Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jedno pitanje za dva ministra, za ministra unutrašnjih poslova i za ministra inostranih poslova.
Prošlo je već mnogo vremena, više od mesec dana, od kad je uhapšena grupa državljana Republike Srbije u Crnoj Gori pod lažnim optužbama za terorizam, pa su onda trojici ostavili krivično delo terorizma, a četvoro pustili dok je trinaestoro dobilo prekvalifikaciju u kriminalno ili neprijateljsko udruživanje.
Očigledno je već u prvom momentu da je to sve bila režija režima Mila Đukanovića, a sad imam dokaze, iste dokaze kojima raspolaže BIA. Bezbednosna informativna agencija je saslušala Milana Pavasovića, zvanog Čaruga, iz Novih Banovaca, kad ga je uhapsila 19. oktobara 2016. godine i odvela u Novi Sad na ispitivanje. Sve što je rekao njima, rekao je i meni. Istog su ga dana pustili na slobodu, zapretivši mu da ne sme davati izjave medijima, niti se javno obraćati.
Pošto on ne sme davati izjave medijima, ja smem. Znam celu priču o tom slučaju. Izvršilac Mila Đukanovića je bio izvesni Mirko Velimirović iz Zubinog Potoka, dobio je novac da okuplja srpske patriote iz različitih organizacija i da ih upućuje da budu na demonstracijama u Crnoj Gori. Niko od njih nije otišao sa oružjem i niko nije pomenuo oružje. Niko nikada nije pomenuo generala Dikovića i niko nije pomenuo ovog Aleksandra Sinđelića koji se naknadno pojavio kao navodni svedok saradnik.
Dakle, ljudi su jednostavno navučeni da odu. Nisu svi koji su otišli na taj način, čiji je put finansirao Mirko Velimirović, uhapšeni. Neki su se vratili, neke nisu ni tražili. Odabrali su jednu grupu i sada na tome pokušavaju da režiraju proces.
Diković se izgleda tamo zatekao slučajno, Dikić, bivši komandant Žandarmerije, teško bolestan od raka pankreasa, poslednje dane da provede pored moštiju Svetog Vasilija Ostroškog u Ostroškom manastiru.
Sada umesto da Ministarstvo inostranih poslova i MUP učestvuju u raskrinkavanju ove mafijaške zamisli Mila Đukanovića, oni mu pomažu. Odjednom se iz Beograda u Podgoricu dovodi Aleksandar Sinđelić, kao svedok saradnik, a nije ni uhapšen bio. Našli su ga ove - e, sada ćeš ti lepo da odigraš ulogu svedoka saradnika i da pričaš sve što treba.
Pokrenuta je istraga protiv dvojice Rusa, i to sam ispitivao. Najviše dana sam na tome proveo. Ti Rusi uopšte ne postoje pod onim imenom i prezimenom. U Srbiji u relevantno vreme nije bilo Rusa. Ako slučajno u Rusiji postoje ljudi sa tim prezimenom, onda su to ljudi koji nemaju nikakve veze sa ovim slučajem i to se može lako dokazati.
Ne znam zašto ruska diplomatija još uvek ćuti i ne iznosi u javnost da su ovo lažna imena i lažne optužbe, ali moja je dužnost kao narodnog poslanika i srpskog patriote da sve ono što sam saznao saopštim Narodnoj skupštini i srpskoj javnosti, da postavim pitanje ovim ministrima, jer će oni snositi direktnu odgovornost za učešće u ovoj velikoj zaveri protiv srpskog naroda. Ovo je zavera i protiv Srbije i protiv Rusije. Da je Rusija htela da ukloni Đukanovića, ima stotine metoda da ga oduva, da ga mrak proguta, a ne da kupe ljude ovako pred penzijom, ljude penzionere i starice da idu tamo da ga obaraju.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi obaveštenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih postavio dva pitanja Ministarstvu spoljnih poslova i dva pitanja ministarki Mihajlović i ministru Vulinu.
Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, pitanja će se odnositi na situaciju u Hrvatskoj. Brojne situacije pokazuju da se u Hrvatskoj odvija otvoreni proces rehabilitacije ustaštva i ustaške ideologije i da hrvatsko društvo nema snage da se suoči sa svojom zločinačkom prošlošću iz vremena Drugog svetskog rata i iz vremena devedesetih godina.
