Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/294-16

1. dan rada

12.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2016)
  • Dnevni red Šeste sednica Drugog redovnog zasedanja (2016)
  • Zajednički jedinstveni pretres o tačkama 1 do 11 dnevnog reda Šeste sednica Drugog redovnog zasedanja (2016)

  • ZAKONI

  • Odluka o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izmenama odluke o utvrđivanju sastava parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Loznici
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova
  • Odluka o izboru sudija Ustavnog suda
  • Lista kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
    Imate tri minuta i 30 sekundi. Izvolite.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Boško Obradović

    Poslanička grupa Dveri
    Hvala, gospodine predsedavajući.
    Prateći današnju raspravu mogli smo da primetimo mnoge zanimljive stvari. Deo vladajuće većine, recimo, kaže da su kandidati problematični, jer nema nijednog profesora ustavnog prava, ali će naravno glasati za te kandidate. Deo vladajuće većine kaže da su kandidati za sudije Ustavnog suda problematični, jer imaju izuzetno malo kandidata van Beograda, odnosno postoji jedna „beogradizacija“ kandidata za sudije Ustavnog suda, ali će naravno glasati za predložene kandidate. Sada smo čuli jednog od narodnih poslanika iz redova vladajuće većine koji govori negativno o tri kandidata sopstvene stranke, odnosno sopstvene vladajuće većine.
    Šta prosečan građanin može da zaključi iz ove diskusije, zaista je jedno veliko pitanje. Činjenica je da niko od vas, predstavnika vladajuće većine, nije rekao nijednu dobru reč ni o jednom kandidatu za sudiju Ustavnog suda.
    Ovde nema predsednika Republike Tomislava Nikolića da brani svojih osam predloga za kandidate za sudije Ustavnog suda. Dakle, on se očito stidi svojih kandidata. Ovde nema Maje Gojković da brani svojih deset predloga za sudije Ustavnog suda. Očito se i ona stidi svojih kandidata. Iz izlaganja tolikog broja predstavnika vladajuće većine ne čusmo jednu lepu reč o nekom od kandidata koje ste sami predložili.
    Evo ja imam nekoliko lepih reči o jednom od vaših kandidata, advokatu iz Beograda, Dušanu Ignjatijaviću, nekadašnjem šefu Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i saradniku Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo. Dakle, eto jednog sjajnog kandidata koga ste vi predložili, koji je uvek bio na liniji zahteva Haškog tribunala u Srbiji, koji je sarađivao sa Natašom Kandić i pretpostavljam da ga je to preporučilo da ga SNS predloži za sudiju Ustavnog sudu. Po istoj logici mogli ste predložiti i Tonija Blera i Hilari Klinton i niz drugih vaših prijatelja širom sveta koji očito imaju isti pristup nekadašnjem bombardovanju Srbije od strane NATO pakta ili uopšte svemu onome što su nam uradili vaši zapadni prijatelji na koje se toliko često pozivate.
    Vaš kandidat je, takođe, i doktor Tamaš Korhec, koji je inače profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“, a koga se odrekao i njegov mađarski pokret čiji je potpredsednik, a koji je bio i tvorac onog čuvenog antiustavnog separatističkog statuta Vojvodine. Dakle, i to je vaš kandidat.
    Vaš kandidat je i Vesna Ilić Prelić, sadašnji predstavnik Ustavnog suda Srbije koja je direktno odgovorna za nečinjenje Ustavnog suda u prethodnom periodu. Dakle, ona je ta koja je odgovorna zašto nije bilo ocene ustavnosti Briselskog sporazuma, zašto nije bilo ocene ustavnosti pljačke penzionera, zašto nije bilo ocene ustavnosti leks specijalisa „Beograda na vodi“.
    Dakle, kada se sve ovo sabere i oduzme jasno je da vi birate vaše stranačke poslušnike … (Isključen mikrofon.)
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Nije tu.
    Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Nije tu.
    Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vesna Rakonjac

    Hvala, uvaženi predsedavajući.
