Hvala vama, gospodine predsedavajući.
Da, to je onaj osnov pominjanja stranke, nekoliko puta za redom, nije sporno. Sačekamo mi uvek strpljivo, i ovako je ovo bila jedna rasprava inicirana sa željom da neko potpuno politički irelevantan dobije malo pažnje. Pa i nije loše u tom smislu što ste proredili osnove za repliciranje takvima. Takvima pažnju pridavati zaista ne treba.
Postavilo se pitanje – šta misle penzioneri? Ne znam da li je to kome poznato, ali bili su neki izbori na kojima su pravo glasa imali i ti penzioneri. Zaista, pokazalo se šta misle penzioneri. Umeli su da pokažu vrlo jasno, a pokazali su upravo podrškom za listu na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vučić, za slučaj da je to ko propustio da primeti. I za njega i za tu listu su svakako čuli. A za ona neka udruženja koja je ovde neko pominjao, nisu sigurno.
Kada pominjemo pljačku, opet nije loše da se zapitamo za koga su to naši penzioneri sigurno čuli. Dakle, za ta neka udruženja ne, pa čak ni za stranku, pokret, šta god to bilo, onog čoveka koji ovde pokušava sebi da da na značaju, ali su čuli i te kako dobro za DOS i sve njegove varijante i podvarijante, ko ima takođe i taj glasni, ali čovek bez sadržaja pripada i sam i koji uporno reklamira ovde.
Danas smo, čini mi se započeli temu, a gde samog sebe u svemu tome vidi, šta bi on tamo pa mogao da bude? Predsednički kandidat, zaključili smo već odavno, apsolvirali to ne može, iako se servilno nudi svima, niko ga ne zarezuje ni 2%. Šta onda još preostaje? Šta bi on to mogao biti? Ni šef izbornog štaba definitivno ne, jer kako očekivati da organizuje druge neko ko ne može da kontroliše ni sebe samog. Ne može, znamo to pouzdano na osnovu ponašanja u ovoj sali ovde. Jer, iako uporno inicira replike i uporno polazi u njima ko bos po trnju, on se vraća po još. Možda, eventualno, ulogu običnog piJuna, e u njoj bi bio veoma dobar. Hvala lepo.
