Ja bih vas zamolio da predmet razgovora budu stvari koje su napisane u dokumentima i koje smo mi rekli. Molim da ne citiramo iskrivljene, neproverene naslove u novinama. Niko nigde nije ni rekao, niti je još manje uradio nešto što se zove - pocepati budžet. Neko je figurativno rekao da je pocepao listu dodatnih zahteva, što je nešto potpuno drugo.
Znači, reč je o listi zahteva za dodatna sredstva od 103 milijarde, koje su bile mimo budžeta, mimo procesa, mimo procedure. Znači, ono što je neko u novinama napisao je ili novinska patka ili namerna greška. Niko nigde nije pomenuo, čak ni u šali. Ali, poruka je strašno različita. Pocepati budžet znači odbaciti budžet. Reč je bila samo o dopunskih 103 milijarde u kome su 6,7 milijardi bili zahtevi za dopunske plate. Ja vam kažem, ovo vam kažem iskreno, kao čovek.
Prema tome, ono što sam ja čuo, kao šalu, a ne kao istinu, je bilo to. Znači, to se odnosilo samo na spisak dodatnih zahteva i mi smo zbog toga potrošili nedelju dana da te dodatne zahteve pregledamo i da akomodiramo maksimum što možemo. Ne budžet, to je bitna razlika.
Drugo, vraćamo se na rokove. Ja vam kažem da imamo situaciju koju imamo. Ja obećavam da ćemo sledeće godine početi budžetski proces, pa ako nas nešto zaustavi, nek nas zaustavi, ali mi ćemo započeti proces onako kako piše u budžetskom kalendaru, pošto će nas evropski semestar terati da još ranije počnemo da u ovo vreme već imamo parametre budžeta za narednu godinu.
Prema tome, mi tu nemamo šta da izgubimo. Sledeće godine mi idemo sa dokumentima, poslaćemo strategiju, ako bude bilo potrebe da se ona menja, ja ću vas zamoliti, jer vi imate strpljenja i da to menjamo kasnije.
Mi smo imali spremne srednjoročne projekcije u julu mesecu, ali je bila situacija kako Vlada koja je tehnička Vlada može bilo koga da obavezuje, parlament nije funkcionisao i koga mi da obavezujemo projekcijama koje de fakto znače zvanični stav Vlade? Analitički, mi smo bili spremni. Sledeće godine, evo ja tvrdim, mi započinjemo na vreme, pa ćemo videti, pronaći ćemo neformalne stvari, napravićemo neformalne skupove o budžetskom procesu i tamo ćemo pričati, na kraju krajeva. Ali, bitno je da se zna. Ponekada neke stvari formalno kasne, suštinske ne kasne.
Ista stvar je ovaj komentar. Znači, nemojte da brkamo izvršenje budžeta od završnog računa. Mi rezultate o izvršenju budžeta svakog meseca imamo, ali to su naši rezultati koji su na kraju 99,9% isti kao i cifre u završnom računu, ali završni račun mora da ima i ocenu tih stvari i mora da podleže reviziji. Prema tome, mi kasnimo sa završnim računom. Mi smo na vreme u junu predali završni račun, koji mora da prođe i reviziju i da bude odobren od strane Vlade i čim se to završi, vi ćete ga dobiti.
Što se tiče onoga ko je platio cenu, ja vam kažem – nemojte da politizujemo ovo, molim vas. Mi smo, pogledajte krupne cifre, kad smo krenuli u ovaj proces, bili smo u situaciji teških fiskalnih problema. Procena je bila 78 likvidnosti do bankrota. To sam već više puta rekao. To je bila procena. Mi smo tada sa procenjenih 8,8% deficita, nismo mi izmislili problem, mi smo rešavali problem. Uostalom, da sam političar bi vam rekao, potpuno je nepopularno raditi fiskalnu konsolidaciju. Bez nužde se to ne radi, kao što se ne radi operacija kuka bez nužde. Znači, mi smo to uradili zato što smo videli da je alternativa gora. Ako pitate ko je platio cenu, ja ću vam reći cifre, pa vi sami procenite. Cifre su bile 500 i nešto milijardi penzije, 400 i nešto milijardi, zaokružujem, jednostavnosti radi, plate, 120, 130 milijardi kamate, 50 milijardi grubo rečeno kapitalni rashodi i ostalo do milijardu, milijardu i 100 operativni troškovi.
