Hvala lepo.
Govorim o amandmanu br. 8, koji je podnela poslanica Gordana Čomić. Sa vašom diskusijom mogu da se složim, svi smo za društvo znanja, tu se potpuno slažemo. Svi smo za to da se podržavaju mladi talenti.
U budžet je stavljeno ono što je odgovarajuće ministarstvo smatralo da je potrebno i da može da se realizuje u okvirima i kapacitetima koje imamo. Imamo paralelno nekoliko inicijativa koje se time bave. Spremni smo, evo ja tvrdim odgovorno, da ako oni, po kriterijumima koje imaju, mogu da lociraju više sredstava, da tu sredstva neće biti problem.
Ono u čemu se ne slažemo, to je da to moramo da radimo po pravilima i da moramo da diskutujemo o članu amandmana koji se predlaže.
Vaša koleginica Čomić je predložila izmenu subvencija ne govoreći o subvencijama u privredi, nego samo predlažući da se smanje subvencije za Železnicu, za jednu milijardu i povećaju subvencije, odnosno linija za podršku mladim talentima.
To ima dve manjkavosti. Jedno je što nema obrazloženja kako to da se uradi u posebnom delu budžeta, znači, ovde je napisano, u sumarnom delu, ovo je generalna primedba na sve amandmane, da ako u sumarnom delu nešto menjate, morate da predložite gde da se menja i u osnovnom delu, znači u članu 8.
Drugo, moj odgovor na član 8. je bio da tamo ministarstvo određuje koji kapacitet imamo da nešto realizujemo, nije pitanje samo bacanje para.
I treće, jako važno, ovde kod Železnica smo, i to je gospodin Živković već rekao, da bi želeo da se smanje subvencije i mi smo subvencije u Železnicama koje je imao jedan deo koji je kapitalni, znači, naše subvencije su heterogenog karaktera. Tu je 11 milijardi predviđeno za subvencije i to su subvencije za plate i za infrastrukturu, nema subvencija za kargo i tu se ponašamo u skladu sa višegodišnjim programom restrukturiranja i modernizacija železnica, ali imamo subvencije predviđene za putnički saobraćaj, kvotni deo plata koji se na to odnose.
To rade sve zemlje u Evropi. Da li se to radi efikasno ili ne, to treba da procenjuju ljudi koji rade konkretne projekte. Imamo dva projekta kod železnica, jedan je strukturni projekat, drugi je onaj koji se odnosi na konkretne tehničke stvari i u okviru tih projekata možemo da razgovaramo o detaljima.
Onaj deo ovde koji bi bio, koji je kapitalni, to je deo učešća u korišćenju tzv. ruskog kredita, koji se sada produžava i koji omogućava železnicama da nastave modernizaciju. Tu je 4,8; 4,9 milijardi predviđeno. Ako bismo to smanjili onda ne bismo mogli da ispoštujemo svoj deo, ne bismo mogli da koristimo kredit gde je oko 600 miliona ostalo neupotrebljenih sredstava koje možemo da iskoristimo za nedostajuće delove pruge Beograd-Novi Sad, za nedostajuće delove mostove, infrastrukture kroz Frušku Goru i tunel kroz Frušku Goru, itd.
To je sve što sam hteo da kažem na ovu temu. Hvala lepo.
(Zoran Krasić, s mesta: Preterao je minut, odbijte mu vreme.)

Hoću, hoću, od ukupnog vremena, ne brinite ništa. To ne radim ja, to rade službe, ja samo imam ekran ispred sebe, ništa više.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Goran Ćirić. Izvolite poslaniče.

Poštovana predsednice, nadam se da ste se uverili da sam vam juče poslao dopis sa ovlašćenjem gospođice Jerkov i ona je zaista govorila istinu. Ne znam kako to do vas nije došlo, ali adekvatno onome što je svojevremeno i šef poslaničke grupe većine, vama poslao i vi prihvatili takvo ovlašćenje. Nadam se da ćete imati istovetan stav.

