Ono što je dobro, ako nešto dobro može da se nađe u ovom zakonu je ovaj član koji govori o sadržini ugovora za upravljanje. U krajnjoj liniji, dobro je što je predlagač zakona stavio ovu tačku 5. na kojoj smo mi intervenisali da se utvrđivanje radno pravnog statusa lica koji su zaposleni kod prethodnog operatera aerodroma u vreme zaključenja ugovora o koncesiji nađu kao deo ugovora.
Mi smo predložili da se ode jedan korak više, da se onemogući budućim koncensionarima otpuštanje radnika. To je naravno možda bilo i nerealno za očekivati jer naravno da koncesionaru ukoliko dođe sa stvarnom namerom da razvija posao treba dati i otvorene ruke da organizuje posao onako kako smatra da je najbolje da razvija taj posao, ali smo hteli da ukažemo na činjenicu da u raspravi na ovom amandmanu da se nažalost do sada dešavalo da se kod koncesija kojih doduše nije bilo ni mnogo, ali pre svega privatizacija, su otpuštani brojni zaposleni ili su prebacivani, kao što je slučaj transformacije JAT-a u Er Srbiju, prebacivano je rešavanje njihovog statusa otpremnine i svega na budžet i na računa građana Srbije. Onda su se stvarni troškovi stvaranja Er Srbije sakrivali. Čini mi se da je 1.300 ljudi iz bivšeg JAT-a, kada je formirana Er Srbija prebačeno na budžet Republike Srbije. Onda su se pojavljivali brojevi o nekom novom zapošljavanju navodnom i nije se govorilo o toj strani. To je loše.
Ponavljam, problem je ovog zakona pre svega što se on piše po volji naručioca. Zna se, mislim da se to znalo još kada je formirana i Er Srbija, da je pravljen jedan paket, pa je onda trebalo da prođe neko vreme da bi se taj paket ostvario. To je problem za razvoj posla avio industrije u Srbiji jer je posle preuzimanja, odnosno formiranja Er Srbije kada je ostvaren značajan napredak u broju putnika i poslovanja aerodroma u Srbiji došlo je do stagnacije. Znači, u 2015. i 2016. godini, broj putnika se povećava sa stopom od 3%, prosek u Evropi povećanja je 6%, svetski prosek je 6,5%, a mislim da prosek u regionu rasta putnika po aerodromima ide u dvocifrenim procentima.
Loše je za Srbiju što je razvoj aerodroma Srbije vezan isključivo za Er Srbiju. Znači, stope rasta, govorio sam ovde ministarka, 2010. godina 13%, 2011. godina 16%, 2012. godina 8%, to su bile stope rasta zato što su dolazile razne kompanije na beogradski aerodrom i otvarale nove linije. Rast od 31% iz 2013. godine jeste naravno vezan za Er Srbiju ali dalji rast je isključivo vezan za Er Srbiju i ovaj koncesionar koji dolazi dolaziće da razvija posao sa Er Srbijom, a ne sa drugim kompanijama. To ćemo videti u godinama koje su pred nama i zato smatramo da je taj posao koji ste vi namerili, nameračili se da uradite naredne godine loš. Hvala.

Na glavu 8. i član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Rokovi. Ovaj član i drugi u prelaznim i završnim odredbama govori o rokovima i to je najveći problem normativnog optimizma. Mi stavimo u odredbe rokove u kojima se ili menjaju osnivačka akta ili će se doneti podzakonska akta i onda se to ne desi. I to će da bude, odnosno ne treba da bude ozbiljan problem. Skupština Srbije je juna 2013. godine čak donela Rezoluciju o zakonodavstvu u Srbiji kojim je obavezala Vladu bar za objašnjenje zašto nam zajedno sa predlozima ne dostavlja i podzakonske akte.
Dakle, u prelaznim i završnim odredbama vi tražite da osnivači operatera aerodroma i operateri aerodroma da usklade osnivačka akata sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu. Operateri aerodroma dužni su da svoja opšta akta usaglase sa ovim zakonom i osnivačkim aktom u roku od 60 dana od dana usklađivanja osnivačkih akata sa odredbama ovog zakona. Na izbor predlagaču da ima procenu da će se, znači, do kraja marta kompletan posao završiti. Tako bi trebalo da bude da bi ovaj zakon bio u primeni zaista.
Ja navijam da tako bude, jer bi to značilo pomak napred u odnosu na to što nam je svima zadatak, a to je primena i nadzor nad primenom zakona. Pošto ćete ostati kod ovih rokova, mi ćemo ostati pri obećanju da ćemo pitati za tri meseca kako je primenjen član 21, da li su operateri doneli i uskladili osnivačka akta. To je način koji će kod vas možda naići opet na reakciju – ma šta gnjavite, ali to je način da pomažemo izvršnoj vlasti. To nam je posao.

