Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, vaša Ekselencijo, otvaram Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Kao što vam je poznato, ovu Posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratila Njegova Ekselencija, gospodin Rodžer Nkodo Dang, predsednik Panafričkog parlamenta.
Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime, pozdravim Njegovu Ekselenciju, gospodina Rodžera Nkodo Danga, a pored njega pozdravljam i ostale članove delegacije Panafričkog parlamenta, kao našu uvaženu koleginicu poslanicu iz parlamenta Mauricijusa. Takođe, mi je čast da pozdravim i predstavnike diplomatskog kora u Republici Srbiji.
Sada molim Njegovu Ekselenciju, gospodina Rodžera Nkodo Danga da uzme reč i da nam se obrati. Izvolite Ekselencijo.
RODžER NKODO DANG: Poštovana gospođo Majo Gojković, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, vaše ekselencije, članovi biroa Narodne skupštine Republike Srbije, vaše ekselencije, članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo, vaše ekselencije i ambasadori i predstavnici međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, poštovane kolege poslanici i članovi generalnog sekretarijata i administracije parlamenta, dame i gospodo, čast je Africi u moje skromno ime da se obratim predstavnicima srpskog naroda, ovde prisutnim da bih vam preneo tople pozdrave afričkih naroda predstavljenih u Panafričkom parlamentu.
Dozvolićete mi pre svega da izrazim svu svoju zahvalnost i zahvalnost afričkih naroda na pozivu koji nam je uputila gospođa Maja Gojković. Takođe, u odgovoru na taj poziv Panafrički parlament ovde je predstavljen, dakle, ovde predstavlja afrički parlament moja malenkost, Afrikanac, poreklom iz Kamerona, predsednik Panafričkog parlamenta, a tu je i gospođa Malini, ovde prisutna sa Mauricijusa, poslanica u Narodnoj skupštini Mauricijusa, ali isto tako poslanica u Panafričkom parlamentu.
Želeo bih da izrazim u naše ime iskrenu zahvalnost afričkih naroda na toplom dočeku koji nam je priređen i da vam prenesem pozdrave gospodina Veroljuba Arsića, potpredsednika Narodne skupštine, koji su upućeni na aerodromu. Naša zahvalnost ide takođe i celokupnom srpskom narodu, kao i predsedniku Republike, Njegovoj Ekselenciji Tomislavu Nikoliću koji uprkos svojim obavezama je ipak našao vremena da nas primi. Mi smo vam gospodine predsedniče Srbije na tome zahvalni.
Panafrički parlament je parlament afričkih naroda. Misija parlamenta je integracija afričkih naroda. Posle sticanja nezavisnosti Afrika je osnovala organizaciju afričkog jedinstva 1963. godine. Misija je toj organizaciji dodelila misiju koja je bila potpuno oslobođenje afričkih naroda, drugim rečima, nezavisnost. Ta nezavisnost je usledila posle, dakle, došla pre hladnog rata i borbe između zapada i istoka i pored te kolonizacije, oslobodilačkih ratova Afrika je platila tešku cenu tog rata.
Jednom kada smo stekli nezavisnost, trebalo je suočiti se sa izazovima globalizacije. Godine 1989. organizacija Afričkog jedinstva je ustupila mesto Afričkoj uniji kako bi odgovorila na aktuelne izazove. Afrička unija je uspostavila organe kao što je Panafrički parlament. Taj parlament sastoji se od 54 države koje su članice Afričke unije. Svaka država je predstavljena u parlamentu, a među njima je uvek i najmanje jedna žena, i to za sada. To je parlament predstavnika koji su potpuno jednaki, bez obzira na značaj ili veličinu države. Sedište parlamenta je u Južnoj Africi, a moto – jedna Afrika, jedan glas.