Član 39. bi vas molila da uzmete u obzir, do otvaranja pretresa o toj tački dnevnog reda.

Dobro. koristiću dva minuta, kao predlagač amandmana i ostalo vreme ću koristiti kao šef Poslaničkog kluba DS.
Suština ovog amandmana koji sam podneo je nešto o čemu smo razgovarali i u raspravi kada je bila prisutna čitava Vlada i predsednik Vlade. Radi se o besplatnim obrocima za đake osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Mislim da smo sposobni ovde, u ovoj sali, a nadam se da je i Vlada sposobna, uz pomoć lokalnih samouprava da ostvarimo jedan jednostavan cilj. Nije preveliki. Ja zaista mislim da nije preveliki da bismo ostvarili nešto u šta, siguran sam, svi verujemo ovde. A to je pokušaj da budemo pravedni u redistribuciji nekog bogatstva koje se stvara u Srbiji.
Suština ovog amandmana konkretno je da se skine šest milijardi sa razdela subvencija i predlog je bio da se skine šest milijardi sa razdela subvencija javnim preduzećima i da se tih šest milijardi pripiše učeničkom standardu, razdelu učeničkog standarda koji će kasnije razraditi i Ministarstvo prosvete u sve stručne službe koje bi trebalo da streme tom cilju.
Zbog čega govorim o tome? Mi ovde imamo zaista test i pozivam koleginice i kolege poslanike da podrže ovaj amandman, očigledno da nismo dobili podršku Vlade, premijer dao nalog svojim ministrima i svojim stručnim službama da nađu načina, jer rekao sam, ukoliko je problem samo deo uzimanja iz subvencija, dajte nađite neki način. Siguran sam da u budžetu od hiljada milijardi ima prostora za šest milijardi, za tako važan cilj.
Ovog jutra je neko dete gladno otišlo u školu.
(Biljana Malušić, s mesta: Uvek je bilo.)
Uvek je bilo, tako je. Uvek je bilo, ali zar nemamo priliku da to ispravljamo? Zar to ne bi bio veliki uspeh svih nas, ove Skupštine da sledeće godine, vaš uspeh ministre, uspeh predsednika Vlade, svih nas, da ispravimo to što je uvek bilo?
Neki od nas starijih pamte da su u školama dobijali užinu. Mislim da je izuzetno važno da krenemo u rešenje tog problema. Oko cilja možemo da se složimo i možemo da govorimo o tehničkim detaljima.
Odgovor ovde je da nisu navedeni detalji i način na koji će se sprovoditi u pojedinostima ovakav cilj, ali mi smo rekli – izvolite, dajte odvojite tih šest milijardi subvencija ka javnim preduzećima i redistribuirajte tamo gde je najpotrebnije. Tu ostvarujemo i etičke principe. Ima ovde mnogih socijaldemokrata i levičara, ima onih koji su liberali, ali šta su principi?
Principi su da pomognemo najslabije, a najslabija su upravo ta deca sebi ne mogu da pomognu sa šest ili sedam godina, do godina odrastanja i svog punoletstva. Zar je mnogo šest milijardi odvojiti, a sa druge strane izdvajamo 11 milijardi dinara nekim preduzećima u kojima imate i privatan kapital. Imate i 50% učešća privatnog kapitala i spremni smo da pomažemo sa dvostruko više para onima koji su najjači, onima koji su moćni i javnim preduzećima koja mogu da budu efikasnija, ali nismo spremni da šest milijardi izdvojimo za one koji su najslabiji. Jednostavna je logika.
Pozivam vas, neka to bude vaš amandman i rekao sam – nije važno, DS ga je podnela, ja sam ga potpisao, radili smo na tome, odustaćemo od tog svog potpisa, ali nađite rešenje.
Šta je dalje predlog oko efekata ove odluke, pored tog velikog humanog cilja? Da decu makar u tom periodu učinimo jednakim, da imaju podjednaku motivaciju za učenje, da ne ponesu sa sobom gorčinu tih razlika, čak do tog nivoa da neko ima, a neko nema za doručak.