Značajan doprinos tome procesu daje, nažalost, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, jedan broj hrvatskih političara, ali i jedan broj javnih ličnosti, sportista, pripadnika katoličke hijerarhije, umetnika i drugih.
Naveo bih samo nekoliko primera, šovinističkoga i profašističkog, ponašanja hrvatske predsednice. Kolinda Grabar Kitarović je, nedavno, prilikom posete u Kanadi se slikala sa ustaškom zastavom i nakon povratka izjavila šokantnu izjavu da ona u tome ne vidi ništa sporno.
Zatim, hrvatska predsednica ide redovno na poklonjenje streljanim ustaškim zločincima u Blajburg i tamo polaže cveće na jednu spomen ploču na kojoj se nalazi ustaška šahovnica i na toj ploči piše – u čast i slavu poginulim hrvatskim vojnicima.
Hrvatska predsednica je izjavila da obožava da sluša, glavnu zvezdu na hrvatskoj estradi, proustaškog pevača Marka Perkovića Tomsona, koji peva o klanju Srba. Hrvatska predsednica nije osudila nedavno paljenje srpske zastave u Glini, čime se otvoreno poziva na linč preostalih Srba u Hrvatskoj.
Hrvatska predsednica, kao vrhovni komandant hrvatskih oružanih snaga, nije osudila misu koju je služio vojni vikar Treće gardijske brigade. Konačno. najnoviji događaj, jeste činjenica da se hrvatska predsednica nije usudila podizanje spomen ploče sa ustaškim pozdravom u centru Jasenovca, čime je direktno uvredila stotine hiljada ubijenih Srba, Roma i Jevreja u zloglasnoj NDH.
Postavio bih, prvo pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kada će naše Ministarstvo uputiti najoštriji protest hrvatskoj strani, u kome će izneti sve ove činjenice i tražiti da Hrvatska započne proces suočavanja sa svojom prošlošću?
Takođe, drugo pitanje – kada će naše Ministarstvo spoljnih poslova poslati oštar protest predsedniku Evropske komisije, predsedniku Evropskog parlamenta, predsedavajućem Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta, šefu grupacije Evropske narodne partije, čija jedna članica i Hrvatska Demokratska zajednica i zatražiti da institucije Evropske unije konačno pošalju jasnu poruku zvaničnom Zagrebu da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo i da Hrvatska izaziva nemir, nestabilnost i širi mržnju u ovome regionu?
Postavio bih, takođe, dva pitanja Ministarstvu rada, zapošljavanja, socijalna i boračka pitanja i Ministarstvu građevinarstva, odnosno gospođi Mihajlović i gospodinu Vulinu, vezano za problem 530 porodica, korisnika SIR programa.
Naime, u Srbiji imamo oko 3.500 izbegličkih porodica koje su rešile svoje stambeno pitanje. Tri hiljade porodica je dobilo pravo da otkupi svoje stanove po Zakonu o izbeglicama, ali, nažalost, 530 porodica to pravo nije dobilo, a oni žive u sedam gradova. To su gradovi Niš, Čačak, Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Pančevo i opština Stara Pazova.
Mislim da se radi o jednoj velikoj nepravdi, da 530 izbegličkih porodica i jednim delom porodica domaćeg stanovništva nemaju pravo na otkup svojih stanova i čekaju da se ta nepravda ispravi punih osam godina.
Postavljam pitanje, gospođi Mihajlović i gospodinu Vulinu, – kada će pripremiti predlog zaključka za Vladu, po kome će se omogućiti da se na ovih 530 kartica primeni Zakon o izbeglicama i da te porodice konačno dobiju pravo otkupa i da znaju da žive u svojim stanovima? Na taj način bi bila ispravljena višegodišnja nepravda prema tim porodicama. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici – prof. dr Žarko Obradović i Nada Lazić.
