Samo želim da ukažem da transparentnosti nema, da je u ovom slučaju Fiskalni savet u pravu a da ste vi to jasno pokazali. Nema nikakvih kriterijuma, to je ono što je problem ovde. Ima isključiva politička odluka Vlade, odnosno njenog premijera, gde ministar privrede da subvenciju a onda preko ministarke za lokalnu samoupravu, ta subvencija se ukida, jer ona je ovlašćena da o tome pregovara. To je problem ove Vlade. Hvala.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Ja sam već tokom pre podneva debatovao o jednom sličnom amandmanu i o subvencijama sa kolegom Živkovićem, ali moram da napomenem i da se osvrnem na jednog od prethodnih govornika kada su u pitanju subvencije i kada je u pitanju investiranje u obrazovanje i u nauku. Ja se sećam vremena iz 2011. i 2012. godine, kada je bilo opredeljeno 60 miliona evra za zgradu Centra za promociju nauke. Za zgradu, ne investiciju, ne u ljudske resurse, nego u zgradu i to je naravno, i to je dobro što je to sprečeno da se uradi. Govorim o tome…

Gospodine Marinkoviću, morate da govorite o amandmanu na član 6. – „briše se.“.

Molim vas nemojte me prekidati. Povezano je sa subvencijama. Dakle, subvencije u privredu utiču direktno na rast ekonomije kada budemo imali dovoljno veliki rast, imamo i za pravednu i realnu i dobru redistribuciju. O čemu ovde pričamo? O raznim vrstama populizma i demagogije, a moram da se osvrnem i na komentar, kada je u pitanju ministar Nebojša Stefanović, radio sam sa njim dve godine, da su 10% radili kao oni, Singapur bi mi bili.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Po amandmanu, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Ja pre svega želim da izrazim ogromnu radost u ime Poslaničke grupe srpskog pokreta Dveri, jer je ovo prvi trenutak u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma da je kao tema dnevnog reda kroz ovu amandmansku raspravu došla jedna od najpogubnijih stvari u novijoj ekonomskoj istoriji Srbije, a to je subvencionisanje stranih firmi koje dolaze u Srbiju, a koje mi podržavamo finansiranjem iz našeg budžeta.
Izuzetno je važno gospodine predsedavajući što ste dozvolili takvu raspravu, a veoma je u skladu sa predloženim amandmanom iz razloga što svi narodni poslanici koje ovde javno podržavam iz opozicije, koji su predložili ovaj amandman smatraju da treba da se briše ta čitava stavka, jer imamo već višegodišnju agoniju do Mlađana Dinkića do njegovog najboljeg učenika Aleksandra Vučića u neoliberalnoj ekonomiji.
Šta to konkretno znači? Šta želite podrškom stranim investitorima? Da ubijete konkurenciju domaćeg proizvođača? U kojoj privrednoj grani vi forsirate subvencije stranim firmama? Da li u onoj gde mi imamo domaće proizvođače? Kako to izgleda kada vi dovedete stranog investitora i ubijete konkurenciju domaćeg proizvođača? Šta ste dali tom domaćem proizvoćaču istovremeno, kada forsirate stranog investitora? Kada ovde dođe strani investitor njemu se klanjaju svi, od predsednika države, preko ministara u Vladi, do gradonačelnika i predsednika opština. Svi mu otvaraju vrata, daju mu besplatne priključke za struju, vodu i gas, daju mu besplatno građevinsko zemljište, daju mu, čuli smo od predsednika Vlade, 27.000 evra po jednom radnom mestu naših para iz našeg budžeta. Recite mi, šta dobija domaći privrednik kada se pojavi kod predsednika Vlade? Šta dobija domaći poljoprivrednik? Šta dobijaju domaće banke?
Dakle, to je pitanje zašto mi podržavamo da se briše više to podržavanje stranih investitora. Znate kada to jedino ima smisla? Kada oni donose neku savremenu tehnologiju koju mi nemamo, kada otvaraju neke perspektive izvoznih tržišta koje mi ne možemo. Ali, da ih dovodimo u onim branšama gde mi možemo da razvijamo sopstvenu domaću privredu, to se zove genocid nad domaćom privredom.
To je naš problem sa vašim forsiranjem stranaca. Da ne govorim sada o dilovima koje vi pravite sa tim strancima i o drugim stvarima. Ovde sada govorimo o tome samo kako se dovodi u pitanje konkurencija domaćeg proizvođača, favorizovanjem stranog investitora, a vrhunac čitave priče i da sa tim završim, je kada taj vaš veliki strani investitor …

Gospodine Obradoviću, možemo sada da se vratimo na temu?

Upravo poentiram.

Nije suština gospodine Obradoviću da kako vi kažete, poentirate, suština je da govorite o onome što je dnevni red, a to je član 6. – briše se.