Moraćemo ponovo da prođemo kroz cifre. Znači, cifre koje projektujemo za budžet 2017. godine zasnovane su na realizaciji za prvih devet-deset meseci, zavisno od kategorije, projekcijama do kraja godine i onda vrlo konzervativnim povećanjem za narednu godinu.
Idemo redom. Porez na dohodak građana – 49 milijardi procena ostvarenja do kraja ove godine. Tu smo možda 1% plus-minus. Znači, 49 milijardi, sami ste rekli, 4,8 milijardi ćemo dobiti promenom Zakona o finansiranju lokala i razlika je, projektuje se 56. Prema tome, to je svega sedam, od toga je 4,8 to povećanje i 2,2 naredna. Ako vi mislite da je to nerealno, objasnite mi, molim vas. Znači, razlika između 49 i 56 je sedam, od toga je 4,8 preraspodela poreza na dohodak građana između gradova, opština i Republike, uvedena Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Kolega Brnabić je branila taj zakon početkom oktobra.
Dobit pravnih lica 72 milijarde je procena ostvarenja, u budžetu imamo 74,4 milijarde, samo 2,4 milijarde više, vrlo konzervativno. Porez na dodatu vrednost – 447,6, procena ostvarenja za ovu godinu koja je veća od plana, ali vi gledate budžet, a ja vam govorim ostvarenje plus projekcije do kraja godine – 466,0 za sledeću godinu. Znači, razlika je manje od 20, razlika je nekih 18,4.
Pomenuli ste cifre PDV-a na uvoz, ali neto domaćeg PDV-a, pošto bruto domaći PDV uključuje u sebe i povraćaj PDV-a za izvor. Mi smo projektovali to na osnovu najboljih procena koje imamo o kretanju izvoza i uvoza. Malopre sam govorio stope rasta i izvoza i uvoza, kretanje cena na svetskim tržištima i procene PDV-a na uvozna dobra koje su nam do sada uvek bile dosta dobre, a kod izvoza priznajem da imamo element neizvesnosti kod procene povraćaja, pošto to zavisi ne samo od neke prethodne dinamike, nego zavisi od toga koji nivo PDV kredita firme imaju.
Znači, firma koja počinje novi biznis i uvozi opremu, ona podiže taj nivo PDV kredita da bi lakše i brže dobijala povraćaj. Znači, ona formira kredit i onda odatle to začas dobije pare nazad. Firme koje su završile investicije to smanjuju. Tu je potreban mnogo složeniji model od onog koji mi imamo da bismo procenjivali tu dinamiku, plus imamo oko šest hiljada obveznika koji se bave radnjama koje nisu po zakonu u povraćaju PDV-a, znači, povuče PDV pa ugasi firmu, odnosno firmu bankrotira namerno i prodaje je nekom svom prijatelju. Imamo ljude sa 140 do 170 firmi zatvorenih iza sebe i rekli smo Poreskoj upravi kada se takvi ljudi prijavljuju za povraćaj PDV-a – pogledajte pre nego što vratite jer te firme nestaju i štete državu za ogromna sredstva.
Drugo, kod akciza imamo 265 milijardi sve zajedno, to uključuje i akcize na naftne derivate i na alkohol i na sve živo, imamo godišnje planirano povećanje akciza koje je uvek u kalendaru povećanja akciza i ti će se zakoni naći pred vama sledeće nedelje. To minimalno povećanje i neko povećanje prometa daje nam povećanje od 277, to je svega šest-sedam. Znači, 277. Takođe veoma konzervativno. Ovo čak ne računa sa ozbiljnijim smanjenjem sive ekonomije koju mi očekujemo. Znači, mi očekujemo kao i ove godine prebaciti ostvarenje i PDV-a i akciza.
Bliska stopa inflacije je puka indeksacija, razumete, ono što će ući u stope i ne očekujemo nikakve efekte smanjivanja sive ekonomije, a realno je da ih očekujemo i da ih imamo, pošto očekujemo reorganizaciju poreske uprave i unapređenje rada poreske uprave. Carine 36,3, to ste pomenuli, 38,6, izuzetno konzervativno. Znači, samo ono povećanje uvoza vam daje, objašnjava ovo povećanje. Znači, bez promene bilo kakvih stopa, bez promene bilo kog drugog parametra.
Konačno imamo ostali neporeski, oni su bukvalno konstantni 10,2 i 10,4, ne poreski prihodi, 184,8, 162,6, manje. Manje za 22 milijarde, zato što kad pogledate detalje videćete u tome da postoje elementi gde procenjujemo. Ovde, između ostalog, ulaze i dividende i sve ostalo. Ovo je jedan detaljniji analitički pregled potreban da bi se ovo videlo. Vrlo konzervativno idemo. I kad tome dodate donacije koje se, na osnovu cifara koje imamo, povećavaju i sa 8,9 na 13,5, dobijete cifru gde su ukupni prihodi 2017. godine se ocenjuju na 1.093 milijarde zaokruženo u odnosu na 1.074 milijarde procena na osnovu izvršenja. Znači, razlika je bukvalno 19 milijardi. To je po meni potcenjeno. Ako išta, ovde postoji prostor da će ostvarenje biti bolje od ovoga i zato kažem, ovo što planiramo, planiramo konzervativno na strani prihoda i očekujemo da će biti bolje. Hvala lepo.