Na član 21. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč?

Mi u našem amandmanu predlažemo skraćivanje ovih rokova, da umesto tri meseca koliko je potrebno da se osnivačka akta osnivača operatera aerodroma i operateri aerodroma usklade sa odredbom ovog zakona, predlažemo dva meseca, odnosno da svoja opšta akta usaglase sa ovim zakonom i osnivačkim aktom umesto 60 dana, 45 dana.
Smatramo da je to primereno, s obzirom da mi ovaj sam zakon usvajamo po hitnom postupku. Ako neko želi da bude operater aerodroma i da upravlja aerodromima, što je izuzetno složen i kompleksan poduhvat i proces, neverovatno je da mu treba pet meseci da završi ukupnu transformaciju svih svojih akata.
Smatramo da je tri i po meseca, koliko je kada se saberu svi ovi rokovi, a mi predlažemo daleko i praktičnije i ima više smisla i više odgovara hitnosti donošenja ovog zakona, pogotovu zato što u samom odgovoru na ove amandmane kažete da je ovo maksimalan rok i da će verovatno taj rok za stvarno ostvarivanje ovih radnji biti kraći nego što je predviđen.
Pridružio bih se inicijativi da mi u Narodnoj skupštini čak i u kraćem roku od tri, odnosno dva meseca, koliko ste vi ovde stavili, postavimo pitanje da li su oni ispunili rokove, jer imamo problem sa rokovima.
Malopre ste pominjali tablu na aerodromu u Nišu, a ja bih pomenuo i naplatnu rampu kod Vrčina, koja devet meseci kasni i prosto, do sada nije bilo nikad odgovornosti za rokove, pa se bojim da i ovde u ovom slučaju ne bude identična situacija.
Morao bih da se osvrnem i na jedno mišljenje naše poslaničke grupe vezano za ovaj zakon, pogotovu iniciran izlaganjem jednog prethodnog govornika. Mi smatramo da je ovaj zakon suvišan i nepotreban i to smo jasno i rekli. Ali, takođe, smatramo i da nije tačno da je isključivo privatizacija ili koncesija dobra stvar, pogotovu za aerodrome, jer aerodrom je prirodni monopol i gora stvar od prirodnog monopola države jeste prirodni monopol privatne kompanije i svakako, iskustvo nam pokazuje da nigde to nije donelo neki prosperitet za građane.
S druge strane, zašto bismo davali nešto što dobro posluje, a dokaz za to je da u privredama OECD-a, najrazvijenijih država sveta, oko 20% bruto nacionalnog dohotka direktno ostvaruje država. Direktno država ostvaruje 20% bruto nacionalnog dohotka i ja mislim da je upravo demagogija ono što smo mi slušali prethodnih 16 godina od te famozne bolje postpetooktobarske budućnosti koja nam je obećana, a to je da moramo da vršimo liberalizaciju i privatizaciju. Jedino sa tim mogu da se složim. Umesto privatizacije, dobili smo pljačku. A apsolutno smatram da nije neophodno sve privatizovati, jer ako imate brojne ove segmente gde isključivo država može da upravlja time, kao što su javna preduzeća ili komunalna preduzeća, gde profit i ne treba da bude primarni cilj, već i briga o građanima.
S druge strane, reći da država nije sposobna nečim da upravlja, kako onda država može da upravlja državom? Jer je država i upravljanje državom, odnosno ovo što radi Vlada Republike Srbije, pa koja god to bila Vlada, daleko kompleksnija i složenija od najsloženije firme, i najsloženijeg preduzeća. Tako da, apsolutno se tu vidi razlika između politike koju zastupaju Dveri i politike koju zastupa i očigledno veliki broj poslanika, mnogo veći nego vladajuća većina u ovoj sali, gde mi smatramo apsolutno suprotnim i da nacionalni resursi ne trebaju da se prodaju i to treba da ostane u vlasništvu građana Srbije.

