Zahvaljujem.
Koleginice Stamenković, pre nego što vam dam reč, samo da razjasnimo. Kolega Pavlović je iskoristio vreme kao predlagač amandmana. Vi, naravno, možete govoriti po amandmanu i koristiti vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Samo bih dodala, radi se o dve vrste takse, jedna ide lokalnoj samoupravi, a druga ide Republičkom geodetskom zavodu. U obrazloženju se kaže da je reč o naknadi realnih troškova vođenja registra.
Moje pitanje za ministarku glasi, i molim da ne izignoriše, nego da odgovori – kakvi su to realni troškovi vođenja tih registara? Da biste vodili registar, treba vam kompjuter i zaposleni radnik, to već imamo, koji će da ukuca podatke i onda će tako ukucan registar da se pošalje Republičkom geodetskom zavodu, gde takođe postoji već kompjuter i već zaposleni radnik koji to sve objedinjuje. Molim, o kakvim se to troškovima vođenja registra radi koji inače nisu pokriveni platom onih koji treba da ih vode? Hvala unapred na odgovoru.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 20. i član 20. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković. Izvolite.

Od ovih 33 amandmana koje sam podnela, možda će me bar na jedan ministarka udostojiti nekog odgovora. U suprotnom, već ću da pomislim da me ne voli.
Član 20, ponovo se radi o transparentnosti o sadržini registra gde sam predložila da se podaci koji se prikupljaju i evidentiraju objavljuju, ali da pritom budu zaštićeni osetljivi lični podaci, kao što su JMBG i broj putne isprave, kada je reč o stranim državljanima.
Amandman je odbijen uz potpuno netačno obrazloženje, koje kaže da to što je predloženo zakonom nije u suprotnosti sa odredbama člana 14. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Mislim, to je tačno, ali jeste u suprotnosti sa članom 14. jednog drugog zakona, a to je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji u stavu 1. kaže da se ne mogu objavljivati JMBG brojevi jer bi se time povredilo pravo na privatnost.
Mislim da postoji jedno nerazumevanje u Vladi generalno, ne samo kada je reč o ovom ministarstvu, kada je reč o ova dva zakona, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Oni su međusobno uslovljeni i nikada se ne mogu čitati pojedinačno, nego se mora obratiti pažnja u kojim slučajevima koje pravo preteže, pravo na privatnost ili pravo na dostupnost informacijama od javnog značaja. Registar i javna evidencija su u ovom zakonu definisani kao javni i takvi moraju biti. Jako sam nezadovoljna što nije prihvaćen ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ja sam jako zadovoljna što je ovaj zakon bio godinu dana u javnoj raspravi, što je 27 institucija dalo pozitivno mišljenje, što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji vodi računa i o jednom i o drugom zakonu, nas obavestio 7. novembra da sa stanovišta nadležnosti poverenika nema primedbe na dostavljeni tekst Nacrta zakona.
Dakle, sad ću vam dati punu informaciju. Dvadeset sedmog oktobra poverenik je dobio kompletan Nacrt zakona, dao je svoje mišljenje. Mi smo prihvatili sve sugestije koje je Poverenik dao, obavestili ga o tome 2. novembra, a on nam je onda odgovorio 7. novembra da sa stanovišta nadležnosti poverenika nema primedbi na dostavljeni tekst Nacrta zakona, ali znate kako Poverenik vodi računa o takvim stvarima. Prema tome, jedan od razloga zašto vaš amandman, između ostalog, nije prihvaćen.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da ne treba da se prihvati amandman.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Pre nego što pređemo na amandman na član 20. tražili ste povredu Poslovnika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uporno danima pokušavam da vas upozorim da na član 106. stav 3. - da za vreme govora narodni poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način.
Kao i svaki drugi posao koji ugrožava slobodu govora. Sloboda govora je ustavno zajamčena. Ovi koji su okrenuli leđa, trebali bi da znaju da je to demokratska tekovina. Sloboda zbora i govora. Dakle, ukoliko oni ne žele da slušaju ono što drugi govore, makar nemaju pravo da me u tom mom pravu koje mi je Ustavom zagarantovano zajamčeno.
Mislim da oni meni mogu da okrenu leđa slobodno, ja nikoga nisam pljunuo, nikoga nisam opsovao, nikoga nisam poslao da ne kažem gde, sve ono što su oni uradili meni, ja njima nisam uradio i ne pada mi na pamet da im to uradim. Da li se oni stide svojih postupaka? Ja, to ne mogu znati, pa mi iz tog razloga okreću leđa i na takav način ometaju moju slobodu govora, ali, evo, mene je sramota što njih ništa nije sramota. Hvala.