    Poštovane kolege, Ustavni sud je okosnica u izgradnji i očuvanju pravne države. U tom smislu, potpuno je nerazuman predlog pojedinih opozicionih poslanika da ga treba i ukinuti. Dobar primer za to predstavlja sudska praksa nemačkog Saveznog ustavnog suda i njegov uticaj na razvoj prava. Konkretno, sudska praksa je u oblasti osnovnih ljudskih prava u značajnoj meri osnažila ljudska prava i zaštitu od akata državnih organa.
    Iz tog razloga ohrabruje što je u Srbiji uvedena i realizovana ustavna žalba. Nadamo se da će ona u Srbiji postići sličan cilj koji je imala u Nemačkoj. U prethodnom periodu smo imali ustavno sudstvo sa previše promena koje nisu dale odgovarajuće rezultate, pa se nisu ni održale.
    Ustavno sudstvo, kao kategorija, podrazumeva rešavanje ustavnih sporova od strane sudova u cilju zaštite Ustava, a posledica je usvajanja principa ustavnosti. To ne znači samo postojanje pisanog Ustava, nego i njegovo određivanje, kao osnovnog zakona najviše pravne snage sa kojom se moraju usaglašavati svi pravni akti i materijalne radnje, kako građana, tako i svih državnih organa. Danas Ustav i vladavina prava, ali i vladavina zakona imaju milenijumsku tradiciju.
    Većina današnjih civilizovanih država, poslednjih nekoliko vekova, učvrstile su političke sisteme, ekonomiju, kulturu, ustavnost i vladavinu zakona. Iz strategije prošlosti svakako se mogu koristiti velika znanja i iskustva i važno je učiti od velikih mislilaca. Tako je jedna Ciceronova sintagma, koju je naučio od Platona, bila prihvaćena u latinskoj formi u 13. veku od Vrhovnog suda Engleske, i to verovali ili ne, a glasi – ljudi ne mogu biti iznad utvrđenih zakona.
    Kod nas tek u Ustavu iz 199. godine stoji da je Republika Srbija zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građana, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi. Ono što je važno istaći, kada je u pitanju zaštita prava države, pojedinca, ma ko bio, ne može biti iznad zakona i da sudije potpuno nezavisno i rasterećeno, bez pritiska, obavljaju časno svoj posao u cilju zaštite prava, Ustava i ustavnog poretka u državi.
    Kažemo da je pravda spora, ali dostižna, pa smo mi tako čekali punih osam vekova da zahvaljujući Vladi, koja je preuzela odgovornost za svoju državu 2012. godine, i premijeru gospodinu Aleksandru Vučiću konačno sudovi rade nezavisno, bez uticaja raznih moćnika i da konačno pojedinac nije jači od države, ma kako se on zvao i koliko je sponzorisao i učestvovao svojim novcem i pomagao kampanje, sada opozicionih velikaša, od 2000. do 2012. godine.
    Očekivanje i nada polagane u oktobar 2000. godine, tj. duboke promene u pravcu vladavine prava, demokratije i tržišne privrede nisu ostvareni, što nas je dovelo u vrlo nezavidnu situaciju i pred vrata bankrota. Nije došlo do promena institucija koje su se mogle i morale reformirati ili promeniti, ali kada su bile reformisane, kao sudstvo, urađeno je na katastrofalan način, nepotistički, po partijskoj liniji, a zbog čega i danas plaćamo danak takvim reformama, kako i u stručnom, tako i u finansijskom smislu. U najmanju ruku je nekorektno nama spočitavati zastarele slučajeve i loše sudske presude.
    Takva nečuvena reforma sudstva bila je pravi primer da se potvrđuje pravilo da je lični interes i borba za vlast glavni uzrok što danas imamo probleme koje smo nasledili i moramo da ih rešavamo i ispravljamo na način kako najbolje znamo i umemo.
    Popravljanje društvenog stanja treba početi time da se svaka stvar ne zove pravim imenom, što za pravnike znači da se svaka pojava koja je relevantna za pravne odnose na pravi način kvalifikuje i jasno definiše. Uvođenje zakonitosti i ustavnosti moglo bi, takođe, početi uvođenjem pravih i preciznih pravnih termina, kvalifikacija sa širokom slobodom u granicama prava. Vladavina prava podrazumeva racionalno, pravedno pravo i trajno pravo i obavezu, trajni kontinuitet ustavnih rešenja i poštovanje stečenih ljudskih prava i sloboda.