Deluje kao demagoška priča, ali nije, verujte. I sami to znate. Mislim da možemo da uradimo to, zbog toga vas pozivam.
Šta to znači i dalje u efektima? Evo, ja sam razgovarao sa ljudima koji, tu je i ministar poljoprivrede, analiziraju recimo strukturu hrane koja se potroši sada u Nišu. Imam podatke da je 70% hrane koju koristimo uvezena, da se 30% hrane proizvodi tu u krugu od 50 kilometara. Da li je to održivost ovog društva? Mi govorimo o budžetu ne samo u brojkama, nego i o njegovoj održivosti i o onome šta ostavljamo od ove zemlje, da bismo time podstakli tu lokalnu proizvodnju, da bismo time lance distribucija i visokog cilja, koje su neke ozbiljne zemlje sprovodile kroz edukaciju i proizvodnju zdrave hrane, uvođenja novih zdravih navika, veliki cilj za sve nas, ali hajdemo da otvorimo tu temu. Cilj ovog amandmana je bio da otvorimo tu temu i zbog toga ministra, kao i sve ostale ministre, i ministra finansija, i prisutnog ministra poljoprivrede, pozivam da radimo zajedno na tome.
(Zoran Krasić, s mesta: Ne da Svetska banka.)
Pa, nedovoljno je. Šest milijardi nije puno, zaista nije puno za jedan takav cilj. Evo, imamo primera. Pošto govorimo o javnim preduzećima i govorilo se i u delu odgovora ovde - ukoliko se skida sa subvencija Železnicama, ugroziće se bezbednost železničkog saobraćaja. U redu je, mogli ste da date predlog - ne mora da se skine šest milijardi sa 16, pa dođe na deset. Moglo je da se skine tu dve sa onih 11, neke dve milijarde, i da se skupi dovoljno sredstava da se uradi ovaj posao. Znam da ga nije jednostavno uraditi, ali sa našom odlukom ovde u budžetu, sa razdelom koji ćemo imati u učeničkom standardu, sa organizacijom svih lokalnih samouprava koje moraju da se uključe u to, jer različita ministarstva moraju da se uključe u to, sa ovo analizom, sa Ministarstvom poljoprivrede, sa podsticajem, sa Ministarstvom zdravlja, radimo jednu veliku u važnu priču. Mislim da bismo svi bili ponosi, svi koji sede u ovoj sali, kada bi sutra videli da se to ostvaruje i biće iz godine u godinu kvalitetnije.
Govorili smo o tome i vi ste ministre pozivali sve nas na konsenzus oko nekih ključnih tema, a oko ovoga zaista ne vidim da ima razloga da bismo različito razmišljali. Hajde da stanemo zajedno oko te jedne teme i kažemo – nije previše izazovno u finansijskom smislu, jer zaista nije, u odnosu na hiljade milijardi iz ovog budžeta, i da razvijemo nesporan cilj u čitavom društvu koji će angažovati na više načina sve segmente društva. Makar oko neke tačke da se uhvatimo. Mislim da oko toga možemo da se složimo i ja vas zaista pozivam na to.
Imamo primer. Evo, nismo govorili o tome, javna preduzeća i dobit javnih preduzeća. Pre dve godine smo imali budžet u kome je Narodna banka učestvovala sa četiri milijarde dinara u budžetu iz dobiti. Je li tako? Onda je 2013. godine radila sa gubitkom od četrdesetak milijardi i, evo, sada poslednje dve godine, srećom, iskazuje neku dobit, ali ja ne vidim učešće u toj dobiti. Eto, samo te četiri milijarde koje smo imali prisutne u budžetu pre tri godine bi bile verovatno dovoljne za početak realizacije ovog projekta, pa makar od septembra naredne godine, ako institucije nisu spremne da to sprovedu od 1. januara, i verovatno ne bi ni bile.
