Ovde se traži ukidanje ovih subvencija i to ukidanje subvencija koje su 11 milijardi dinara za 2017. godinu i onda rastu posle toga. Među tim subvencijama se nalazi subvencija „Fijatu“ iz Kragujevca, koja je od 2008. godine. „Fijat“ u Srbiji ne plaća praktično nikakve poreze. Čak i doprinose na teret poslodavca plaćaju građani Srbije, znači, ne plaća sam „Fijat“. Ovo je praktično model koji je napravljen za sve te strane korporacije za koje domaći privrednici nemaju takve uslove.
Što se tiče samog tog štetnog ugovora sa „Fijatom“, on je samo jedan od ugovora koji su unutar ovog amandmana. Možda bi nam Nebojša Stefanović mogao da objasni šta piše u tom ugovoru, pošto je rekao da je sa njim upoznat. Bilo bi dobro da iskoristi sad ovu priliku da nam objasni šta zaista piše u tom ugovoru. Hvala.

Opet koristite priliku da postavite pitanja, iako ste dobili reč po amandmanu, da govorite na član 6, amandman koji je u istovetnom tekstu podnela grupa poslanika Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Zaista moram da ukažem na povredu člana 107, naravno, povredu dostojanstva svih nas ovde, zato što se ovde iznose zastrašujuće činjenice koje nemaju nikakve veze sa realnošću. Tako se javnost obmanjuje. Neko će steći utisak da Skupština takve stvari radi.
Naime, ovde imate jednu skandaloznu kampanju protiv svakog mogućeg investitora u ovoj zemlji. Dobro je da možda građani Srbije čuju ovakve stvari, da ovi ljudi kad bi ne daj Bože dobili odgovornost, oni bi potpuno upropastili ekonomiju ove zemlje, ljudi bi ostali bez posla.
Ja bih vas zaista zamolio da ubuduće svakog onog ko tera investitora iz ove zemlje, da ga zaista opomenete, zato što time narušava ekonomski poredak u ovoj državi i svakako narušava ekonomsku stabilnost ove zemlje, što, naravno, ne doliči parlamentu da tako nešto radi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Koristim vreme šefa poslaničkog kluba.
Pa, evo priloga i argumenata u korist ovog predloženog amandmana. Čuli smo primedbe i po Poslovniku da će usvajanje ovakvog amandmana ugroziti bilo kakve investicije, strane investicije u Srbiji. Ovde je koleginica poslanica Jerkov dala jasnu argumentaciju i dokaz da je ovo netransparentno trošenje planiranih 11 milijardi za budžet 2017. godine i to jasno stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, na koji se često i sam predsednik Vlade pozivao.
Ali, dodatni argumenti su i ono o čemu smo razgovarali na početku ove rasprave, u predlaganju pojedinih amandmana i predloga da se neki logični predlozi, recimo uvođenje i besplatne užine za sve đake u školama, za podršku najtalentovanijim đacima, pa bi se reklo da prosto nema prostora zbog toga što ti predloženi amandmani predviđaju skidanje dela sredstava sa subvencija namenjenih i javnim preduzećima, ali i po ovom članu tretiranih 11 milijardi dinara. Evo, sada vidimo kolika je ta potreba i šta je važnije u Srbiji, naravno uz naše odlučivanje i naš presudni pritisak na taster kada glasamo za ove amandmane, a to je da li su nam važniji oni koji su najugroženiji, 850 hiljada dece u osnovnim i srednjim školama, ili oni najtalentovaniji, njih je manje, ali oni koji predstavljaju budući motor razvoja Srbije, ili moguće oni najjači u ovom trenutku, privatnici koji imaju deo kapitala u nekom od ovih sistema koji se podržavaju sa 11 milijardi. Samo polovina od toga bi bila dovoljna za ovako humane i velike ciljeve, oko kojih nije bilo razumevanja.
Dakle, i to je jedan od važnih argumenata da prihvatite ovaj amandman koji je predložen na ovakav način.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, konačno da dobijem reč. Moram da kažem da 2012. godine radna mesta gotovo da nisu postojala. Sve što su mogli da pokradu, pokrali su. Sve što su mogli da pojedu, pojeli su. Sve što su mogli da otpuste, otpustili su. U periodu od 2002. do 2012. godine, po proceni međunarodnih organizacija, izneli su 49,37 milijardi dolara nelegalno u inostranstvo. Nema tih subvencija kojima mi možemo otvoriti radnih mesta koliko je ta kompanija, koju ja zovem „kradulović Del Boj kompani“, zatvorila privatizacijom i stečajevima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Da li se neko javlja za reč?
(Dušan Pavlović, s mesta: Ja nemam pravo na svoj amandman?)
Vaš amandman je naredni. Imate pravo, naravno.
(Dušan Pavlović, s mesta: Na član 6.)
Naredni amandman je vaš. Vi ste podneli naredni amandman na član 7, gospodine Pavlović. Niste se javili za reč.
Dakle, ponavljam, na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dakle, pošli smo od činjenice da je država preuzela ranijih godina neke obaveze. Pošli smo od činjenice, po izjavama državnih zvaničnika vladinih ministara i predsednika Vlade, da je budžet za 2016. godinu dobro projektovan i da šest milijardi i 600, koliko je bilo za 2016. godinu je bilo dovoljno za preuzete obaveze i za takozvani rast, kako je ovde predstavljano. Dakle, pošli smo od toga i projekcije, kako se kaže u obrazloženju odbijanja amandmana, da se procenjuje da imamo zainteresovane ministre za 2017. godinu, dakle, iznos na osam milijardi i 133 miliona. Takođe, planira se i rast za 2018. i 2019. godinu i tu smo dali određene projekcije.
Dakle, opreznosti radi, kao za most. Nismo protiv mosta, nismo protiv zapošljavanja, nismo protiv stranih investitora, ali, dakle, tu nešto nije u redu. Ima primera, mogu da navedem nekoliko primera iz Velike Plane, da je investitor kupio zemljište, izgradio halu, platio priključak na infrastrukturu i dan-danas radi, evo, već deset godina, neke investicije u Velikoj Plani.
S druge strane, imate investitora koji dobije zemljište, imamo situaciju da je izgrađena hala gradskim novcima, da su još dobili subvencije od 10.000 evra. Vi znate, gospodine ministre, sa 10.000 evra, možda može i tridesetak, možda i više, plate u bruto iznosu, kada je u pitanju minimalac, a najveći broj u takozvanoj šrafciger industriji ili nomadskoj industriji radi za minimalac. Dakle, preko 30 plata može da se izmiri.
Šta još tu nije u redu? Jedna velika diskreciona sfera odlučivanja pri izboru, pri procenama i, naravno, sfera odlučivanja izvršnih organa je toliko široka, praktično nekontrolisana. Često se krši zakon, posebno kada je u pitanju …

Zahvaljujem, kolega Šulkiću.
Po amandmanu najpre predstavnik predlagača ministar Goran Knežević. Izvolite.