    U Engleskoj su još 1215. godine plemići i sveštenstvo potpisali Veliku povelju slobode, a 20 godina kasnije, 1235. godine, potpisano je i uvedeno pravno načelo koje ograničava svaku ličnu vlast, pa i monarhovu. Konačno, delotvornost ustavnog sudstva podrazumeva da njegove odluke prihvate, kako građani, tako i druge grane vlasti, što zavisi od načina na koji ustavne sudije obavljaju svoje funkcije, ali i od pravne kulture date zemlje.
    Zarad naših građana, danas smo mogli da čujemo i nešto iz biografije gospođe Dragane Petrović, koju ne poznajem, ali ono što sam čula je recital objavljen u „Blicu“ od 9. februara 2015. godine, ali naravno skraćena verzija. Poslednjih par rečenica glasi: „Na Apelacionom sudu gospođa Dragana Petrović je dobila spor po trećem osnovu. Fakultet je osuđen i mora da joj dodeli milion dinara sa kamatom, kao odštetu.“
    To ste zaboravili da kažete, to ste prećutali, a na čiji teret? Na teret budžeta, i po džepu naših građana. To kako ste pripremali optužnice, kako ste radili istrage i kako ste vodili sudske sporove, vidimo danas. Plaćamo milion dinara iz budžeta, iz džepova građana Srbije. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Nije tu.
    Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Srbislav Filipović

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Hvala, predsedavajući.
    Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje izbora sudija Ustavnog suda, po meni, ne sme da bude političko pitanje. Ne sme da bude političko pitanje, u tom smislu da se mi u Narodnoj skupštini svađamo do te mere da naš odnos postane gotovo nepodnošljiv. Građani Republike Srbije traže od nas da budemo odgovorni, da budemo odgovorni prema poslu za koji su nas birali, a to je da čuvamo interes svoje države.
    Ustavni sud ima taj važan zadatak da čuva Ustav Republike Srbije, najviši pravni akt naše države.
    Mi moramo da budemo toliko odgovorni da pomognemo svom društvu, da pomognemo državi, da izaberemo u ovom visokom domu one ljude koji će biti sudije Ustavnog suda, oni koji će biti najodgovorniji u Ustavnom sudu za odluke koje se tamo donose.
    Danas su moji prethodnici pominjali i temu korupcije. Prosto moram na to da se osvrnem, jer jedno od pitanja bilo šta je prevencija, šta se radi u Republici Srbiji kada je u pitanju prevencija u borbi protiv korupcije. Ova vlast je donela, samo da podsetim građane Republike Srbije i narodne poslanike, donela je Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, donela je Zakon o zaštiti uzbunjivača 2014. godine. Samo nakon donošenja tog zakona, nekih godinu i po dana nakon njega, smo imali 299 sporova pokrenutih, od toga 213 predmeta koji su rešeni, tj. 71% rešenih predmeta koji su pokrenuti od ukupnog broja sporova.
    Kako nekog nije sramota ko je korupciju usadio, gajio u Srbiji, podsticao, ko je sarađivao sa tajkunima, ko je gušio ekonomiju i privredu, da nama danas govori o korupciji. Da sam na mestu tih ljudi, pokrio bih se ušima, ne bih pomenuo korupciju. Rakao bih, - evo, danas ćemo diskutujemo samo o sudijama Ustavnog suda, po neki komentar, i to je to, međutim, ja ne bih ni o njima da dužim, tamo gde nema srama, mnogo je reči o nekim ljudima koji danas vode Srbiju dobro. I, ono što hoću za kraj da kažem, nije teško da urušite državu, da srušite sve oko sebe, ali je teško da vratite državu na zdrave noge, teško je da podignete privredu, ekonomiju, teško je da, ako ste navikli na kriminal i korupciju, da vam sudstvo bude nezavisno. Za neke je to teško. Zato su nekima odluke Ustavnog suda kontraverzne, zato tolika nervoza kada se pomene rad Ustavnog suda, zato tolike kritike ka sudijama, ka sudovima, ka svemu što je pravo i pravda u jednoj zemlji. Te, i takve kritike niste čuli od strane poslanika vladajuće većine, i nekada i sada, mislim na moje kolege iz SNS-a. Mi se odgovorno i državotvorno ponašamo prema i Skupštini Srbije i prema Republici Srbiji, i tako ćemo nastaviti da radimo svoj posao, sve u interesu i za dobrobit građana Srbije i naše države. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Hvala, gospodine predsedavajući.
