Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
(Slaviša Ristić, s mesta: Replika.)
Najpre nemate osnova za repliku, jer kolega je govorio i izneo stavove poslaničkog kluba SNS, zašto ne žele da prihvate amandman koji ste predložili. U ovom trenutku sam dao reč ministru Aleksandru Vulinu koji želi da govori o predloženom amandmanu.

Godine 2000. kada je gorela ova Skupština i nakon toga, tada vlasti koje su došle u ovu zemlju mogle su sve. Mogle su da traže od Međunarodne zajednice šta god hoće. Mogle su da traže i za KiM drugačiji prostor, otpočinjanje pregovora ili šta god da su hteli. Niko nije zatražio ništa i tada ono što je glavno urađeno bilo je da tadašnja SRJ zatraži da postane nova članica UN. Za neke države malo starija od KiM. Ništa više. To je bilo ono što je glavno urađeno te 2000. godine kada smo mogli sve.
Kada je počeo pogrom 17. marta 2004. godine i kada je počelo strašno divljanje na KiM, kada su gorele crkve i manastiri, mogli smo mnogo. Mogli smo mnogo da uradimo, imali smo snage, imali smo i drugačije saveznike, nismo uradili apsolutno ništa. Tako je vreme prolazilo. Vreme je prolazilo, mi smo slabili, naša država je bila sve slabija, naš uticaj na prostoru KiM, po Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244, to je teritorija pod privremenom upravom UN u skladu sa Rezolucijom 1244…

Vreme. Zahvaljujem.

Teško je zbog toga svakom od nas, ali je to činjenica. Dakle, i te 2008. godine i kasnije mogli smo sve manje i manje. Ja imam milion i jednu primedbu na Briselski sporazum kao i svako u ovoj Narodnoj skupštini, kao i svako na KiM, ali to je jedina stvar koje sada možemo da se držimo i da čuvamo položaj Srba na KiM i položaj srpske države u skladu sa Rezolucijom 1244, ovde se govorilo i puno se govorilo o tome da će se ukinuti sva srpska davanja…

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Olena Papuga.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Hvala predsedavajući.
Amandmanom se predviđa da se smanje sredstva u iznosu od 60 miliona dinara koja su opredeljenja za rad Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima gde je direktor Marko Blagojević.
Amandmanom se takođe predviđa da se ova sredstva preusmere na rad Kancelarije za zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, da im se dodeli po 30 miliona i jednoj i drugoj kancelariji.
S obzirom da su to nezavisne kancelarije koje prate rad javnih organa, a znamo u svojim izveštajima, ja sam članica Odbora za ljudska i manjinska prava, oni se suočavaju sa time da imaju jako puno posla, jako puno predmeta, ali i malo zaposlenih. Donedavno su radili u kancelarijama jako nepristojnim, malim gde su svi zaposleni maltene bili smešteni u dve kancelarije.
Zato smo i predvideli ne da im se povećaju sredstva, jer se ovim budžetom sredstva njima umanjuju, ali da se nekako ta sredstva preusmere za njihov rad, jer znamo da bez tih nezavisnih regulatornih tela jednostavno ne možemo da radimo. Oni kontrolišu rad ne samo Narodne skupštine, nego i Vlade i svih organa u ovoj državi.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, ovo je jedna praksa koja je možda postojala i ranije, ali sada se produbljuje. Evo ministra bez portfelja koji je dobio zaduženja, a pri tome se postavlja pitanje – zašto nije dobio ministarstvo? Gospodin Krkobabić, dakle, posle 100 dana rada Vlade, saznajemo koja su mu zaduženja u Vladi, za javna preduzeća i za ravnomerni regionalni razvoj.
Što se tiče javnih preduzeća, smatram da je svoje nasledno političko pravo po sistemu političke primogeniture ostvario tako što je zadržao partijski uticaj na „Poštama Srbije“. Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, postavlja se pitanje – na šta će biti uloženo i na koje projekte se misli? Danas smo čuli od ministra finansija da su u pitanju programi ravnomernog razvoja, a da pri tome ne znamo koji su programi, sa svega 200 miliona. Za ravnomerni regionalni razvoja malo je i ceo republički budžet. Pa, postavlja se pitanje – pored brojnih ministarstava koja imaju programe za koje se može reći da predstavljaju doprinos ravnomernom razvoju Srbije, zatim lokalnih samouprava, gradova i opština, brojnih agencija, državnih organa itd, zašto sada ministar bez portfelja dobija 200 miliona?
Dakle, nama je jasno da je u pitanju, tj. da su u pozadini politički razlozi i samo članstvo u Vladi, ali zaista nema razloga da se 200 miliona dinara na jedan ovakav način raspoređuje. Pretpostavljamo da to može da bude po sistemu otvaranja seoskih pošta, protiv čega nemam ništa, ali to nije posao ministra bez portfelja. Ukoliko gospodin Krkobabić ne bi imao ništa protiv da se odmara kao penzioner, moglo bi i još 25 miliona, koje se izdvaja za rad ovog ministarstva, da se ukine. Hvala.

Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Mira Petrović. Izvolite.

Ja moram da se zaista zapitam o čemu mi sada ovde razgovaramo? Ako razgovaramo o budžetu, ne vidim uopšte ozbiljnost kada poslanik može da kaže zašto je jednom kabinetu dodeljen novac od 200 miliona, ako se radi o regionalnom razvoju, ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije i radi se o koordinaciji rada javnih preduzeća.
To što vi sada banalizujete stvari i smatrate da je otvaranje pošta, vi banalizujete stvari. Znači, otvaranje pošta je nešto što radi pošta, a ono što je projekat ministra bio, to je neka druga priča, to je država Srbija u selima Srbije. Pri tome, vi ne znate da gospodin Krkobabić, kao ministar zadužen za regionalni razvoj, svakodnevno putuje po Srbiji, obilazi ono za šta je zadužen, južne regione gde treba da se razgovara sa predsednicima opštine, ukazuju mu na probleme koje ima i upravo je njegov zadatak da te probleme prenese premijeru, a da se u okviru tih razgovora urade projekti koji će biti sprovedeni.
Znači, potpuno je besmisleno da vi trošite vreme samo zato da biste nešto poručili, ne znam kome. Vašim glasačima? Ne znam gde su.
(Dejan Šulkić, s mesta: Replika.)