Spomenuti član 92. Poslovnika se tiče utvrđivanja dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije, a stavovi koje ste reklamirali se odnose na dopune dnevnog reda i ko može da ih obrazlaže. Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasni Skupština?
(Dušan Petrović, s mesta: Želim da se glasa.)
U redu, izjasniće se.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospodine?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Čuli ste.)
Gospodine Milojičiću, ja sam čuo da ste vi prvo dobacili. Ako želite repliku, prvo moram da vam izreknem opomenu, pa da vam dam pravo na repliku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Kome sam dobacio?)
Gospodinu Martinoviću dok je govorio. Čuo sam vas.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Prvo izreknite svima njima opomene i onda nema problema.)
Oni ne traže pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku.

Hvala, predsedavajući.
Meni je veoma drago i moram priznati da sam ponosan time što u 18 godina dugoj istoriji Dveri SNS ne može da nađe ni jednu jedinu mrlju u našoj biografiji. Uvek kada pokušaju da govore nešto protiv nas, govore o tome da smo mi nekada bili na vlasti sa nekim. Nikada nismo bili na vlasti ni sa kim. Dakle, loš vam je argument. Dokaz vam je da zapravo nemate argument protiv Dveri, jer nema mrlje u našoj dosadašnjoj biografiji.
Ima mrlje u vašim biografijama, pa je tako biografija predsednika države Tomislava Nikolića biografija sa kupljenom diplomom. To je vaš kandidat. To je vaš nekadašnji predsednik. Dakle, poslali ste poruku građanima Srbije da mogu da se kupuju diplome, pa da se čak sa kupljenom diplomom može postati predsednik države i onda meni zamerate, otkud meni pravo da govorim na temu kandidata za sudije Ustavnog suda, a otkud Tomislavu Nikoliću sa kupljenom diplomom pravo da uopšte predlaže kandidate za sudije …

Gospodine Obradoviću, preterali ste.
Prvo, znate i sami da je po Poslovniku zabranjeno iznošenje činjenica iz privatnog života. Ja to tolerišem. Međutim, ni jedan državni organ nije utvrdio da je ta diploma kupljena. Čak šta više, predsednik Republike je diplomirao kada je bio pripadnik opozicije, kao i vi sada. To je jedna stvar.
Druga stvar, legitimitet mu daje rezultat koji je imao 2012. godine na izborima. Čak i da ima četiri razreda osnovne škole, imao bi pravo da to uradi. Zato vas molim, ako želite da replicirate gospodinu Martinoviću, izbegnite bar to iznošenje činjenica iz privatnog života ljudi koji nisu ovde.
Izvolite.

Da se vratimo na nove kandidate za sudije Ustavnog suda. Naravno da sam bio u pravu i gospodin Martinović nije uspeo da me demantuje kada sam rekao da niste predložili ni jednog profesora ustavnog prava ni jednog fakulteta univerziteta u Srbiji. Navedite jedno ime jednog profesora ustavnog prava, pa da vidimo ko je u pravu. Dakle, nema ga.
Ni jedan sudija ustavnog prava u Srbiji vama nije dostojan za sudiju Ustavnog suda, ali je zato dostojan gospodin Dušan Ignjatović, advokat iz Beograd, koji je bio šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. To je vama odličan kandidat, jer vi ste naravno za saradnju sa Haškim tribunalom. Vama je odličan kandidat dr Dragana Kolarić, profesor na Kriminalističkoj policijskoj akademiji, inače supruga predsednika opštine Čukarica iz SNS. Vama je odličan kandidat dr Tamaš Korhec koji inače predaje na prestižnom fakultetu koji se zove Fakultet za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkotić“. Samo još jednom, Fakultet za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkotić“. Dakle, to je bolji kandidat od profesora državnih fakulteta u Srbiji, bolji kandidat od …

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
(Marko Đurišić, s mesta: Čega je on predlagač? Kako je on predlagač? Kako on da bude predlagač?)

