dobro me čovek i podsetio, ljudi, pa postoje jedinstvena metodološka pravila kako se izrađuju propisi u Republici Srbiji.
Ako je nešto već regulisano nekim sistemskim zakonom, a priznaćete da je Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima sistemski zakon, onda nema potrebe da se sve te odredbe iz tih sistemskih zakona prepisuju u nekom drugom zakonu ili predlogu zakona. Dakle, to važi. To je ono što sam rekao i kolegi iz DS, možda me nije čovek najbolje razumeo.
Dakle, zakon je već i pre stupanja na snagu ovog zakona regulisao situacije koje mi sada postavljamo kao problematične. Vi sada postavljate problem - a šta u slučaju da ne može da se izjavi žalba? Piše već u važećim zakonima šta može da se uradi. Može da se pokrene upravni spor. Maločas je postavljeno pitanje – šta ako mi nadležni organ u roku koji je propisan zakonom ne izda dozvolu, odnosno ne izda traženi upravni akt? Vi to znate, vi ste dobar pravnik. Ćutanje uprave. Jel tako? To već piše gospođo.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Gospođo Radeta, to već piše u Zakonu o opštem upravnom postupku. Znači, već piše u Zakonu o opštem upravnom postupku – ćutanje uprave. Možete da podnete žalbu protiv ćutanja uprave jer se smatra ako organ u roku nije izdao upravni akt da je donet negativan upravni akt. U praksi akta nema, ali se polazi od pravne pretpostavke da je donet negativan upravni akt, odnosno da je vaš zahtev odbije i vi u tom slučaju podnosite žalbu zbog ćutanja uprave. Možete da podnete po Zakonu o upravni sporovima i tužbu kojom pokrećete upravni spor zbog ćutanja uprave. To je već sve regulisano važećim zakonima u Republici Srbiji.
Zbog toga mislim da je obrazloženje Vlade suvislo i da je obrazloženje Vlade na mestu. Ovde nema nikakvih pravnih nedoumica jer vi svaki zakon, ja se nadam da se slažete samnom, morate da tumačite kao deo jedne šire celine, kao deo celokupnog pravnog sistema, a ne istrgnete jedan zakon iz konteksta i to izmene i dopune zakona i posmatrate ga sam za sebe, nevezano za druge prateće zakone. Onda to nije dobro tumačenje. Onda Vlada ili poslanici koji takođe mogu da predlažu zakone ne bi smeli da predlažu izmene i dopune nego uvek zakone iz početka, nove zakone i sve što je regulisano u drugim zakonima, a ima veze sa materijom tog zakona da se bukvalno prepiše u tom zakonu. Onda bismo zakone imali kao telefonske imenike u NJujorku i niko živ u tome ne bi mogao da se snađe.
Zbog toga zakon mora da bude jasan, precizan i da reguliše samo onu materiju koju i treba da reguliše. Ono što je materija primene nekih drugih zakona to se podrazumeva, jer onaj ko primenjuje zakon, ministarstvo, neki nadležni organ uprave, on mora da primeni Zakon o opštem upravnom postupku, nevezano za Zakon o lukama. On mora da promeni ili u slučaju da dođe do upravnog spora, pa Upravni sud mora da primeni Zakon o upravnim sporovima. To uopšte nije sporno, ali to već piše. To je već regulisano. Ono što je već regulisano nema potrebe da se nanovo reguliše.

Ministar ima prednost.