Gospodine Arsiću, ako želite da polemišete sa mnom i ako smete da polemišete sa manom, siđite u klupe poslanika SNS, pa mi odgovorite.

Odgovoriću vam na nešto drugo, kolega Milojičiću.
Kada ste već spominjali imena narodnih poslanika i da li je meni teško da čitam, moram da vas upoznam da sam tu praksu, to iskustvo stekao od koleginice Gordane Čomić, pored koje sedite, i ne zameram ništa loše da je to uradila.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ovo će biti kratko, kao i svaki put kada repliku izazove isti čovek koji je izazvao i malopre. Nema potrebe da bude drugačije. Slušali smo mi ovde u ovom obrazloženju uglavnom o SNS i o nekim fantastičnim idejama koje je taj čovek ovde izneo, a nije ih sam osmislio, što je više nego jasno, između ostalog i zato što ne očekujem takvu kreativnost, niti bilo kakvu kreativnost od istog lica.
Pričao je o SNS i o pitanju profesionalnih upravnika. Ako ikada tokom ove sednice čujemo od istog lica npr. šta znači ta kategorija profesionalnih upravnika, na koji način se uopšte uvodi u angažman i da li je uopšte neophodna ili nije neophodna, a kamo li bilo šta iza toga, kamo li ko bi ih mogao činiti, pod kojim uslovima itd, možda bude bilo vredno bilo kakvog komentara više. Ja tvrdim da on to i ne zna, niti može da uopšte pruži bilo kakvo obrazloženje te vrste.
Zašto tako upadljivo i drsko svaki put kada se za reč javi govori o SNS, mislim da dovoljno oslikava jedna etiopska narodna poslovica – što je gušter manji, veća je njegova želja da postane krokodil. Hvala lepo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine predsedavajući, ja ne želim, kao što je prethodni govornik govorio o životinjama, o gušterima, da sada govorim o majmunima, to nije tema. Želim da reklamiram član 100, da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, svoje mesto prepusti jednom od svojih potpredsednika.
Tako da, gospodine Arsiću, prekršili ste član 100. Ako želite da polemišete sa mnom, siđete kao gospođa predsednica u poslaničke klupe, naučite nešto i od nje, i onda mi dobacujete, i onda polemišete sa manom. Ne možete sa tog mesta da polemišete sa bilo kojim poslanikom, pa ni sa poslanicima DS.
Mi smo predložili da se prethodni član briše, kao što će DS obrisati sa političke scene SNS na predstojećim izborima.

Gospodine Milojičiću, prvo da vam kažem, vi ste meni postavili pitanje zašto mi je teško da čitam imena, da li imam pravo da vam odgovorim kao predsedavajući? Imam.
Drugo pitanje koje ste postavili, vaš zahtev je bio da umirim narodne poslanike SNS, da biste vi mogli da imate svoje izlaganje. Nije bilo potrebe da ih umirujem, jedino da ste vi vidoviti, pa da unapred nešto znate da će da se desi. Ja sam samo o tome govorio, ne znam o čemu ste vi mislili.
Po Poslovniku, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče što ste mi dali reč.
Povreda Poslovnika. Ne znam koji član nije povređen, ali, da krenemo od člana 106, 107, 108, 109. itd.
Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, što bi se u ovom slučaju odnosilo na amandmane. Primetno je da poslanik zaista kad god se javi za reč, on nikada ne govori o tačkama dnevnog reda. Moja velika pretpostavka je da on nikada ni ne zna šta tačno imamo na dnevnom redu, koji su to predlozi zakona, a kamoli suštinski do kog amandmana smo mi stigli. Neverovatno je kako dozvoljavate da neko ko je, očigledno, ako smem sebi da dam slobodu da tumačim izlaganja poslanika, opsednut Srpskom naprednom strankom, opsednut Aleksandrom Vučićem, a evo, najnovija opsesija danas, a to je svakako i spominjanje Gorana Vesića. Ne vidim kakve veze imaju nekakvi prinudni upravnici, profesionalni upravnici zgrada ili stambenih objekata sa ovim amandmanom? Ako je neko tražio da se uvedu ovi upravnici, to su svakako svi oni članovi Demokratske stranke koji su nakon gubitka izbora ostali bez funkcija pa sada verovatno preko vas traže nekakvo uhlebljenje. Ali, ja vas molim da primenjujete ovaj poslovnik i da u skladu sa članom 27. vodite sednicu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo, nije nikakav problem i nije greh da nešto ne znate. U redu, mi smo tu da razgovaramo i da nešto objasnimo. I zbog tih 250 hiljada glasova koje imate, ja ću sada da vam objasnim.
Dakle, profesionalni upravnici nisu obaveza. Svaka stambena jedinica, odnosno svaka stambena zgrada i objekat bira svog predsednika, tzv. predsednik kućnog saveta, do sada se tako zvao, sada će biti upravnik. Ukoliko ne može da izabere upravnika, onda ona može da izabere profesionalnog upravnika koji će pomoći da upravlja i održava zgradu. Nikakvih dodatnih obaveza nema.
Ja razumem, i to mogu da razumem, da taj predmet niste skroz učili, budući da ste vi neki strukovni ekonomista, jer onda ne biste mogli sa budžetom od 800 miliona dinara da preuzmete obaveze od 2,2 milijarde dinara u svojoj opštini. To je sve moguće. Ali, nemojte da govorite o grbači naroda i nemojte da govorite neistine, nego hajde da govorimo onako kako zaista stoji i kakve činjenice jesu. To je prvo.
Drugo, da li ćete vi nas da nazivate botovima, da li je Zorana bot ili bilo ko, pa šta, okej, u redu je, jeste, u pravu ste, evo, Zorana je bot. Ali, isto tako, ovo ministarstvo će doneti zakon koji će konačno prvi put urediti oblast stambene politike. I ponavljam još jednom – kad ne znate, pitajte, objasnićemo vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Radoslav Milojičić.