Dakle, što se tiče nabavke osnovnih sredstava za rad policije o tome ću govoriti u drugom amandmanu koji imam, i to je naravno jako važno, ali ovde govorim o konkretnim stvarima koje treba preduzeti, a ne preduzimaju se.
Dakle, u prošlogodišnjem budžetu za 2016. godinu je bilo predviđeno da će se u budžetu za 2017. godinu naći 250 miliona sredstava za budžetski Fond za vanredne situacije. To ne postoji, vi ste ga vratili na sto, ja o tome govorim. Najveće posledice što se tiče plavljenja na teritoriji opštine Trstenik, nastale su zbog neregulisanih vodo tokova prvog reda, kao što je Zapadna Morava, koja je konkretno poplavila i moju opštinu, opštinu Trstenik i napravila razorne posledice. To mora da rade vodoprivredna preduzeća. Nažalost, oni nemaju sredstava ni u ovom budžetu kao što nije bilo ni u prošlom da to odrade.

Izvolite, ministre.

Novac kojim ste ovim predvideli stavili na pogrešan razdeo. Vi ga dajete npr. za nabavku vatrogasnih vozila, u smislu kako ćemo da sprečimo poplave negde, kupujući vatrogasna vozila. Neće valjda oni ljudi da otvore vodu iz cisterni da dodaju.
Dakle, ovaj novac koji se inače namenjuje za Sektor za vanredne situacije, služi za nabavku vatrogasnih vozila, uniformi za vatrogasce, protivpožarna zaštita, spasavanje i traganje u vanrednim situacija, borba protiv zemljotresa. Dakle, to su sredstva koja služe da Sektor za vanredne situacije reaguje u trenutku kada vanredna situacija nastane.
Razumem i naravno da Republika Srbija vodi računa o tome da utičemo da građani Republike Srbije budu bezbedniji. Meni je drago da smo ove godine imali naravno i manje zemljotresa, i manje poplava i manje požara nego u prethodnim godinama, ne utiče to uvek naravno zemlja, ima i nešto na šta utiče i priroda, i nažalost podaci svetski relevantnih institucija pokazuju da na našem terenu, na našem području u narednim godinama možemo očekivati samo oštrije vremenske razlike i oštrije vremenske promene, i da ćemo imati i više poplava i više požara. To su stvari na koje utiče vreme.
Naš posao je i na tome možemo da radimo zajedno, potpuno se slažem, naš posao jeste i mi jednim delom to nadoknađujemo kroz donacije, a jednim delom Vlada Republike Srbije i da kažem, ne direktno kroz budžet MUP, utiče na nabavku određene opreme koja služi za ovo. Međutim, za preventivu će pre moći da kaže gospodin Nedimović, dakle kroz vodoprivredna preduzeća koja se time bave.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Dejan Šulkić. Izvolite.

Hvala.
Podneo sam amandman na član 5. da bih saznao o čemu se u stvari radi kada je u pitanju trošak koji se planira u visini od 250 miliona dinara za izgradnju mosta LJubovija – Bratunac, tako je barem naznačeno, i nisam se bog zna kako proveo u odgovoru koji sam dobio.
Dakle, nismo protiv izgradnje ovog mosta, nismo protiv izgradnje ostale infrastrukture koja je potrebna da bi se ovaj most stavio u funkciju, ako se zbog toga to radi, jer je ovde navedeno izgradnja mosta sa pristupnom saobraćajnicom. Voleo bih da nešto više o tome znamo, da imamo izveštaj o kojem sam govorio u okviru amandman na član 3, izveštaj o stepenu realizacije projekata, možda ovakva pitanja ne bismo ni postavljali.
Dakle, poznato je da u budžetu za 2016. godinu nisu planirana sredstva za izgradnju ovog mosta, dakle, planiran je završetak u 2016. godini i planirano je otvaranje do 2016. godine. Poznato je da je krajem novembra meseca neka šteta nastupila na mostu. Dakle, to se dešava. Želeo sam ovim amandmanom da iniciram da se obrati pažnja ko je u stvari odgovoran za tu štetu, ako je u pitanju izdvajanje dodatnih sredstava da se šteta koja je nastala sanira. Dakle, to je neophodno da se uradi.
Od ministarke Mihajlović smo čuli, jednom prilikom, da je reč o odgovornosti izvođača radova i da to državu ništa neće koštati. Ako je to tako, u redu. Dakle, mi to još uvek, bar iz ovog odgovora još uvek ne znamo. Postavlja se pitanje ako država prihvata makar i delimično finansiranje ove štete, postavlja se pitanje odgovornosti, postavlja se pitanje načina ugovaranja, garancija ugovaranja, polisa osiguravajućih društava itd, pa vas molim gospodine ministre da obratite pažnju na ovaj veoma visoki izdatak u visini od dva miliona evra.

