Dame i gospodo, kada je „Istinomer“ mera ekonomske teorije, ekonomske prakse onda je to velika razlika između nas iz SNS i vas – gde god da ste.
Ja ne želim uopšte da potcenjujem nijednog narodnog poslanika Narodne skupštine zato što ne moraju svi da znaju dobro ekonomiju, ali oni koji aludiraju na to da su ekonomski eksperti, ja bih vas malo podsetio.
Problem subvencija je suštinsko pitanje koje deli ekonomsku teoriju od 1900. godine. Do 1900. godine nije postojao taj problem. Svi su smatrali da je klasična ekonomska teorija suština Isejov zakon, onda je pod pritiskom ekonomskih problema krenulo investiranje, odnosno subvencije različitih država i to se teoretski zaokružilo negde donošenjem Kejnsove opšte teorije kamate i novca.
Kejns je prvi koji je u ekonomskoj teoriji potvrdio da postoji mogućnost investiranja, odnosno intervencije u državi.
Posle toga Milton Fridman, pretpostavljam da ste čitali, je uradio analizu investiranja države u privredu na čuvenom multiplikovanom modelu gde je utvrdio, koji je bio potpuno protiv Kejnsa, da vas podučim malo, da na 100 dolara koja država investira ne postoji nijedan dokaz koji pokazuje da se iz privrede neće vratiti najmanje 100 dolara. Znači, nema šanse da su subvencije države koje se investiraju u privredu gubitak, kaže Milton Fridman, Nobelovac. Možda vi znate više.
Dakle, ako država može da investira, u multiplikativnoj varijanti joj se vraća 100 dolara minimum, Milton Fridman kaže da je verovatno efekat povraćaja sredstava koja država investira kroz različite oblasti veći.
Šta je ovde problem? ovde je problem što danas možemo da prihvatamo različite ekonomske teorije. Ako mene lično pitate i ja više naginjem Miltonu Fridmanu i Hejku, ali je suština da danas svet ne funkcioniše na liberalnim principima.
Kada ova desna strana pljuje po neoliberalizmu, glavni zastupnici u suštini ideja neoliberalizma u Srbiji je desna strana. Možda ona to radi nesvesno…
(Zoran Živković, s mesta: Priznajem.)
Ne kažem za vas. Nije ništa sporno.
Za pojedince koji su glavni zastupnici kritikujući SNS potpuno besmisleno.
U uslovima kada danas sve evropske zemlje da li su razvijene ili ne razvijene, sve balkanske zemlje da li su razvijene ili nerazvijene, gotovo sve zemlje u svetu prelaze na ekonomsku politiku koja više odgovara Kejnsu, odnosno direktnim investicijama, koji je potpuno različit od onoga što smo imali pre desetak godina, 20 godina, nema mehanizma koji ostavlja Vladi Republike Srbije da može da privuče stranog investitora u trenutku kada imate valutne sukobe, ogromnu količinu kapitala koji se investira na globalnom tržištu, sem da ponudite jedan oblik kakvog god intervencionizma da bi privukli strane investitore.
Možete da se složite i ne složite. Možete da ukinete subvencije, ali u tom trenutku nećete imati rast BDP, nećete imati novi nivo zapošljavanja u stranim i domaćim velikim kompanijama pri čemu je nesporno da su mala i srednja preduzeća suština rasta i razvoja jedne nacije. Ali, u ovom trenutku na ovom nivou koji smo dostigli Srbija mora prosto da investira i da ovo ne radi, da ovo nije dobro za Srbiju rezultati u prethodne dve godine ne bi bili ovakvi. Ne bi došlo do rasta BDP, jer najveći rast BDP upravo dolazi i najveći izvoz iz kompanija koje su strane i kojima je Srbija na neki način pomogla da dođe ovde. Ne bi dolazilo do rasta nivoa zaposlenosti, a on je svakako veći.
Menjati politiku koja daje rezultate u uslovima u kojima je globalno prihvatljivo takvo ponašanje zato što želite da nanesete političku štetu svojim političkim protivnicima je potpuno besmisleno.
Možemo da govorimo o čemu god, ali subvencije u uslovima normalnog funkcionisanja ekonomije danas su primerena stvar i one dovode do rasta BDP bez obzira šta mi o tome mislili.

Poslanik Aleksandar Stevanović.

Meni je izuzetno drago da je kolega nekakvu teoriju citirao i da se bavimo nekakvim sadržajem i možemo se saglasiti ili ne oko toga, ali ako se na sto uloženih sredstava od strane države, od subvencije ili bilo koje državno ulaganje vrati minimum 100, a neki očekuju više, zašto onda ne uložimo ceo budžet u subvencije, zašto se ne zadužimo po nikad povoljnijim uslovima i sve to uložimo u subvencije ako je to toliko sigurno i toliko dobro? Nema razloga da se zadržimo na ovome što imamo sada.