    Dame i gospodo narodni poslanici, neću uzeti previše vašeg vremena, neću jer smatram da nema potrebe za tim. Ovde su stvari više nego jasne. Pored toga, što svakako podržavamo ostale predloge odluka koji se nalaze u okviru ovog
    zajedničkog, jedinstvenog pretresa, želeo sam da iskoristim priliku da kažem da su, kada je reč o kandidatima za sudije Ustavnog suda naše republike, da je reč o dobrim predlozima.
    Dakle, želeo sam to da potvrdim, pošto smo se danas u nekoliko navrata sreli sa pitanjima da li je ovde rečeno bilo šta u svrhu podrške, da li se čula, citiram – lepa reč, za ove kandidate. Slobodno može da se zabeleži zvanično, evo je sada – reč je o zaista dobrim predlozima. Šteta je što, oni koji su želeli da kritikuju nisu uspeli do kraja da isprate mehanizam predlaganja, odnosno donošenja odluke, tj. biranja, pa su onda propustili da primete, ne bira sad neka stranka ljude. Narodna skupština utvrđuje neki predlog, a na osnovu tog predloga biraće predsednik Republike i obratno. Na osnovu predloga koji je dostavio predsednik Republike izjasniće se Narodna skupština među više kandidata. Došlo je tu do neke kolizije sa imenima, ali dobro, da ne insistiramo na tome da je neophodno da postoji pažnja do poslednjeg detalja od strane onih koji su nas na površnost u obavljanju poslanika navikli.
    Ono što bi trebalo napomenuti, to je da zaista, nije bilo potrebe, niti će biti ikada potrebe kada je reč o ovakvim predlozima da se uporno insistira na političkom obračunu, na pominjanju SNS-a u negativnom kontekstu i predsednika Republike. Sve svakako u stilu primitivnom i kičastom, nikakve potrebe za tim nema. Razumem da su predsednika republike pominjali i oni koji mu se verovatno politički dive, jer znaju da sami neće nikada biti u toj meri politički relevantni. To opet ne opravdava određene reči izrečene ovde.
    Kao što razumem i da postoje ljudi koji naprosto ne mogu da prebole činjenicu da je on pokazao ko je nosio političku relevantnost u nekim godinama iza nas. On i ljudi koji su ga podržali politički, a ne ti neki drugi. No, pošto je potpuno neprihvatljivo da bilo šta danas svedemo na lične uvrede i blaćenje bilo kog pojedinačnog kandidata, jer je zaista reč o dobrim kandidatima, kandidatima koji ne samo da ispunjavaju uslove, već i prevazilaze te osnovne uslove.
    Želeo sam da pokažem svu grešku takvog pristupa na osnovu samo jednog jedinog primera, verujem da više nije ni potrebno, a obećao sam da ću se odnositi prema vremenu ekonomično. Neko je sebi danas dozvolio luksuz da, na primer, ospori stručnost prof.dr Dragane Kolabić. Čujte samo u najkraćem o kome je reč. Na primer, o osobi koja je završila Zemunsku gimnaziju sa priznanjima, završila Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata, dobijala pohvale i nagrade za te osnovne studije, prosečna ocena 9,31, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranila magistarski rad, zaposlila se 1997. godine, kada govorimo o tome da li je postojala mogućnost bilo kakve političke pomoći za nečije karijere, na Policijskoj akademiji, odbranila doktorsku disertaciju, ponovo Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, izabrana za docenta na Kriminalističko-policijskoj akademiji, izabrana za vanrednog profesora, te izabrana za redovnog profesora, čemu može da se ruga samo onaj ko predstavu nema šta to tačno znači i koliko je to tačno teško. Pored rada na Kriminalističko-policijskoj akademiji u izvođenju nastave i nastava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, preko 150 naučnih radova, tri monografije, dva priručnika, recenzije u naučnim časopisima, članstvo u organizacionim odborima različitih naučno-istraživačkih konferencija, dužnost prodekana, dužnost dekana, člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, člana Radne grupe, stručnjaka koji je radio na pripremi više zakona.