Poslanik Vujadinović Milimir. Izvolite

Zaista, odmah ću da kažem, poštovana predsedavajuća i poštovane kolege narodni poslanici, da sam pomalo i začuđen ovim amandmanom. Naime, amandman dolazi od strane liste, barem deklarativno zalaže za poštovanje, odnosno za brigu o Srbima u regionu u Republici Srpskoj, u Hrvatsko, na kraju krajeva u Makedoniji u Mađarskoj. Izgradnja mosta između LJubovije i Bratunca još Protokolom iz 2013. godine, a prosto mom kolegi, hajde da i donekle mislimo da nije bio dovoljno informisan, predviđen je potpisivanjem jednog Protokola iz 2013. godine, veoma značajna saobraćajnica za ljude u Republici Srpskoj, ne zaboravite milio i po Srba živi u Republici Srpskoj, na kraju krajeva to su i državljani Srbije koji žive u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini. Most je veoma značajan za Bratunac i celu okolinu jer radi se o direktnom priključku na Koridor 11 na mrežu auto-puteva u Srbiji.
Nadam se, danas je u toku sastanak predsednika Republike Srpske i premijera Vučića. Tema je takođe jedan mogući auto-put koji će povezati Bjeljinu i Brčko sa Koridorom 10. Mislim da nema boljeg načina da Republiku Srpsku i naše građane preko Drine povezujete sa njihovom maticom, tj. sa Srbijom. Prosto, čini mi se, da tu brigu konkretno pokazuje današnja vlast. Sve do sada je bila jedna deklarativna briga o Srbima u regionu i drago mi je što je to konačno Vlada Republike Srbije prepoznala kao svoj prioritet. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 5. je podnela narodna poslanica Gorica Gajić.
Da li neko želi reč?
Gospodine Šulkiću, vi ste u sistemu, a koji je vaš osnov javljanja? Nemate osnova za repliku. Dakle niko se ne javlja na član 5.
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, zajedno, narodni poslanici Zoran Krasić, prof. dr. Milovan Bojić, zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović, Tomislav Žigmanov, Nataša Vučković i Vesna Marjanović, i narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima najpre, narodni poslanik, Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj amandman je logičan nastavak amandmana na član 1. o kome sam govorio malo pre. Znači, to je jedan sistemski, drugačiji pristup. Predstavlja ukidanje subvencija za privredu, za one posebne subvencije i još neke.
U odgovoru piše da su obaveze preuzete iz ranijih ugovora i obaveze po očekivanju i sledećih godina zbog povećanog interesovanja investitora za naše subvencije. Pa, naravno, da postoji interesovanje, to je vrlo logično za takav poklon. Ali mislim da još jednom ili bih bar voleo da ministar da odgovor, pošto nisam dobio odgovor za amandman na član 1. Bilo je puno primedbi da bi ukidanjem subvencija došlo do praktično kraja sveta, odnosno da bi Srbija ponovo propala, kao što propada uvek kada to nekome treba da od sebe napravi velikog spasioca i kažu da je nemoguće dovesti investitora, da je nemoguće živeti.
E, pa da vam kažem, te 2003. godine nije bilo subvencija. Tada su uvedene, čini mi se, prvi put za poljoprivredu, ali nije bilo ovih drugih subvencija za radna mesta i tako dalje. Tada je bilo 250 zaposlenih više nego danas i taj broj je trajao još jedno tri, četiri godine. Tada je evro bio 67,1 dinar. Tada je spoljni dug bio ispod deset milijardi. Tada su investicije bile preko dve milijarde evra i tada je Srbija bila kao što je i kolega Martinović rekao, primer razvoja, znači, jedna zvezda u usponu na ovim prostorima, ne tako što smo mi pričali, nego što je to bila ocena relevantnih i investitora i institucija koje se bave tim poslom. Dakle, može se bez subvencija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.