Da se vratimo redom, znači, ja sam rekao da smo mi radili 24 sata u onom svom delu i predali smo to. Politika je očigledno imala dostup budžetu nedelju dana pre drugih sa sajta Ministarstva finansija, ali to je pitanje neformalnog dostupa, a ne pitanje formalnog deljenja budžeta i potpuno ste u pravu što očekujete da ispoštujemo budžetski kalendar. Ne nameće nama MMF ništa. Naš program je MMF podržao i nama je stalo, kao što je doktorantu nekom stalo da mentor podrži dok ne odbrani doktora, tako je nama stalo da MMF podrži naš program.
Prema tome, ne nameću oni nama ništa, mi smo se samo dogovorili koji su to parametri u okviru kojih treba da završimo budžet. Ti parametri, ako dogovorite globalne parametre, makroekonomske parametre i morate da provedete ceo budžetski proces i po proceduri i po sadržaju, a da pogodite te iglene uši koje ste dogovorili, to je dosta zahtevan proces. Samo sam to rekao. Fond nama ništa ne diktira, Fond može sutra da ode i mi možemo da kažemo – hvala lepo, ne trebate nam. Oni sutra mogu da odu. Mislim da je za Srbiju dobro da završi trogodišnji program i to tako da na najbolji i najkvalitetniji način uradi, ne samo ono što se od nas očekuje, nego i ono što nama odgovara. Nama odgovara da imamo solidne finansije, nama odgovara da imamo kvalitetan budžet, nama odgovara da smo u okviru fiskalne konsolidacije preokrenuli stopu rasta sa pada u rast. Prema tome, ja vam to tvrdim i lično i profesionalno, da smo mi postigli nešto što je u interesu Srbije. To što se i Fond sa tim slaže, to je samo dodatni, pozitivni efekat toga.
Sada da se vratimo na onu stvar koju sam zaboravio, jer su nekoliko puta već pominjali i hvala što ste napomenuli to, a to je pitanje uporedivosti. Mi govorimo da Vlada podnosi parlamentu budžet sa najnižim deficitom. Znači, to nije ostvarenje, nego to je predlog budžeta. Prema tome, cifra koju vi pominjete se odnosi na ostvarenje budžeta u 2005. godini, a ja gledam cifru kada je taj budžet podnošen parlamentu, tada je bilo 20,5 milijardi od 1.750 milijardi projektovanog BDP-a. Izračunajte, dobićete oko 1,2%. Toliki je bio budžet u onome što je Vlada podnela parlamentu. Uporedivi deficit ovog budžeta je, kada sklonite od cifre 69,1 - 43,5 milijardi koje se odnose na projektne zajmove, kojih tada nije bilo u budžetu, dobićete cifru od 25,6, koja čini 0,6%. Zbog toga je on duplo niži od budžeta, govorimo koji Vlada podnosi parlamentu.
Neko je rekao - šta će biti u ostvarenju? Ja sam siguran da mi možemo da ostvarimo i veći suficit, ali smatram kao ekonomista da ne treba to da radimo, pošto nam toliki stepen fiskalne restrikcije nije… Znači, mi se u tom delu slažemo. Mi smo došli do nivoa koji je održiv, koji nam smanjuje učešće duga u BDP-u, koji nam omogućuje trajni rast, a sada je pitanje da zatvorimo ona mesta gde cure pare, to su javna preduzeća, da završimo reformu javnog sektora, da završimo investicione projekte i da idemo napred u održivi rast. Prema tome, u tom delu se slažemo. Ja ne mislim da treba da stežemo kaiš da sebe ne presečemo u struku, ali smatram da smo ovoliko morali da uradimo, da dođemo do nivoa kad počinje da se smanjuje dug u BDP-u.
Što se tiče pitanja nivoa opterećenja poreza i doprinosa u platama, tu se svi slažemo da je to previsoko i da treba da smanjimo. Međutim, to je lakše reći nego uraditi, zato što ponovo imate situaciju u kojoj, pod znakom navoda, što narod kaže – od gotovog pravite veresiju. Postojeći nivo se prihvata kao nivo prihoda. Ako bismo mi ovo smanjili, onda ulazimo u sferu da procenjujemo. Znači, morate da procenite koliko će ljudi izaći iz sive ekonomije i prijaviti to, a ta procena je predmet procene. Tog momenta to nama postaje verovatnoća. Mnogo je lakše da to radimo. Znači, mi nismo imali vremena da napravimo analize i da u ovaj budžet uđemo već sa promenjenim parametrima, ali to možemo da radimo naredne godine. Tu se svi slažemo.
Znači, ove analize o kojima smo pričali ovde, koliko je u sivoj ekonomiji, šta možemo da postignemo, to treba svi zajedno da uradimo, da razmatramo i sledeće godine, kada budemo išli u ciklus završetka budžeta, da to bude tema, jer zajednički prihvatamo rizik da kažemo – smanjićemo. Moja procena je da dve trećine od ovih koji trenutno plaćaju poreze i doprinose na minimalnu platu bi mogli da plaćaju više kad bi sistem motivacije bio bolji. Kad bi stope bile više, to bi bila motivacija i zaposlenih i motivacija poslodavaca, a li to moramo pažljivo da istražimo i da idemo bez oštećivanja prihoda, da to rasporedimo na veći broj ljudi, da stimulišemo zapošljavanje i da budemo konkurentni. Mi se nalazimo na nekih petnaestak procenata ispod onoga što OECD meri i, prema tome, to možemo da pokušamo, ali moramo to pažljivo da radimo. Hvala lepo.