Nastavljamo rad saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 6. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2017. GODINU
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani i da današnjoj sednici prisustvuju svi članovi Vlade Republike Srbije, a pored njih i Mirjana Ćulibašić i Nenad Mijailović, državni sekretari u Ministarstvu finansija i Milesa Marjanović, Vera Savatović, Ivan Prvulović, Olivera Ružić Poparić, Slavica Manojlović i Irena Injac, viši savetnici u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dušan Pavlović, Boško Obradović, Srđan Nogo, Saša Radulović, Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Zoran Živković, Goran Ćirić, Gordana Čomić, Radoslav Milojičić, Miroslav Aleksić, dr Sanda Rašković Ivić, Vladimir Đurić, Nenad Božić, Zoran Krasić, Božidar Delić, Dejan Šulkić, Gorica Gajić, Milan Lapčević, LJupka Mihajlovska, Marija Janjušević, Nataša Jovanović, Dubravko Bojić, Vjerica Radeta, Jovo Ostojić, Marina Ristić, LJiljana Mihajlović, Milorad Mirčić, Sreto Perić, Aleksandra Belačić, mr Marko Milenković, Miljan Damjanović, Nikola Savić, Momčilo Mandić, Miroslava Stanković Đuričić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović, Tomislav Žigmanov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, prof. dr Milovan Bojić, Slaviša Ristić, Olena Papuga, Čedomir Jovanović, Enis Imamović, Nataša Mićić, Bajro Gegić, Nenad Milić, dr Žarko Korać, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović, prof. dr Miladin Ševarlić, Vladimir Đukanović, Srbislav Filipović, Marko Parezanović, Krsto Janjušević, Nenad Konstantinović, Goran Ješić, Nada Lazić, mr Goran Čabradi, Zdravko Stanković, Nenad Čanak, Branka Stamenković, mr Jasmina Nikolić, Đorđe Vukadinović, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek, Aleksandra Čabraja, dr Ana Stevanović, Zoran Radojičić, Petar Jojić, Tomislav LJubenović, Miloš Bošković, Vesna Nikolić Vukajlović i Nemanja Šarović, kao i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Glave I i član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, vreme je da sada objasnimo zbog čega je došlo, u stvari do amandmana koji se odnosi na smanjenje planiranih sredstava koja se odnose na budžet Narodne skupštine.
Pre nego što krenem, da obrazložim celu priču proceduru kako je došlo u stvari do ovog amandmana, koji je, na kraju krajeva, Vlada usvojila. Treba reći da je nalogodavac praktično za realizaciju budžeta generalni sekretar Narodne skupštine Republike Srbije. Ona, po funkciji, sa svojom službom, jednostavno radi predlog budžeta za sledeću godinu. Naravno da niko od poslanika ne ulazi u te predloge i, jednostavno, podržava ono što generalni sekretar daje na Administrativni odbor kao svoj predlog. Po tom predlogu, je u najboljoj nameri, generalni sekretar želeo da određene stavke poveća, u iznosu od 500 miliona, u odnosu na prošlu godinu, koji bi se odnosili na rekonstrukciju objekata Narodne skupštine, s obzirom da smo u saradnji sa Nemačkom Razvojnom agencijom GIZ prošle godine dobili energetske pasoše i ne samo za ovu zgradu, nego i za zgradu Palate Srbije i za zgradu Predsedništva Srbije, i u nameri da se neke nove investicije uvedu, kada je u pitanju i oprema i ono što se odnosi na edukaciju zaposlenih, došlo se do toga da jednostavno takav predlog otišao na Vladu. Vlada je usvojila taj predlog, ali s obzirom da su sve institucije i sva ministarstva revidirali svoje predloge u cilju, praktično, štednje i smanjenja svojih zahteva, mislim da je tu jedna, možda, neinformisanost bila da postoje neki drugi izvori finansiranja kada su u pitanju investicije u rekonstrukciju javnih zgrada koje postoje sada kroz određene linije KFV, odnosno Nemačke banke, koja praktično ima otvorene projekte za rekonstrukciju javnih zgrada. Onda se došlo, otprilike, zajednički sumiranjem rezultata i sa generalni sekretarom da bi na Odboru za finansije mogli da predložimo da određena ušteda od 400 miliona, a opet 100 miliona veći predlozi da budu nego prošle godine, da se revidiraju kroz amandman Odbora.
Takav amandman, kao predsednik Odbora sam predložila, skupštinska većina je to usvojila i ovim suštinski mi nalazimo određena rešenja u samom budžetu kojima možemo mnogo toga da uštedimo, ali opet i da realizujemo mnogo toga.
I ono što smo videli da je jedna nelogičnost, a to je recimo, da zaposleni u Skupštini Srbije trebaju da imaju određene sertifikate po pitanju zakonskih predloga, a da suštinski službe ovde koje donose i koje pomažu donošenje zakona mnogo bolje znaju nego određene institucije koje se bave edukacijom izdavanja tih sertifikata. Skupština kao i druge institucije zadužena je da plaća te licence. Smatrali smo za potrebno da i u tom delu te određene licence budu manje finansirane nego pre.
