Zahvaljujem predsedavajući.
(Boško Obradović, s mesta: Replika. Prozivao me po imenu.)
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Da li mogu ja da govorim ili ja ne smem nikada da govorim? Pretpostavljam da sam poslanik kao i ovi koji su malo bučni i viču itd. i glasniji su.
Dakle, sve što je rekao poslanik Aleksandar Martinović apsolutno mogu da stanem iza toga i ne treba da ponavljam njegove reči.
Očigledno je da govornik koji je pokušao da obrazlaže svoj amandman ne govoreći uopšte o svom amandmanu, ali to je opet pitanje pripreme i znanja uopšte o Predlogu zakona o budžetu, želeo u stvari ponovo da govori i o premijeru Aleksandru Vučiću i onome što je njemu najdraže ne razlikujući uopšte generalnu debatu i debatu po amandmanima.
Dakle, želim zbog javnosti, ne zbog govornika koji je maliciozan i koga uopšte i ne interesuje istina, da funkcionisanje parlamenta Republike Srbije apsolutno smanjenjem stavki koje smo nas nekoliko seli i uradili i pridružili se merama uštede uopšte čitave Vlade Republike Srbije, a mi smo ti koji podržavamo Vladu i zašto se ne bi uopšte pridružili merama štednje - nije mi jasno, ničim nije ugroženo.
Imaćemo sednice, poslanici koji su ovde zaposleni dobiće platu, tako će dobiti i poslanici koji se bune svoju platu, dobiće svoje paušale, moći će da putuju, zaposleni će dobijati plate i sistem će ovde savršeno funkcionisati.
Tako da ne treba niko od 250 poslanika da bude zabrinut za to.
Ono što mene brine, postoji i jedan razlog zašto smo išli na smanjenje ovog budžeta i to sam inicirala lično kao predsednik parlamenta, vrlo ružno pisanje posle održane sednice Administrativnog odbora, ne u toku sednice, neću da zalazim uopšte u to, niti da bude arbitar- da li je bilo dobro ili nije bilo dobro, tu je javnosti i tu su poslanici da kažu svoje, nego šta su pisali pojedini mediji - na šta se troši novac u parlamentu i onda poslanici pojedini, koji danas su bog zna kako zabrinuti za funkcionisanje parlamenta, nisu stali u odbranu dostojanstva parlamenta, nisu održali konferenciju za štampu, nisu meni postavili pitanje kao predsedniku parlamenta – što ne reagujete kada se piše o parlamentu na vrlo maliciozan način. Ne piše se da mi idemo na službena putovanja da bi se bavili parlamentarnom diplomatijom, da bi jačali bilateralne odnose sa nekim državama, nego se večito piše da poslanici idu negde da bi se bahatili, da bi se provodili. Niko ne kaže da su naše plate najmanje plate u čitavoj Evropi i da se to pohvali, da 10 godina ovde nisu povećavane plate poslanika. Niste to nikada rekli zato što ste maliciozni, zato što nećete da govorite i branite parlament svaki put kada treba.
Što se ne javljate, što ne držite konferencije za štampu kada se o parlamentu piše na najniži mogući nivo?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Majo, čim podigneš plate, ja ću se javiti.)
Ne, neću podići plate sigurno. Ja ne podižem plate, niti je to potrebno u ovom vremenu kada ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem u ovoj državi. Naše plate su sasvim dovoljno. Ja govorim o nečemu drugom, o lažnoj zabrinutosti za dostojanstvo ovog parlamenta, o lažnoj zabrinutosti da li će ovaj parlament funkcionisati, da li može da funkcioniše kada smo se odrekli 400 miliona dinara. Jesmo, odrekli smo. Sistem je vrlo loš ovde, ali mi možemo da radimo i ako malo sačekamo kad pritiskamo dugmeta da li će se javiti šest poslanika u jednom momentu, ili će se javiti pet poslanika u jednom momentu. Mi možemo da radimo i tako.
Lažna zabrinutost. Niko od vas nije prošetao ovim parlamentom da vidi na šta liči parlament i koliko je i dalje posle 5. oktobra prostorija ovde ostalo izgoreno, kako imamo problem sa strujom. Kada smo obeležavali 80 godina postojanja ove zgrade, bilo je 20 poslanika na tome, da se upoznaju, da pogledaju onu brošuru u kojoj se vidi koliko je slika nestalo u ovom parlamentu. Gde nam je novac da pokrenemo jednu veliku akciju da se pronađe 100 ukradenih slika od 5. oktobra? Gde ste onda bili? Oko 50 značajnih vajarskih skulptura. Pa, da vidite na šta liči onaj kabinet u kome ja sada radim, koji je spaljen. Baš vas briga gde radite, u kakvom istorijskom zdanju.
Dostojanstvo parlamenta? Dostojanstvo parlamenta neće biti ugroženo sa 400 miliona manje. Dostojanstvo parlamenta je ugroženo time, malicioznošću, nereagovanjem kada pišu o nama da li treba parlament da ima VC ili ne treba da ima VC, da nas pokazuju kao nekoga ko rasipa narodne pare zato što odemo na 24 sata negde da predstavljamo državu i odmah se vratimo. Reagujete onda. Onda ću vas i kao poslanica vladajuće stranke, SNS, poštovati kao kolege, ne kao predsednik. Onda ću videti da ste zaista zabrinuti za funkcionisanje parlamenta, a ne da li smo mi odlučili da štedimo, zato što vas ta činjenica očigledno boli, da može da se štedi na svakom mestu.
I da, naravno, sve radimo dogovarajući sa predsednikom naše stranke, SNS, a on se zove Aleksandar Vučić. To je naš izbor i ne vidim kakav vi problem imate što mi imamo našeg predsednika. Dok god se u istoriji višestranačkog sistema poštovao predsednik koga su izabrali ljudi, članovi jedne stranke na kongresu, taj je bio predsednik države, vlade, čega god hoćete. Imamo kolege ovde preko puta koji kada su prestali da poštuju svog predsednika, kad su u izbornoj kampanji otišli na fudbalske utakmice i nisu učestvovali u kampanji, on je izgubio. To se nama neće desiti. Jeste, zajedno smo seli i uštedeli smo 400 miliona i građanima Srbije će biti bolje zato što će tih 400 miliona otići u neke druge svrhe kada to bude trebalo. To se zove budžetska rezerva, da vam objasnim.
Tako da, ovaj amandman moramo da odbijemo, obrazloženje je potpuno neadekvatno. Ništa nismo čuli, osim nebavljenja politikom, ne suštinom, nego politikanstvom. To je odlika predlagača amandmana. Zahvaljujem.