U prvih pet godina svog postojanja, taj parlament je dobio fakultativni, konsultativni mandat, a danas, protokol je izmenjen i usvojila ga je Konferencija šefova Vlade i država Afričke unije u Malabu, 27. juna 2014. godine, kako bi to postao organ koji ima zakonodavnu moć i ovlašćenja. Taj protokol je trenutno u procesu ratifikacije od strane zemalja potpisnika.
Drage kolege, Panafrički parlament drži godišnje sesije, ima svoju administraciju i naš parlament održava odnose saradnje sa parlamentarnim forumima regionalnih zemalja i na celom kontinentu i razgovara o svim pitanjima koja imaju veze sa mirom, bezbednošću i dobrobiti lokalnog stanovništva.
Prijateljski odnosi između Srbije i afričkih zemalja datiraju još daleko u prošlosti, od osnivanja Pokreta nesvrstanih, Srbija i Afričke zemlje susrele su se više puta. Ipak, potrebno je ubrzati danas te odnose, jer pored diplomatskih odnosa i konzularnih odnosa, koji mogu da postoje sa određenim zemljama, mi želimo da ubrzamo odnose između naroda, parlamentarna diplomatija, pošto se o tome ovde radi, može da ubrza odnose između država i naroda Srbije i Afrike.
Srbija i Afrika imaju neke zajedničke tačke. Zbog rasta netolerancije i nesigurnosti između naroda, a posebno zbog polarizacije sveta, od strane velikih sila, narodi Srbije i narodi Afrike mogu da se ujedine i da brane svoje interese, jer pred zajedničkom opasnošću, potrebna je zajednička reakcija. Terorizam, eskpanzionističke provokacije drugih zemalja su zajedničke teme u Africi i u Srbiji.
Ja želim i nadam se da će naša poseta proučiti načine da se pronađu rešenja za probleme koji muče naše građane, a mi smo predstavnici tih građana.
Svet budućnosti će biti konsolidovan ako mi izgradimo obostrano korisne odnose za naše građane, i to je naša nada i time završavam svoje obraćanje. I, ponavljam, spremnost Panafričkog parlamenta da sarađuje sa parlamentom Republike Srbije radi dobrobiti naših građana koje predstavljamo i tako će zaživeti međunarodna saradnja.
Živela parlamentarna saradnja i diplomatija, živeo Panafrički parlament, živeo parlament Republike Srbije. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem Njegovoj Ekselenciji na njegovom obraćanju. Zaključujem Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Ujedno vas obaveštavam da ćemo sednicu koju smo započeli ranije raspravom o amandmanima nastaviti u 11.00 časova, i očekujemo da bude prisutan ministar Knežević. Hvala.

(Sednica je završena u 10,25 časova.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika i da imamo uslove za nastavak rada.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći poslanici - Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Zoran Bojanić, Jasmina Nikolić, Aleksandra Maletić, Vladimir Orlić, prof. Vladimir Marinković, Nataša Mihajlović Vacić, Nada Lazić i Dubravka Filipovski.
Nastavljamo pretres u pojedinostima u Prvoj tački dnevnog reda.
Samo da vidim gde smo stali juče.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavamo vas da današnjoj sednici prisustvuje ministar privrede Goran Knežević sa svojim saradnicima.
Na član 21. amandman je podnela narodna poslanica Stefana Miladinović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 23. amandman su zajedno podneli poslanici Goran Ješić, Goran Ćirić, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Hvala, poštovana predsednice.
Ovaj amandman se tiče donošenja sigurnosnih planova na temu bezbednosti na plovnim putevima i on podrazumeva da se izuzme direkciji donošenje tih sigurnosnih planova i da to treba da radi Vlada Republike Srbije.
