Zahvaljujem.
Da, možda niste slušali baš moje izlaganje, ponoviću jedan deo koji sam rekao. Tamo gde postoji državna intervencija u ovim oblastima prosvetna, kulturna, kakva god hoćete, nema potrebe da angažujemo još i nevladine organizacije, s obzirom na netransparentno trošenje novca, odnosno na nedostatak dokaza kako se taj novac troši. Znate, ovo je državni novac. I državni novac dolazi od poreskih obveznika, oni imaju interes da znaju kako se novac troši. Dakle, ukoliko postoji sistem, ja možda ga nisam svestan, možda sistem postoji koji bi pokazao na koji način se troši ovaj novac, ja bih veoma rado voleo da ga vidim i onda bih mogao da prihvatim ovakve aranžmane. To je jedna stvar.
Druga stvar, dakle kad već postoje institucije na KiM postoje i državne institucije, jel tako? Naše državne institucije. One mogu da obavljaju taj posao. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, osnovi javljanja replika. Izvolite.

Ja govorim o jugu KiM, južno od reke Ibar. To bi trebali da znate da takve institucije tamo postoje. Valjda bi toliko trebali da se zainteresujete kao narodni poslanik.

Ma koliko se vi interesujete za vaš amandman, evo ja ću vam pročitati, vi ste ovo potpisali, vi ste profesor Univerziteta, kaže – budžet za 2017. godinu sadrži, pa sad kažete puno pogrešaka, itd, koji objavljuju neke „kavlifikovana lica“, kakva su to „kavlifikovana lica“ koga vi to „kavlifikujete“, ja sam čuo za kvalifikovana, to je vaš potpis, žao mi je što što sam gospodinu Markoviću, jednog profesora ovde u prošlom mandatu učio pismenosti. Takve amandmane pišete. Ne čitate ni sami šta pišete, a očekujete da znate kako funkcionišu institucije na KiM. Eto to je toliko vaše znanje.

(Dušan Pavlović, s mesta: Replika.)

Gospodine Pavloviću, zatvaramo krug replika, mislim da ste i vi i gospodin Krlić imali sasvim dovoljno vremena. Zatvaramo krug replika da bi nastavili da radimo po dnevnom redu.
(Dušan Pavlović, s mesta: Po amandmanima.)