Dame i gospodo narodni poslanici, sada vidite, čim dobije reč neko iz SNS svi se javljaju, i iz partije Borisa Tadića, iz DS, iz Dveri. Svi su na gomili samo kada treba nešto da se kaže protiv SNS. Čega sam ja predlagač? Recimo, predložio sam u ime poslaničke grupe SNS sudije Ustavnog suda.
(Marko Đurišić, s mesta: Koje?)
Koje? Dobili ste sve na papiru.
(Marko Đurišić, s mesta: Svih deset.)
Ja sada pitam vas, velike pametnjakoviće, genijalce koji uživate veliki ugled, koji ste zagovornici građanske i evropske Srbije, koji mnogo bolje od nas …

Molim vas vratite se, kolega Martinoviću, na temu dnevnog reda.

Dakle, obraćam se vama, gospodine Arsiću. Vi koji ste društvena elita, kako to da vi niste predložili ni jednog profesora sa bilo kog pravnog fakulteta, nego smo to uradili mi koji smo za vas ona druga Srbija bez zuba, primitivna, glupa, šugava, ovakva, onakva? Kako to da vi pripadnici elite niste predložili nikoga za sudiju Ustavnog suda, nego smo to uradili mi koji smo najgori na svetu?
Vi ste, gospodine Obradoviću, sem toga što ste sa odličnim uspehom položili ustavno pravo i profesor srpskog jezika i književnosti, trebali biste da znate da se ne kaže „sa nikim“, nego „ni sa kim“. Osim ako u međuvremenu niste izmislili neki novi jezik, ali koliko znam, kada sam bio mali, kada sam išao u školu, govorilo se „ni sa kim“, a ne „sa nikim“, ali dobro. Pošto ste vi profesor srpskog jezika, a ja nisam, možda ste vi u pravu, a ja nisam.
(Marko Đurišić, s mesta: Dokle on ima pravo? Čega je on predlagač? Šta je ovo?)
Nešto mnogo važnije od ovoga, velika je nervoza, gospodine Arsiću, kao što vidite, kod ove gospode koja samo što nije pobedila na predsedničkim izborima.
Gospodin Obradović je rekao kako smo mi predložili neke koji su isporučivali Srbe u Hag, koji su izdajnici, koji su ovakvi, koji su onakvi. Sada ću opet, zbog narodnih poslanika, ali i zbog građana Srbije, da pročitam samo neke naučne radove profesora Milana Škulića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji je kandidat za sudiju Ustavnog suda, pa mi vi na osnovu naslova ovih radova kažite da li je reč o anti Srbinu, čoveku koji je isporučivao Srbe Hagu itd.
Samo neki od radova: „Zločin i kazna u Hagu“ 19. jun 2007. godine, „Ne bi si nidem - Hrvatska i Tribunal“, „Godišnjica slučaja Račak“, „Kosovo je Srbija“, „Hrvatske tajne poternice“, „Doktor Karadžić i mister Dabić u Hagu“, „Bombardovanje Palate pravde“, „Nova haška rašomonijada“, „Hrvatske optužnice i srpska saslušanja“ itd, itd.
Evo, dragi građani Srbije, kud ćete većeg zlotvora za srpski narod, kud ćete većeg dušmanina za srpski narod, kud ćete većeg izdajnika, koji je imao hrabrosti da napiše ovoliko naučnih radova na temu Haškog tribunala, na temu Hrvatske, na temu NATO bombardovanja Srbije. A sad mi kažite vi, gospodine Obradoviću, koji naučni rad ste vi objavili?

Molim vas kolega Martinoviću, bez direktnog obraćanja.

Evo, neka mi kaže gospodin Obradović. Nema čega da se plaši. Ovo je otvorena debata. On kaže da se mi iz SNS plašimo, da bežimo kad se on pojavi. Evo ja ne bežim nigde. Pitam gospodina Obradovića, da mi kaže koliko naučnih radova posvećeno Haškom tribunalu, hrvatskim poternicama protiv Srba ili NATO bombardovanju Srbije, je napisao on, svi njegovi poslanici i Jasmina Vujić zajedno? Evo neka nam kaže.