Nije sporno da Vlada Republike Srbije može da usvoji taj plan, ali nije dalje precizirano na koji način i ko će kao stručno lice da napravi taj sigurnosni plan, ne samo jedan nego gomilu planova koji podrazumevaju. Te smo mi mišljenja da to treba da radi dalje direkcija. Niko nije kompetentniji od direkcije da radi ta dokumenta, a nije sporno da takva dokumenta podnese Vladi i da ih Vlada usvoji. Vlada nema stručan kapacitet da donosi ovakve akte, a u samom zakonu nije obrazloženo ko će to da uradi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 25. amandman su zajedno podneli poslanici Božidar Delić, Verica Radeta i Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Na član 25. podneli smo amandman. Taj član Predloga zakona odnosi se na izmene, odnosno dopunu odgovarajućeg člana osnovnog teksta zakona gde su regulisane nadležnosti Agencije za luke.
Mislim da je neko pogrešno informisao predlagača kada je ovakav predlog podneo. Zašto? Ne postoji obaveza da se vodi evidencija, niti postoji obaveza da se ovo vodi kao državna pomoć male vrednosti.
Da ja sad to ne bih vama objašnjavao, pošto vidim da je došlo do promene predstavnika predlagača, ja sam pokušao u amandmanu da napišem na kojim propisima je to regulisano. Evo, molim vas, imate Uredbu o pravilima za dodelu državne pomoći gde je sve to propisano. Imate i Zakon o kontroli državne pomoći.
Neko je u ministarstvu koje je nadležno za ove stvari loše protumačio član 2. ovog zakona, tačku broj 1. Ne radi se o umanjenju ostvarenja javnih prihoda po osnovu ove naknade koja se plaća. Zašto se ne radi? Zato što se ne remete odnosi na tržištu, ne suzbija se konkurencija. To je pravo koje je priznato svima koji se bave tim poslovima i koriste usluge pristaništa i luke. Potpuno nepotrebno.
Drugo, gospodine Kneževiću, morate da znate, ja ne znam baš u Vladi da li imate potpun uvid šta se dešava u nekim nadležnim službama, ali očigledno se u Ministarstvu saobraćaja dešavaju neke loše stvari. Znači, glavni kadar za bezbednost plovidbe i vodne puteve je žena koji je šumarski inženjer. Glavni za kontrolu bezbednosti koji vodi inspektorat je sin generala Simića, onog saobraćajca. Čovek niti poseduje školsku spremu, niti ima elementarno znanje o tim stvarima. Tu je i pravnik, neki Veljko Kovačević, koga koriste da potpisuje naloge, recimo da se zatvori Rudnik Kovin.
Tu se svašta dešava nezavisno od ovoga. Ja ne želim da otvorim ovu temu oko toga. Verovatno ću posle ove tačke dnevnog reda da sastavim krivičnu prijavu, jer imam veliki spisak i ko prodaje diplome i šta radi onaj Gvozdenović i šta radi Kovačević. Da ne pominjem ta imena. Ne bi bilo možda ni dobro, ali ću da obavestim možda Tužilaštvo za organizovani kriminal šta se dešava.
Kao rezultat toga što se dešava mi imamo ovakve izmene i dopune ovog zakona. Zakon je donet 2010. godine, pa je temeljno promenjen 2013. godine, čini mi se krajem 2013. godine, pa još bolje je promenjen početkom 2015. godine, pa sada ponose se menjaju gotovo identične odredbe koje su već nekoliko puta menjane. Zašto? Da li može neko da odgovori na pitanje?
Zakon o kontroli državne pomoći i ova uredba doneti su odavno. Ako je to osnov za promenu ovog člana, šta je rađeno do sada? Što do sada to nije promenjeno? Drugo nešto, pravno-tehnički je potpuno neprihvatljivo da jedna norma koja je sadržana u uredbi kao podzakonskom aktu vremenom prerasta u zakonsku normu koja se ugrađuje u neki zakon. To je sa gledišta, ne znam kako je to moglo zakonodavstvo da prođe, kako je moglo zakonodavstvu da prođe ovakav predlog.
Znači, ovde se potpuno nepotrebno menjaju neki članovi na pogrešan način zato što možda i neko tamo ne zna da protumači šta je napisano u nekim drugim zakonima.

Zahvaljujem.