Mi nismo imali šta drugo da smanjujemo nego one stvari. Da nismo platili kamate, ušli bismo u difolt i onda bismo imali jednu potpuno drugu situaciju u kojoj bismo bili zemlja u izolaciji, zemlja pod prinudnim merama, sve ono što je Grčka prošla, tamo su plate i penzije smanjene 30%, a ne 5,8% penzije i ne 10% plate.
Pogledajte alternativu, molim vas. Alternativa je bila dva puta, tri puta. Stručna javnost je predlagala da se ide sa 20% smanjenja plata i 15% smanjenja penzija. Imam dokumente. Imam Fiskalni savet koji je to tražio. Doneću vam dokumente. Tražili su 20% smanjenje, jer je to bilo po linearnim merama. To je bilo bez strukturnih mera, po linearnim merama.
Mi smo smanjili minimum, minimum koji je bio potreban da se započne proces koji smo započeli i doveli. Prema tome, pitanje zavisi od toga kome postavljate pitanje i na koji način. Mi smo, 5,8% je smanjen fond koji odlazi na penzije, pri čemu milion i 50 hiljada ljudi koji imaju penzije ispod 25 hiljada nisu izgubili ni dinara, a ljudi od milion i 50 do milion i 570 su izgubili manje od 10%. Samo poslednjih 200.000 penzionera su imali smanjenje penzija veće od 10%. Plate svima samo 10%. To je bila cena.
Šta su ljudi platili još? Platili su to što su izgubili iluziju jednu. Ko je platio, šta bi platili da smo nastavili onako kao što smo zatekli? Mislim da bi konsekvence bile strašne i niko o tome ni ne govori.
Prema tome, nemojte da se zavaravamo. Ja sam sad gledao jedan grafikon zadebljanja razlike između primarnog i fiskalnog deficita, koji je rezultat isključivo prethodnog zaduženja. Sa jedne tanke linije to se podebljalo na 3-3,5%.
Znači, kod nas je u momentu kada smo počeli time da upravljamo narasla razlika između primarnog deficita i fiskalnog deficita na 3,5%. To je tih 130 miliona koji su sa pomakom dugovi koji su napravljeni pre 2012. godine. To je ta posledica. Niko to politički ne koristi, ali evo ja ću sada da iskoristim. To je direktna posledica. Vi ste nam za 3% podigli deficit time što ste se zaduživali bez osnove. Vi ste nam podigli bez osnove dve milijarde samo za fiskalnu likvidnost u septembru 2011. godine i septembru 2012. godine. Prvo iz svesne odluke, a drugo iz nemogućnosti da se drugačije pliva.
Prema tome, to su dokumentovane stvari i možemo to da analiziramo i izvlačimo iz toga konsekvence. Nemojte da se igramo ovde. Nemojte da me optužujete za ono što nije krivica ove Vlade. Nismo mi povećali dug za 10 milijardi.
Da vas obavestim jednu stvar ovako, stanje duga, ono što vi računate, povećanje stanja duga 31. decembra 2011. godine je bilo 14,8 milijardi, pa onda računate 31. decembar 2016. godine na 24 milijarde. To je 10 milijardi, ali cela 2012. godina je bila iznuđena i tu je povećanje bilo 3 milijarde. Sa 14,8 na 17,7. Ako pogledamo kako nam se povećavalo stanje duga, od kada smo počeli reforme, a ne od kada je … Prvi izbori su bili maja 2012. godine, pa je Vlada stupila, kako se to kaže, preuzela kontrolu nad javnim finansijama negde u julu, avgustu 2012. godine, da li je tako, pa se računa od tada, a ono što je za mene bitno, za šta sam ja odgovoran, to je od 15. jula 2014. godine. Od tada je povećanje duga isključivo za deficit koji smo nasledili i koji sada smanjujemo najvećom mogućom brzinom.
Prema tome, očekujemo da će do kraja ove godine stanje deficita biti 73,5% i da će naredne godine da se smanji na 72,8%. To su naše realne projekcije i iza toga stojimo. Najvažnije je da to preokrenemo uz sve ovo što smo nasledili od vas, 3,5% kamata u BDP nikada ova zemlja nije imala pre. To je nasleđe direktnog zaduživanja u periodu 2008, 2012. godina, ako želite moje stručno i lično mišljenje. Hvala lepo.