Zahvaljujem, gospodine Palaliću.
Pre nego što pređemo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč, još jednom pitam – da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč, ko nije iskoristio svoje vreme, naravno? (Ne)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima akata iz tačaka od 1. do 11. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Reče kolega koji je malopre govorio da je ovo istorijski dan, da se jednom u devet godina biraju sudije Ustavnog suda i da je to stvarno jedna privilegija ovog saziva parlamenta. Ja se slažem sa tim da je ovo trebalo da bude istorijski dan, ali nažalost nije. Mislim da je očigledno zašto nije.
Prvo, današnji dan je dan kada, koliko sam shvatio, ističe mandat sudijama Ustavnog suda i ako ne budu izabrani do ponoći, a neće biti izabrani do ponoći novi, Ustavni sud sutra ne može da radi. To je odnos prema Ustavnom sudu, to je odnos prema pravosuđu u Srbiji uopšte ove aktuelne vlasti. Drugo, istorijski dan je takav da kada je važna tema, istorijska važna, jednom u devet godina u parlamentu prisustvuje 250 poslanika. Ovde, po slobodnoj proceni, optimističkoj, 45 do 46. To znači da ne postoji interesovanje.
Predstavnici vladajuće većine su ovu istorijsku odluku o biranju sudija Ustavnog suda stavili u zajednički jedinstveni pretres sa: Predlogom odluke o prestanku funkcije predstavnika Osnovnog suda u Kruševcu, Predlogom odluke o
prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Loznici, Predlogom odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Predlogom odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, Predlogom odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije na predlog SPS-a i Predlogom odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije na predlog SNS-a. Toliko o odnosu vlasti prema istorijskom događaju izbora sudija Ustavnog suda.
Da vas ne podsećam na Ustav, član 166. ako se ne vara, tako je, koji definiše položaj Ustavnog suda i kaže da je samostalan i nezavisni državni organ koji štiti ustavnost i zakonitosti, ljudska i manjinska prava i slobode. I, odluke ovog suda su konačno izašle i opšte obavezujuće.
Lepe reči, ali da li mi i danas imamo atmosferu koja liči na bilo šta od ovoga što bi trebalo da se desi. Istekao mandat. Sedamdeset posto ljudi u Srbiji misli da sudstvo ne valja ništa. Ima manje od 20% poslanika, objedinjeni predlog, polovina kandidata koliko sam čuo nikada nije ušlo u sudnicu, biće i prvi put da uđu u sudnicu kada budu izabrani za sudije Ustavnog suda.
Zašto nema kandidata iz opozicije? Dva su motiva. Dva su razloga. Ja sam razgovarao sa nekim ljudima, neki se plaše i kažu - šta će mi to, ja sam ozbiljan čovek, ozbiljan pravnik, radio do sada ozbiljno, imam ozbiljnu karijeru, porodicu, na ponos, ja njoj, ona meni. Zašto bi ja ulazio u nešto ovako? U nešto što se bira u režimu Aleksandra Vučića. A drugi je motiv kod drugih ljudi, gađanje - da budem sa njima, da me oni biraju, da njima služim, apsolutno. Apsolutno, ne.
Prema tome, odgovor, jedan od kolega koji je postavio to pitanje, mislim da je vrlo jednostavan. Šta da se radi? Pošto će očigledno biti promene Ustava, sutra, prekosutra, naksutra, zavisi, kako se neko probudi ujutru i na koju nogu prvo stane.