Znači, određene su štednje u nameri da se investira, mnogo više kada je u pitanju zgrada, kad je u pitanju oprema su izvršene, s tim da je budžet u svakom slučaju manji nego što je projektovan 2012. godine. Prema tome, članovi Odbora kojima je ovo predloženo su prihvatili ovakav amandman, ministar Vujović je prihvatio ovaj amandman, ne mešajući se praktično u predloge narodnih poslanika. Hvala.

Samo jedno pitanje koleginice Tomić, ovo je od vremena ovlašćenog predstavnika Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja, kao izvestilac?
(Aleksandra Tomić, s mesta: Da.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, na ovom amandmanu možemo da vidimo svo licemerje Vlade Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Šta zapravo stoji iza ovog amandmana koji je predložio Odbor za finansije? Stoji priča o uštedama Narodne skupštine Republike Srbije, dok za to vreme Vlada Republike Srbije povećava svoj budžet za milijardu i 600 miliona dinara.
Dakle, Odbor za finansije, vladajuća većina na čelu sa SNS otima iz budžeta Narodne skupštine i dalje ponižava Narodnu skupštinu 400 miliona dinara, između ostalog i za nagrade zaposlenima, a sebi Vlada Republike Srbije dodeljuje dodatnih milijardu i 600 miliona dinara.
Zašto je ovo dodatno veliki skandal? Iz vrlo jednostavnog razloga što je ovaj budžet Narodne skupštine morao biti tema dnevnog reda Administrativnog odbora. Na Administrativnom odboru Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe naprednjaka, kao predsednik Administrativnog odbora nije ni otvorio raspravu na ovu temu, zabranio je reč svim poslanicima opozicije i čak i što je poseban skandal nije dao reč ni generalnom sekretaru da obrazloži predlog skupštinskog budžeta.
Na kraju svega toga Odbor za finansije, iza koga stoji Aleksandar Vučić, jer on stoji iza svega što vi radite, smanjuje budžet Narodne skupštine Republike Srbije za 400 miliona dinara, a povećava budžet Vlade Republike Srbije za milijardu i 600 miliona dinara.
To su uštede u gledanju SNS. Ponizi Narodnu skupštinu, a daj više para Vladi Republike Srbije. Što niste ukinuli državne agencije, što ste obećali u vašim predizbornim obećanjima? Što niste otpustili vaše partijske parazite koje ste zaposlili u državnu administraciju? Nego uzimate od Narodne skupštine Republike Srbije i dajete Vladi Republike Srbije. E, to je skandal koji stoji iza ovog amandmana.
Najveći je skandal što time direktno udarate na ove sjajne ljude koji rade u stručnim službama Narodne skupštine i smanjujete sa pozicija njihovih nagrada i na svaki način ponižavate Narodnu skupštinu. Sramota je kakve plate imaju zaposleni u Narodnoj skupštini, sramota je kako se odnosite prema zaposlenima u Narodnoj skupštini i kako ih ne uvažavate. Na kraju, još uzimate 400 miliona dinara iz budžeta Narodne skupštine.
Zašto sve to radite, to ću da otkrijem. To radite da bi sva politička moć bila prebačena u Vladu Republike Srbije i u ruke jednog čoveka Aleksandra Vučića, a da bi Narodna skupština kao najvažnija državna institucija bila ponižena, bila urušena, bila ismejana i na svaki drugi način ovde dalje derogirana.
Ovde se postavlja ključno pitanje – da li je Vlada Republike Srbije izabrala nas narodne poslanike ili smo mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije oni koji biraju Vladu i koji kontrolišu Vladu? Dakle, neće Vlada vladati Narodnom skupštinom i to je ono što želimo da vam ukažemo. Zato smo protiv ovog vašeg amandmana.

Pravo na repliku, narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Vlada ne vlada Skupštinom, ali biste vi da vladate Vladom gospodine Obradoviću, znate. Nije niko uzeo 400 miliona, nego je predložio 500 miliona veći budžet. Traženo je više za određene investicije. Ostavljeno je 100 miliona više, a 400 miliona će se iz drugih vidova finansirati u rekonstrukciju zgrada, opreme i edukaciju zaposlenih.
Prema tome, vaša opsednutost gospodinom Vučićem prelazi već u patologiju. Hvala.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)