Na član 28. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno poslanici Vjerica Radeta, Nemanja Šarović i Zoran Krasić i zajedno poslanici Goran Ješić, Goran Ćirić, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč?
Po redosledu Zoran Krasić.

Radi se o promeni člana 214. Moram da vas skrenem pažnju da je taj član menjan i 2015. godine prilikom izmena ovog zakona i očigledno prilikom te izmene nije završen posao do kraja, a tiče se priznavanja određenih svojinskih prava na infrastrukturi luka i pristaništa koje su već bile u nekom procesu privatizacije i 2015. godine napravljen je presedan, nepotreban presedan zato što je pravo vezano za datum kada je stupio na snagu Zakon o koncesijama.
Ovde se sada potpuno nepotrebno menja taj član. U kom smislu? Menja se da nije važno kada je ugovor zaključen, nego kada je započet proces privatizacije. Proces privatizacije luka nikada nije započet na zahtev stranke, nego u skladu sa zakonom. Mnogo je konkretnije rešenja koje sada postoji u zakonu nego ovo. Zašto? Na ovaj način se širi neka mogućnost prividno.
Drugo, nepotrebno se ulazi u priču o stečajnim pravima. Pričam o stečajnim pravima zato što je to predlagač naveo u obrazloženju, mislim da se tu ne radi o stečajnim pravima.
Ako ste imali potrebe da rešite neka pitanja svojine na infrastrukturi, onda imate i Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, imate Zakon o privatizaciji, ovde imate Zakon o gradnji, imate i taj zakon koji delimično reguliše ove oblasti, tim pre što je jasna odredba da zemljište ne može biti predmet privatizacije, već u državnoj svojini. Zašto je neko išao sa ovim inovacijama? Zašto je prividno neke stvari širio?
Dalje, ako je tema da li će neko dalje da ima pravo da vrši lučku delatnost, onda nema stečajnih prava. Zašto? Izmenom zakona propisuju se uslovi i svi koji se nađu u toj situaciji moraju da ispune te nove uslove i tu nema stečajnih prava. Neko je loše protumačio koncept koncesije koji je promovisan nekim prethodnim zakonom i ovde potpuno nepotrebno širi i daje puno povoda svakome od nas da kažemo da je ovo urađeno zbog Luke Novi Sad, čak i ne moramo da imamo dokaz. Zašto? Jedina je ona koja nije privatizovana. A kada je počeo taj proces privatizacije? Ministarstvo privrede može da napiše bilo koji datum. Kako počinje proces privatizacije? Procenom vrednosti kapitala. Kad je izvršena procena vrednosti kapitala? Godine 2001.
Ova izmena kaže – nije važno kad je zaključen ugovor, nego kad je započet proces privatizacije. O tome se radi. Ovo što je predloženo stavom 3. je duboko neustavno. O tome treba da vodite računa.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka predlaže brisanje člana 28. Predložene izmene u članu 28. Predloga zakona su prosto nedopustive. Sva sporna pitanja su navedena u samoj analizi koju smo i predali. Zabranjuje se slobodno raspolaganje imovinom preduzeća i onemogućava eventualni razvoj investicija bez ijednog argumenta. Jedini argument koji vi nama dajete je - verujte nam, verujte Direkciji, daćemo vam dozvolu. A, šta ako dozvolu ne dobijemo za godinu dana? Šta ako ne date dozvolu?
Zato predlažemo brisanje člana 28, pošto kolegama sa suprotne strane nikada nije jasno zašto mi predlažemo da se nešto briše. Zato što ste vi dosadašnjim efektima i dosadašnjim zakonima i dosadašnjim delovanjem, kroz Srpsku naprednu stranku i institucije, kojima, nažalost, vladate već pet godina, pokazali da vam je samo jedna stvar u glavi, a to je korupcija. Tako da ovaj član predlažemo da se obriše, zbog otvaranja korupcijskih radova, kojima je sklona Srpska napredna stranka. Hvala.