Gospodine Imamoviću, uz još jedno izvinjenje na član 8. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Enis Imamović, Nataša Mićić, Bajro Gegić, Nenad Milić i dr Žarko Korać.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala.
Zbog kompleksnosti amandmana koristiću vreme poslaničke grupe.
Kada se na ovaj član budžeta ili na budžet u celini osvrnemo sa aspekta nacionalnih manjina, vidimo da se o ovom predlogu budžeta nije zaista mislilo o efikasnoj primeni Zakona slobodama i pravima nacionalnih manjina, jer ovim predviđenim sredstvima je prosto nemoguće efikasno i adekvatno primeniti ovaj zakon. U Srbiji žive pripadnici 21 nacionalne manjine, i ti ljudi čine negde oko 17% od ukupnog stanovništva Republike Srbije. Sredstva koja su u ovom budžetu opredeljena za obrazovanje, kulturu, informisanje, upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina, više nego jasno pokazuju ovaj neodgovoran odnos Vlade prema specifičnim potrebama pripadnika nacionalnih manjina u ovim oblastima.
Mi smo amandmanom predložili da se sredstva u budžetskom fondu za nacionalne manjine usklade sa obavezama koje ovaj fond ima u skladu sa članom 20. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, kojim je, između ostalog, propisano da navedeni fond se osniva radi podsticanja kulture, obrazovanja, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Sredstva koja su u ovom fondu predviđena vašim predlogom budžeta, u iznosu od milion i 800 hiljada dinara, nisu dovoljna da ovaj fond ispuni svoje zakonske obaveze koje su mu propisane, prema svakoj od ovih 21 nacionalne manjine, ili prema 17% stanovništva Republike Srbije. To nije dovoljno da se za ovih 17% stanovništva stimulišu projekti iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma.
Sredstva koja je ova Vlada opredelila za ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i drugih zajednica u svim navedenim oblastima je, blago rečeno, neodgovoran. Ovim budžetom se, takođe, ne predviđa ni učešće nacionalnih saveta nacionalnih manjina u procesu kontrole i praćenja izvršenja Akcionog plana za poglavlje 23, a naročito onog njegovog manjinskog dela.
Kada je u pitanju redovan rad nacionalnih saveta, ovim amandmanom smo takođe predvideli da se povećaju sredstva u budžetu za finansiranje redovnog rada nacionalnih veća, odnosno nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nacionalni saveti su i po Ustavu i po zakonu organi manjinske samouprave u Republici Srbiji koji se biraju na direktnim izborima i njih ima 21. Sredstva u okviru Kancelarije za ljudska i manjinska prava koja su predviđena za njihov rad u iznosu 260 miliona 393 hiljade dinara i to u okviru aproprijacije pod nazivom „Dotacije nevladinim organizacijama“, nisu adekvatna. Niti su ovi nacionalni saveti nevladine organizacije, niti su ova sredstva dovoljna za njihov redovan rad i poslove kojima se saveti bave, a koji čine duh i smisao postojanja nacionalnih veća, odnosno nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Postavlja se pitanje koliko je od ovih predviđenih sredstava zapravo pripalo nacionalnim savetima, a koliko nevladinim organizacijama.
Na osnovu svega ovoga nije jasno ni kako će nacionalni saveti biti u stanju da isplaniraju svoje godišnje budžete, zbog toga što nije jasno ni koliko će novca dobiti. Ono što je takođe predviđeno našim amandmanom, a ono što nas u Sandžaku veoma interesuje, su sredstva za izgradnju Koridora 11 autoputa preko Pešteri. Mi predlažemo da se u budžetu opredele sredstva za izradu prostornog plana, u iznosu od 100 miliona dinara, i time da se otkloni svaka sumnja o tome da li će zapravo ovaj put biti građen preko ove trase. Ukoliko se u budžetu ne odvoje sredstva, otvara se jedno veliko pitanje, a to je, da li će građanina Sandžaka biti oteti i ovoga puta i ovaj kapitalni projekat, kao i svi kapitalni projekti do sada, poput Železnice, normalnih puteva, škola, bolnica, itd.
Mi smo takođe ovim amandmanom predvideli da se u budžet uvrste i rekonstrukcija regionalnih puteva od Novog Pazara prema Tutinu i prema Sjenici. Svako ko je bio tim putem zna da su ovo dva pravca koja su ubedljivo i garantovano u najlošijem stanju u zemlji. Shodno strategiji razvoja putne infrastrukture i neophodna ulaganja u nedovoljno razvijena područja ovi putni pravci se apsolutno moraju staviti u prioritete. Već duži niz godina ovi putni pravci su predmet razmatranja, međutim na tom polju do sada nije bilo nikakvog napretka. Mnoge privredne grane u našem kraju upravo zavise od ovih putnih pravaca.
Takođe, ovim amandmanom smo predvideli da se u budžetu za sistem zaštite kulturnog nasleđa povećaju sredstva i da se promeni naziv same aproprijacije koji u originalnom nazivu glasi – podrška istraživanju,zaštiti, očuvanju kulturnog nasleđa Srba. Mi predlažemo da se pored dodatnih sredstava doda još nastavak u ovaj naziv pa bi on glasio – podrška istraživanju, zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa Srba i nacionalnih manjina.
Ono što je Vlada u svom obrazloženju za odbijanje ovog amandmana navela, a to je da je nemoguće raspodeliti sredstva zbog narušavanja bezbednosti u železničkom saobraćaju. Ja sa žalošću moram da konstatujem da mi u Novom Pazaru, ni u Tutinu, ni u Sjenici nemamo železnicu, tako da kod nas ta bezbednost nije ugrožena. Jeste ugrožena bezbednost u drumskom saobraćaju i to decenijama unazad, zbog toga što je apsolutno putni pravac od Novog Pazara prema Tutinu na granici upotrebljivosti, a prema svim standardima on izuzetno ugrožava bezbednost svih putnika koji se kreću na tom putu, a moram da kažem da je on daleko veći od broja putnika koji se kreću u železničkom saobraćaju.
Dakle, očekujem da će Vlada prihvatiti ovaj naš amandman. Ja vas pozivam da u duhu korektnog odnosa i u duhu razumevanja prema potrebama koje imaju pripadnici nacionalnih manjina prihvatite ovaj amandman i da u budžetu odredimo sredstva za normalno funkcionisanje organa manjinske samouprave pripadnika nacionalnih manjina. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Slaviša Ristić.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Podneo sam amandman na član 8. i to na deo koji se odnosi na planirana sredstva za Kancelariju za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
U predlogu je iznos od 36.449.000 dinara. Ja sam predložio da se taj iznos ukine, da iznos bude nula, a da predmetna planirana sredstva budu prebačena takođe u članu 8. u razdelu 3, glava 3.1.9. koja se odnosi na Kancelariju za KiM i to na ekonomsku klasifikaciju 4.6.3. koja se odnosi na podršku funkcionisanju zdravstvenih institucija u skladu sa mrežom zdravstvenih institucija na KiM, gde stoji iznos od 19. miliona dinara. Ovom izmenom bi taj iznos bio ukupno 55.449.000 hiljada dinara.
Zašto? Zato što smatramo da Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini ne treba da postoji, kao što smatram da i pregovori u Briselu moraju da se prekinu, jer su njihovi rezultati pogubni, što možemo da vidimo. Briselski sporazum ubija državu Srbiju i njene institucije na prostoru KiM. Neko je malopre pomenuo manastire i crkve na KiM, njihovo rušenje, a ja mogu da vam kažem po sudbinu i interes srpskog naroda na KiM, ubijanje države Srbije i njenih institucija je ravno rušenju manastira i crkava na KiM. Dakle, predlažem da se ova kancelarija ukine i da se sredstva prebace na …

Zahvaljujem gospodine Ristić.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Dragan Veljković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pored razloga navedenih u obrazloženju Vlade u kontekstu odbijanja ovog amandmana na želim da ukažem da aktuelna konstalacija prilika na KiM je svima poznata. One su izuzetno teške, kompleksne, koje nose puno izazova i problema, i u tom smislu su Briselski pregovori jedina mogućnost da se to negativno faktičko stanje sanira, relaksira. To je učinjeno u prethodnih nekoliko godina i svaki drugi način politike sasvim sigurno štetno implicira mnoge negativne posledice u svim sferama života svih Srba. Zbog toga ovaj amandman treba odbiti. Cilj svih tih razgovora u Briselu su upravo otklanjanje negativnih posledica koje su stvorene, najpre ratom, bombardovanjem, zatim formiranjem privremenih institucija na KiM, i samim tim smatram da prekidanje takvih briselskih sporazuma dodatno otežava položaj Srba na KiM, sa sasvim sam siguran, u krajnjoj konsekvenci da će to biti najbrži put za nestanak sa tih prostora. Zbog toga još jednom predlažem da se ovaj amandmana odbije.