Reč ima narodni poslanik, Goran Kovačević, replika.
Molim kratko samo.
(Zoran Živković, s mesta: Kad ga je pomenuo?)
Vas niko ne spominje. NJemu je rekao nekakvu teoriju.
Da mu ne dam?
Evo, ne da opozicija da vam dam repliku.
Koga je spomenuo? Aleksandra Stevanovića, ali ako vi kažete… evo da se složimo da opozicija ne da repliku. Slažem se, da niko spomenuo prethodnog govornika, koji je navodio nekakve teorije. Ako smatrate da to nije ništa u redu, ali imamo iste kriterijume.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić.
Da li želite reč?
(Saša Radulović, s mesta: Po amandmanu.)
I vi po amandmanu? Da li možete malo brže da reagujete da mogu da pratim sednicu. Ako može.
Izvolite.

Znači, već pet minuta mi je uključeno ovo ovde, tako da ovi vaši komentari su stvarno neprimereni.
Što se tiče ovih ekonomskih teorija o Kejnsu i Fridmanu, mi ovde govorimo o subvencijama, državna ulaganja su dve različite stvari. Subvencija je poklon, a državno ulaganje je državno ulaganje. Poklon i ulaganje su dve različite stvari.
Druga stvar, što se Frdgmana tiče, imam samo jednu anegdotu da ispričam za Fridmana, ide vrlo slično ovome što je Aleksandar Stevanović ispričao.
Kada je prolazio pored puta gde su sa lopatama gradili auto-put u jednoj socijalističkoj državi, da ne pominjem kojoj, Fridman je pitao što koriste lopate a ne mehanizaciju, a oni su mu rekli – pa zato što to postiže punu uposlenost, a onda je Fridman pitao – što im ne date kašičice? Znači u istom slučaju pitanje je, ako je to tako dobro sa subvencijama, pa 84 milijarde valja pokloniti nekome, pa zašto ne 160 milijardi? Zašto ne da se zadužimo za sve pare i sve sjurimo na to? Zašto tako nešto ne uradimo, jer to bi vam onda bila, po vama, ekonomska politika. Ovo naravno nema nikakvog smisla, perpetu mobile, nije izmišljen i ne postoji. Ova ekonomska politika se može najbolje nazvati tim imenom. Znači, ista je kao Dinkićeva, perpetu mobile ekonomije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Moje zadovoljstvo da branim stavove SNS, u stvari da branim, ne onu teoriju koju je Goran Kovačević ovde rekao, nego je rekao – cenjeni kolega Milton Fridman. Znači, ako uzmete pa pročitate, nisam ja to rekao, Multiplikator sto, nije teorija Gorana Kovačevića, nego eksperti ste za ekonomiju, valjda ste pročitali osnovne stvari. Kritika Miltona Fridmana na Kejnsovu teoriju koja je suština problema subvencije države, odnosno kako god da zovete, pokloni, intervencionizam subvencija se bazira na multiplikatoru kolege Miltona Fridmana „Sto“, gde je on rekao, i ja to vama kažem, da Milton Fridman koji je kritikovao Kensa, osnovna stvar jeste da nemate dokaz da kada ulažete poklanjate šta god u privredu, to vam se ne vraća, barem u istom iznosu, kao što vam se vraća kada ulažete.
Što se tiče različitih poslovica koje je Fridman, odnosno Kejns rekao, postoji jedna poslovica koja mislim da vama u ovom trenutku mnogo više odgovara, a ona kaže da kada se bavite ekonomijom i to radite loše, ne poštujući pravila, a i politika je ista stvar, onda đavo dođe uvek po svoje. Samo što kaže Kejns – đavo uvek dođe pre nego što mislite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović, po amandmanu.

Slažem se sa kolegom, đavo će doći vrlo brzo, već u aprilu. Što se tiče ovoga ponovo oko Frindmana i Kejnsa, da ponovim kolega, razumećete možda, drugi put, subvencija je jedno, to je poklon, a investicija države je nešto sasvim drugo. Molio bih kolegu, pošto je pročitao sve te knjige, da kaže tačno na koju knjigu Miltona Fridmana, i u kom delu, pa ćemo potražiti to o čemu on govori. Znači, kažite nam tačno o kojoj knjizi Miltona Fridmana govorite i šta je tačno tamo rekao. Hvala.

Hvala.
Svakako rasprava o Fridmanu i Kejnsu zaslužuje pažnju, ali idemo dalje.
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč?
(Aleksandra Jerkov, s mesta : Da.)
Vi niste predlagač, ali od grupe.