Na član 22. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Član 22. u prelaznim i završnim odredbama obavezuje u primeni zakona da podzakonski akt iz člana 15. stav 4. ovog zakona bude donet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Šta je stav 4. člana 15? Kaže da Vlada bliže uređuje način i kriterijume, odnosno merila za dodelu podsticajnih sredstava za aerodrome. Dakle, o tome će Vlada doneti podzakonski akt i obavezuje sebe da to bude u roku od 90 dana.
Ovaj član, koji ja smatram neminovnim kad se pravi ovakav kič leks specijalis, je povod da prvo, kao i sve ostalo, tražim da ovaj zakon i ne stupi na snagu i da ga nema, da se po postojećem Zakonu o koncesiji rade poslovi, pokazuje da ne poštujemo ni mi iz Skupštine svoje sopstvene akte. Dakle, iz mnogo dobrih razloga, ovo nema veze sa vladom, bilo kojom, Narodna skupština je donela Rezoluciju o zakonodavnom procesu, gde je propisala da uz predlog zakona dolazi i predlog podzakonskog akta.
Otpor da se to stvarno dogodi sa potpuno besmislenim obrazloženjima, kao – ne možemo da znamo kako će izgledati zakon, pa zato ne možemo da imamo podzakonski akt. Pa, možeš da znaš kako će da izgleda podzakonski akt kad imaš zakon. A, ako je obrazloženje – ne možemo da znamo kako izgleda zakon, pa niste znali kako će izgledati ni ovaj zakon. Prihvaćeni su amandmani, promenjen je, nije onakav kakav je ušao u Skupštinu.
Na moju veliku žalost, mi u Narodnoj skupštini nemamo dovoljno snage i svesti o tome da svaku vladu treba da obavežemo da nam podnosi i predloge podzakonskih akata. Hipotetički, samo zamislite da je uz ovaj zakon došao predlog podzakonskog akta u skladu sa odredbama kako ste ga predložili da niko ništa ne menja, koji bi odredio, kako Vlada kaže, kriterijume i način, odnosno merila za davanje podsticajnih sredstava.Koliko bi stvari bile jasnije, koliko bi i meni i vama bilo lakše, koliko bi bilo bolje za ljude u Srbiji da imamo i taj akt koji podrazumeva da mora biti donet za 90 dana.

Na član 22. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Smatramo da je Ministarstvo dužno da podzakonske akte donese u kraćem roku. Upravo, ponavljamo, malopre smo to istakli, ukoliko usvajamo jedan zakon po hitnom postupku, smatramo da nije baš primereno da se podzakonski akti izrađuju tri meseca. S obzirom da ovo nije zakon koji ima veliki broj članova, s obzirom da ovde nema ništa novo u ovom zakonu koji se praktično uvodi što se normira, jer već smo konstatovali da većinu tih odredbi možemo naći u drugim zakonima koji regulišu ovu materiju. Ne vidimo zašto bi tri meseca trajalo donošenje zakona.
Ja sam imao jedan dijalog sa ministarkom u načelnoj raspravi baš o toj tematici, gde je ona rekla da tri lica rade kod nje u Ministarstvu na donošenju podzakonskih akata u ovoj oblasti, mada ostaje da nam pokaže sistematizaciju radnih mesta, jer ja i dalje mislim da je preko 100 zaposlenih u Sektoru za avio-saobraćaj, ali dobro, videćemo, svakako ću dobaviti sistematizaciju i negde će biti prilike da o tome vodimo diskusiju i dalje.
Mislim da bi trebali da prepolovimo taj rok za donošenje podzakonskih akata, jer kad već donosite zakon po hitnom postupku, i državni organi bi morali da rade malo hitnije i malo ekspeditivnije, jer očigledno ste imali neki razlog da žurite, zašto već niste i pripremili podzakonske akte, da ne govorim što je poslanica pre mene rekla da bi bilo čak po toj rezoluciji koja je usvojena pre nego što sam ja postao narodni poslanik, primereno i da podzakonski akti budu uz sam zakon.
Niste mi odgovorili za ovo probijanje rokova oko Vrčina, jer postavlja se pitanje da li je ikada iko kažnjen i da li je ikada iko odgovarao za probijanje rokova, s obzirom da ista firma koja gradi tu naplatnu rampu kod Vrčina, nedaleko odatle gradi i Ikeu. Kod Ikee nema kašnjenja, a u poslu sa državom ima kašnjenja, pa bih prosto voleo to da mi prokomentarišete.