Mislim da je obaveza ovog saziva parlamenta da stvarno ima jednu istorijsku odluku, a to je da donesem odluku da vratimo ovu tačku dnevnog reda na doradu, da dobijemo jedan ozbiljan predlog, obrazložen, da kandidati budu ljudi, ne svi, i ovde sigurno ima dobrih kandidata, ali da se u novom predlogu svi kandidati budu ljudi, dostojni funkcije sudije Ustavnog suda, da budu ponosni na to što su kandidati, ali ne da se neki kriju, da to budu ljudi koji imaju iskustva u pravosuđu, bez obzira što Ustavni suda nije isto kao običan sud i da onda pred punom salom na posebnoj sednici, odnosno na sednici, gde će to biti jedina tačka, a ne u šoderu drugih tačaka budu izabrane nove sudije Ustavnog suda.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik ZŽ, koje je dostojanstveno okrenuo leđa grbu ove države, zastavi ove države je u jednom u pravu, Ustavni sud će nekoliko dana imati problema u svom funkcionisanju. To što oni izlaze je njihovo pravo, ja ću čuvati njihovo dostojanstvo, dostojanstvo njihovih birača kao što čuvam dostojanstvo svoje, svojih kolega i svojih birača, a oni neka izvole. Mene je sramota što njih ništa nije sramota.
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno će Ustavni sud imati određene probleme nekoliko dana. Ali, moram kolegu poljoprivrednika, poznatijeg kao ZŽ, uvoznika vina koji je dobio subvencije za proizvodnju vinove loze, moram da ga upozorim da Ustavni sud od 2001. godine nije, čini mi se, 16, 17 ili 18 meseci funkcionisao. Ja sam svedok tog vremena. Nije samo ZŽ bio nešto tada, doduše on je bio svašta, imao je pet funkcija u to vreme, a i njegova bolja polovina je imala takođe uticajnu funkciju u Vladi, ali Ustavni sud nije funkcionisao 16, 17 meseci.
Da vas podsetim i na neustavno uvođenje vanrednog stanja. Tada važeći Ustav Republike Srbije, ja jesam poljoprivrednik ali sam onaj produktivniji deo, dakle, tada važeći Ustav je propisivao da se vanredno stanje može uvesti na delu teritorije Republike Srbije. Tada, posle ubistva premijera, sa kojim sam izuzetno dobro sarađivao, uvedeno je vanredno stanje umesto na delu teritorije na celoj teritoriji. Crpili su izvršna vlast kojom je rukovodio moj kolega poljoprivrednik ZŽ, je crpela sve poluge iz neustavno uvedenog vanrednog stanja.
Pa, pošto ovde ima i visokih predstavnika pravosudne vlasti, oni se svakako sećaju, da je direktno iz Kabineta ministra pravde, Vlada postavila tužioce. Da vas podsetim da su to bili Bruno Lekarić, da vam se podsetim da je to bila Snežana Malović i tako dalje.
Priznajem da su to bila čupava, kako naš narod kaže, rundava vremena i vunena, ali istine radi uz potpuni žal za izgubljenim životom premijera, ja sam u obavezi da ovo kažem, s obzirom da je moj kolega imao primedbu što Ustavni sud neće funkcionisati nekoliko dana. Postoje periodi u društvu kada nastane neka praznina od nekoliko dana i ja sam želeo da obrazložim da praznina koja je nastala u njegovo vreme je bila kilometarska, da je bila 16 meseci, pa ova od nekoliko dana, svakako će imati manje posledice nego što je imala ona tad.
Takođe, moram da vas obavestim, o gospođi Nati Mesarović. Vi se svakako sećate, stariji poslanici, da je gospođa izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ne ustavnog, da je Ustavni sud u ovom sastavu dosadašnjem odlučio da je taj izbor bio neustavan i da smo mi ovde posvetili nekoliko dana razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz razloga što je stranka bivšeg režima izabrala prvo predsednika suda, pa onda izabrala sudije. Da bi naši građani znali kako to izgleda, to bi bilo kao kad bi izabrali prvo predsednika parlamenta, a onda građani birali poslanike.
Iz tog razloga je i izbor Nate Mesarović bio neustavan i s obzirom da ove stranke bivšeg režima uvek imaju primedbe na sve i svašta, da ih podsetim na njihova dela, a Bogami i mog kolegu poljoprivrednika i na zbirku nedela koja su počinjena u njegovo vreme.