    Da ospori stručnost u ovom primeru može samo neko ko zaista ima želju da nas ubedi da ima bistrine koliko i ova klupa ispred mene. Hvala vam najlepše.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Pošto na listama Poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici Poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96 Poslovnika?
    Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Boško Obradović

    Poslanička grupa Dveri
    Poštovani, građani Srbije, koji ste pratili, odnosno koji ne pratite direktno ovu našu skupštinsku raspravu, jer uvek, iznova, se nađe način da se ona prekine u direktnom prenosu i da se emituje nešto drugo, pa eventualno pratite ovo u nekom odloženom prenosu posle ponoći, želeo bih da vam kažem nekoliko završnih napomeni.
    Ako sam dobro razumeo, ovlašćenog predlagača, odnosno predstavnika SNS-a, dobri kandidati za sudije Ustavnog suda su saradnici Haškog tribunala i Nataše Kandić, zapamtite to. Dakle, dobar kandidat za sudiju Ustavnog suda je saradnik Haškog tribunala i Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo. Dobar kandidat za sudiju Ustavnog suda je rođaka Tomislava Nikolića, pretpostavljam da je to opredelilo, njenu kandidaturu.
    Dobar kandidat za sudiju Ustavnog suda je sadašnji predsednik Ustavnog suda, koji je ćutao i ništa nije radio po ključnim pitanjima i to razumem zašto je on za vas dobar kandidat, jer je ćutao kada je trebalo oceniti ustavnost i briselskih sporazuma, i pljačke penzionera kroz smanjenje penzija, i „leks specijalis“ o „Beogradu na vodi“. Naravno da takve sudije podržavate i volite da i dalje Ustavni sud nastavi da radi tako da se ne meša u svoj posao. Znači, to je vaša ideja Ustavnog suda Srbije. Da se oni ne mešaju u svoj posao i da ne učine nijednu ocenu ustavnosti za sve one elemente kršenja Ustava koji vi neprestano činite.
    Dakle, ako sam dobro razumeo, dobar kandidat je jedan vojvođanski separatista koji je učestvovao u pisanju antiustavnog separatističkog Statuta u Vojvodini. To su sve dobri kandidati po mišljenju SNS. Što više separatizma u Vojvodini, što više saradnje sa Haškim tribunalom i Natašom Kandić, što više ćutanja Ustavnog suda Srbije po ključnim pitanjima, to više, naravno, kvaliteta kod tih kandidata, iz vašeg ugla gledanja.
    Međutim, da i zanemarimo sve ovo o čemu sam govorio, da pogledamo zašto ste se toliko postideli ovih kandidata, zašto nema ovlašćenih predlagača, zašto predsednik Srbije ne brani svoje kandidate, zašto predsednik Skupštine Srbije ne brani svoje kandidate? Zašto, dakle, ćutite, zašto se ne ponosite svojim kandidatima? Da li možda nešto krijete? Da li možda krijete partijsko poslusništvo, partijsku bliskost ovih kandidata SNS?
    Dakle, lakše je bilo izabrati ovde sudiju Ustavnog suda Srbije, nego sudiju osnovnog suda. Za sudiju osnovnog suda je bilo više kriterijuma, više rasprave, više obrazloženja nego za sudije Ustavnog suda u ovoj vašoj interpretaciji.
    Naravno da je za vas logično i da je bolje da sudija US bude neko ko ima manje pravničkog znanja nego profesori ustavnog prava na državnim fakultetima. I dalje niste uspeli da obrazložite zašto nema ni jednog jedinog profesora ustavnog prava na jednom jedinom državnom fakultetu Univerziteta u Srbiji, kao kandidata za sudiju US. Nema ga, ali zato ima drugih koji su bliski i poslušni SNS.
    Naravno da je ovo u interesu ličnog režima Aleksandra Vučića. Naravno da je ovo interes jednog ličnog režima koji ne želi da ga bilo ko kontroliše, pa kada mu odgovara raspusti Skupštinu, pa osam meseci nema kontrolnu ulogu Narodne skupštine u 2016. godini. Onda naravno, kontroliše i predsednika, pa sada želi da kontroliše dalje i USS, kao što ga je kontrolisao u prethodnom periodu.