Ja vas molim da razmišljamo o tome i da ne propuštamo narednu godinu, da krenemo u takav projekat jer je zahtevan, jer mislim da ima i dovoljno energije i dovoljno znanja. Mislim da bismo tu integrisali čitavo društvo i da bismo probudili mnoge ljude iz lokalnih administracija u jednom ovako važnom izazovu. Još jednom vas pozivam, nije važno ko potpisuje amandman, nije važno da li je to DS ili neki poslanik DS, izvolite, uzmite amandman na sebe, predložite to i mislim da bismo zaista bili ponosni na ovakvo rešenje u Skupštini Srbiji.

Zahvaljujem, gospodine Ćiriću.
Reč ima ministar Branislav Nedmović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovani poslanici, želim da ukažem na važnost ove teme o kojoj je malopre diskutovano. Zahvalan sam na tome što možemo da se složimo oko toga da je ova tema jako važna, pre svega u obrazovnim institucijama.
Da vam samo jednu stvar kažem, šta smo već preduzeli tim povodom. Pošto u Vladi Srbije mi radimo sve stvari timski, sa ministrom Šarčevićem i sa koleginicom Brnabić, pokrenuli smo inicijativu za jedan projekat, koji u ovom trenutku deluje dosta optimistično, ali nama je to ideja, da uđemo u institucije obrazovanja sa projektima – školsko voće i školsko mleko.
Zašto je to jako važno? Iz prostog razloga da bismo sve stvari koje liče na neravnopravnost, da bismo u obrazovnim institucijama bar, u onom nižem nivou, u osnovnim školama, mogli da kažemo da svako ima pravo na jedan školski obrok. Ali, šta bismo s tim, još jednu stvar, mogli da uradimo? Primetio sam u jednom delu vašeg izlaganja da ste se osvrnuli na lokalne prerađivače, lokalne proizvođače. Nama je isto tako ideja da sve to aktiviramo.
Ono što u ovom trenutku predstavlja nepoznanicu i na čemu ćemo raditi u prvoj polovini godine, da bismo mogli tamo u drugoj polovini godine da stignemo sa posebnim projektom za to, jeste analiza logističkog upravljanja čitavim ovim projektom, iz prostog razloga jer je za to neophodna priprema. Uključićemo i Zavod za javno zdravlje, kako bismo na kvalitetan način mogli imati pripremu čitave ove stvari. Uključićemo i škole i uključićemo lokalne samouprave, jer je neophodna sinergija svih ovih institucija da bi ovo na kvalitetan način moglo da zaživi. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginica Jerkov, vi ste ukazali na povredu Poslovnika?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ne bih da opterećujem sednicu, htela sam predsednici nešto, ali nije tu.)
Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, ono što želim da kažem jeste da amandman u ovom obliku nije prihvatljiv. Ono što je gospodin ministar izrekao je prava stvar. To vam govorim kao neko ko je 25 godina proveo u Zavodu za javno zdravlje u Kruševcu i znam šta znači dobar i kvalitetan školski obrok.
Ono što u ovom amandmanu ne valja, to je činjenica da mi pošto poto želimo da iz subvencija prenesemo nešto u potrošnju. Zar roditelji neće biti srećni ako imaju radno mesto i ako tim subvencijama podstaknemo radno mesto, da svom detetu mogu da priušte i više od čaše mleka i jabuke u okviru školskog obroka?
Druga stvar, socijalna politika ove Vlade vam je potpuno strana, jer vama je potpuno nepoznato da su upravo školski obroci dece socijalno ugroženih kategorija besplatni. Postoje kategorije i u predškolskim i u školskim ustanovama gde su obroci organizovani na nivou škola, da jednostavno postoje jasno propisani normativi po kojima neko plaća školsku užinu ili je dobija besplatno. Pogledajte to malo, pa će vam onda biti jasnije.
A ko je ostao i u koje vreme bez 400.000 radnih mesta, i zašto nam deca idu gladna, a mlekari prosipaju mleko koje bi neko dete rado popilo, pitajte vas. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.