Takođe da ga podsetim na problematičnu prodaju zgrade Ušća, tzv. Centralnog komiteta, gde je savezno prvobranilaštvo koje je bilo veoma blisko njemu, uz malu saglasnost, na potpis jednog ugovora, a potpisan je sasvim drugi ugovor, i to sa firmom koja nije bila ni registrovana u vreme kada je bio konkurs za kupovinu te zgrade. Dakle, ukoliko želi da govori o nečem nezakonitom, o nečem neustavnom, moj kolega poljoprivrednik imao je mnogo toga da kaže.
Na kraju, moram reći, teško je nerazumnom objasniti da je nerazuman, da se to može on i ne bi bio nerazuman. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
(Nataša Mićić, s mesta: Replika.)
Replika na izlaganje? Vi nijednog trenutka niste spomenuti.
(Nataša Mićić, s mesta: Uvođenje vanrednog stanja.)
Niste spomenuti nijednog trenutka, gospođo Mićić.
(Nataša Mićić, s mesta: Samo jedna rečenica.)
Ne, nemate osnova za repliku. Imaćete prilike da govorite, vi ste šesti po redosledu prijavljeni narodni poslanik. Ne, nemate osnov za repliku.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi kao nacionalna manjina hoćemo da skrenemo pažnju nadležnim državnim institucijama da kada biraju i menjaju sudije po osnovnim i višim sudovima imaju u vidu tu manjinsku zastupljenost po nacionalnoj strukturi stanovništava. Do sada se to nije poštovalo, a mi želimo da se vi sami zalažete, da poštujete taj odnos ili proporcionalnost po opštinama.
Nije u redu da mi stalno dežuramo oko toga, a isto, nećemo gledati za malo, ali ne prihvatamo, na primer, kao što je Osnovni sud u Bujanovcu, od 13 sudija samo tri su Albanci, a predsednik suda je Srbin. Nepravde i diskriminacije u sudstvu su dosta značajne, a treba ih umanjiti ili rešavati jednom. Isto tako, imamo dosta problema i sa notarima, jer od zadnje tačke nekog sela iz Preševa do Vranja treba putovati 50 kilometara za jedan mali sporazum ili neki drugi akt. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je prethodni govornik spomenuo kako je bilo neustavno uvođenje vanrednog stanja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, jer vanredno stanje nije bilo uvedeno na čitavoj teritoriji zemlje, htela bih da kažem kao neko ko je tu odluku doneo, naravno, na na obrazložen predlog Vlade, da vanredno stanje nije bilo uvedeno na delu teritorije Kosova, ili uvaženi poslanik smatra da Kosovo u to vreme 2003. godine nije bilo deo Srbije. Prosto, apsolutno jedna neistina i insinuacija da se kršio Ustav.
Elem, od 11 tačaka dnevnog reda u kojima je objedinjena rasprava, ne umanjujući značaj tačaka koje se tiču izbora sudija koji se prvi put biraju, izbora člana VSS, prestanak dužnosti predsednika sudova i izbor predsednika sudova, svakako najveću pažnju privlači izbor, odnosno rasprava o kandidatima koji su predloženi za sudije Ustavnog suda. Dakle, radi se o listi predsednika Republike, od osam kandidata, od kojih Narodna skupština bira četiri i o listi koju utvrđuje Narodna skupština, od kojih predsednik Republike imenuje pet kandidata.
Najpre, dakle, nadležnost i pozicija, organizacija Ustavnog suda jeste određena Ustavom. To je, dakle, Ustav iz 2006. godine, koji ima brojne nedostatke i mane, na šta smo ukazivali i u vreme njegovog usvajanja, a naročito smo upozoravali na pogrešan način njegovog donošenja. Taj Ustav iz 2006. godine, istina, imao je intenciju da poveća značaj Ustavnog suda tako što će mu proširiti nadležnosti i dodati neke nove. Međutim, to apsolutno nije uspelo, ta intencija nije uspela. Ako ništa drugo, zato što se u članu 167. zapravo kaže da Ustavni sud vrši i druge poslove utvrđene Ustavom i drugim zakonima, što je apsolutno degradacija Ustavnog suda, jer Ustavni sud zapravo ocenjuje ustavnost i zakonitost i štiti ljudska i manjinska prava i slobode samo na osnovu Ustava i ustavnog zakona, a ne i običnih zakona.
