Vreme ovlašćenog predstavnika.
Gospodine Milićeviću, ja moram da čitam samo podatke koji su nama dostupni, a to su podaci koji su došli sa Predlogom zakona o budžetu.
Vidite, na 26. strani Predloga zakona, u okviru rednog broja jedan, tačke 11. postoje, recimo, obaveza „Unikredit“ za „Srbijagas“. Prva rata je krenula februara 2014. godine, poslednja treba da bude 27. novembra 2017. godine, to je 2,5 miliona evra, mada, mislim da je to mnogo više, dva miliona i šesto i nešto, ali nema veze.
Na stranici 28. jedan tačka 32. – obaveze prema „Societe general“ -„Galenika“ refinansiranje postojećeg duga prema bankama. Prva rata krenula 2014. godine, poslednja treba da bude 14. marta 2019. godine obaveza je nekada bila, prošle godine, ove godine dva miliona evra, sad je nema. Nema je u budžetu.
Kao što ni ono malopre za „Srbijagas“ nema. Pod jedan tačka 34. „AIK banka“, obaveza je „Galenike“ refinansiranje postojećeg duga prema bankama isto, prva rata 2014. godine, a poslednja 2019. godine, nema ga. Nije registrovan uopšte.
(Aleksandar Antić, s mesta: Zato što je vraćeno.)
To što neko dobacuje da je vraćeno, ja bih vas podsetio da ga kazne u Vladi, jer član 15. Zakona o javnom dugu kaže – u toku izvršenja budžeta Republike ne mogu se vršiti izmene u planu amortizacije javnog duga, kao ni u metodologiji za primenjivanje tog plana itd.
Zašto ovo potenciram? Još jedna obaveza koja postoji „Srbijagasa“ koju niste ubacili u Zakon o budžetu, zato što Ministarstvo finansija optužuju finansijski stručnjaci da već dva puta pismom traži modalitete kako Srbija da proda Komercijalnu banku, i svi ovi sporni krediti ulaze u obračun kako Srbija što jeftinije da proda Komercijalnu banku nekom strancu. Ispustili dugoročne kredite iz zakona.
Podsećam vas, i prema Zakona o javnom dugu i prema zakonu kojim se vrši ratifikacija međunarodnih ugovora, posebno finansijske prirode, vi ste dužni da podnesete izveštaje o realizaciji svakog takvog ugovora. Mi te izveštaje nikada nismo dobili i vidite ta vrsta aljkavosti, gde ne znate kada počinje otplata kredita, gde ne znate kada je poslednji dan otplate kredite, te 38, te 40. godina nas primoravaju da osnovano sumnjamo u stanje javnog duga i iz ovoga izvlačimo zaključak da samo zbog ovoga ne postoje završni računi budžeta Republike Srbije od 2003. godine do danas. Čim ne podnosite završne račune, čim Narodna skupština ne donosi zakon o završnom računu, mi osnovano možemo da sumnjamo da su nenamenski trošeni ti zajmovi, ti krediti, da je burazerski deljeno sa ljudima iz Svetske banke, iz Brisela, sa njihovim učenicima koji se nalaze u Vladi Republike Srbije, koji ovde imaju zadatak da obezbede potraživanja stranih banaka, investitora, bez obzira koju će cenu da plate i deca, i učenici, i penzioneri i svi socijalni staleži u Republici Srbiji.
Zato smo otvorili ovu temu člana 3, odavno je čekamo, da prikažemo da ovako neozbiljni ljudi od 5. oktobra do danas ne smeju da vode Republiku Srbiju.