Zatim, nije omogućeno Ustavnom sudu da rešava u veću i tada bi bio mnogo efikasniji i ne bi mogao da ima izgovor na toliko primera ćutanja umesto odlučivanja u ustavnim sporovima koji uvek imaju manje ili više politički element. Tako da, recimo, još uvek nije doneta odluka koju je pre osam godina LDP podneo, recimo, za ocenu ustavnosti i zakonitosti prodaje NIS-a, a i mnogi drugi slučajevi.
Ono što takođe nije dobro u Ustavu, i trebalo bi razmišljati o tome kad se bude menjao, jeste da naknadna kontrola jeste utvrđena Ustavnog suda, dakle, zakona, dakle, on kontroliše Narodnu skupštinu i zakone koje donosimo.
Predviđena je i preventivna kontrola koja prosto ne može da se sprovede zato što je kratak rok. Naime, poslanička manjina, dakle, najmanje trećina poslanika može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinog zakona ili neke odredbe, ali Ustavni sud ima kratak rok od samo sedam dana da reši to pitanje i njegova odluka ne zadržava stupanje na snagu zakona koje, recimo, opozicija osporava. Još gore od toga, ukoliko stigne da donese odluku, onda naknadno Ustavni sud ponovo ne može rešavati o tome.
Što se tiče same liste kandidata, trebalo bi spomenuti da je uslov da se biraju istaknuti pravnici sa najmanje 15 godina pravne struke i 40 godina života i da je to, takođe, vrlo arbitrarno određeno u samom Ustavu, tako da nije dovoljno da vas predlože stranke ili predsednik Republike, pošto deset od 15 se biraju, odnosno imenuju, nije dovoljno da vas predlože stranke i da obučete odoru ustavnog sudije. Jako je važno da svaki taj predloženi kandidat ima autoritet, da postoji nesumnjiva ocena, recimo, kad pročitate tu biografiju, da je to neko ko se zaista bavio zaštitom ljudskih i manjinskih prava, da je to neko ko je zaista doneo veliki doprinos u zaštiti zakona u Ustava ove zemlje, preko objavljivanja naučnih radova, knjiga i tako.
Vrlo su raznolike biografije koje su nam ovde predočene. Recimo, sam taj uslov 15 godina pravnog iskustva ne može se, ne želim nikoga da potcenjujem, ali ne možete neke referente koji su pretežni deo svog radnog veka proveli kao referenti za pravne poslove ili u nekim agencijama za promet nepokretnosti ili pravnik u policijskoj upravi, porediti sa nekim kandidatima koji su zaista uložili svoje znanje i koji su radili zaista na podizanju stepena svesti o potrebi poštovanja zakona u ovoj zemlji.
Tako da, može se reći da su faktički da samo dve, tri biografije ispunjavaju ovaj kriterijum, dok su sve ostale biografije nažalost vrlo tanke i ne vidim da te osobe mogu imati kredibilitet da se stave iznad vladajuće partije u situacijama u kojima bi to morale ili trebale, jer bi se očekivalo da urade, a da umesto toga pribegnu ćutanju i izbegavanju…

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Istine radi, a rekao sam da postoje vremena kada se nešto mora uraditi, posebno u situacijama kada vam ubiju premijera, ali istine radi moram reći, zbog dostojanstva Narodne skupštine, da kada je doneta odluka o vanrednom stanju, ona je glasila – proglašava se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije. Teritorija Republike Srbije obuhvatala je i teritoriju Kosova i Metohije, mada nije sprovođena, ja to mogu da priznam.