Gospođo ministar, ne bih uopšte ulazio u sumnju da kroz ovaj zakon bi trebalo da nađu posao određeni botovi ili slično i neću da sumnjam da ste imali dobru nameru. Rekao bih i uporedio to sada da ste želeli da Srbija izgleda kao Knez Miloševa ulica pred Novu godinu, ali, nažalost, ni blizu toga vi niste. Kako idemo sve od jednog do drugog člana, primećujemo velike probleme.
Čini mi se da će pojedini članovi među sobom da zarate i do kraja, dok se bude stiglo da kraja. Dobar dokaz tome je i član 24. Mi sada, imajući u vidu Predlog, imamo još dve varijante. Jedna je varijanta da se ovaj član dopuni sa jednim stavom, a druga varijanta amandmanska intervencija je bila da se član 24. briše potpuno. I verovatno najbolje rešenje za ovaj član bi bilo da se briše. Ovde ćemo imati problem, jer mi ne znamo ni ko podnosi, odnosno pokreće postupak po službenoj dužnosti, ni kada,ni zašto, ni kome će ga podneti.
Slična je situacija, evo, sada mogu da se vratim malo unazad, i sa članom 12. kada je rečeno da imalac posebnog dela u zgradi ukoliko niko ne bude intervenisao po službenoj dužnosti sad da kažemo, a preti neposredna opasnost njegovoj posebnoj stambenoj jedinici ili možda preti opasnost po živote drugih građana, on može sam da otkloni te nepravilnosti, odnosno da izvrši određenu građevinsku intervenciju, rekao bih ja.
Pa zar ne vidite tu da postoji mogućnost zloupotreba? Ako ćemo imati profesionalnog upravnika, ako imamo organe stambene zajednice, otkud sad mogućnost da neko drugi interveniše? Vi polako tako iz člana u član ostavljate i neke druge mogućnosti, da ste potpuno sigurni da je ovo dobro, kao što ste vi rekli, vidite Srbiju lepih zgrada, lepih stanova i kada sam vas ja pitao u raspravi u načelu kada mislite da će ovaj zakon dati efekte, vi ste rekli – pa čim ga mi usvojimo, on stupa na snagu. Znam ja kad on stupa na snagu, ali kada vi vidite lepe zgrade, ofarbane zgrade, sa novim fasadama i ostalo?
Zaista nedvosmisleno proizilazi iščitavanjem svih odredbi ovog zakona da je nekoliko glavnih motiva bilo. Vi pretpostavljate da veliki broj građana u Srbiji nemaju rešeno stambeno pitanje i da koriste stambeni prostor u zakup. Naravno, to treba oporezovati. Od toga niko ne beži. Porez se mora plaćati. Porez nije dobrovoljna kategorija. Porez je nešto što je obavezno. To je s jedne strane, a s druge strane ove takse i zaista biće veliki broj profesionalnih upravnika koji će raditi, pa registracija kod privredne komore, pa licenca i ostalo. To su sve novi, dodatni troškovi koje ćemo plaćati i vi i ja i svi drugi građani Srbije zajedno iz svojih sredstava. Nikad niste razmišljali kako i na koji način da se smanji, ako ima mogućnosti, porez na dodatu vrednost ili nešto drugo, nego razmišljate kako i na koji način možete još sredstava od građana Srbije još da zahvatite.

Na naziv iznad člana 25. i član 25. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Rubrum člana je zabeležba, a član glasi: „Upis zabeležbe vrši se na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti, ako Registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima koji su od značaja za stambene odnose.“
Ako se vrši na osnovu prijave, onda nije Registrator došao do saznanja, nego mu je data prijava od strane upravnika ili zakonom ovlašćenog lica. Ako je po službenoj dužnosti, onda ovaj član kaže da taj koji po službenoj dužnosti postupa nije registrator, nego neko drugi, a ne piše ko je.
Dakle, zabeležba predstavlja podatak, činjenicu, proverljiv koji je u vezi sa dokumentima koji su od značaja za stambene odnose. Može da bude bilo šta. Onaj ko vodi stambenu zajednicu, skupštinu stanara, kaže, napravi zabeležbu i šalje i u članu 35. će se ponoviti. Nepotrebno se napravila nejasnoća, kao što se i nepotrebno nije dovoljno promislilo o rešenjima koja se predlažu ovim zakonom i o tome ću vam argumentovati na sledećem članu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 26. i član 26. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Član 26. ima rubrum način podnošenja prijave i u svoja tri kratka stava govori o tome - prijavu podnosite u papirnoj, elektronskoj formi i pozivate se na Zakon o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu.
Zašto je zakon neutemeljen? Zato što niste računali koliko treba vremena da se ovo uradi. Jedan radni mesec je 168-165 sati. To je 10.000 minuta mesečno. Koliko cenite da vam treba minuta za obradu podnesene prijave elektronski, papirno, kako god hoćete? Možemo da se dogovorimo 15 minuta, ako je papir dođe, otvori koverat, ako je elektronski da se prijavi, da pogleda ko je itd.
Znači, 10.000 minuta radnih ima lokalna samouprava 10.000, samo na to da registrator troši to je šest stotina prijava mesečno. Znači u jednoj lokalnoj samoupravi, hipotetički da svih 10.000 minuta koje registrator provodi u lokalnoj samoupravi, on u ravnomernim razmacima troši 15 minuta na po jednu prijavu, on ne može uradi više od šest mesečno, odnosno 7.200 godišnje. Ko će da uradi ostale i kada?
Sličnu raspravu sam vodila kada su bila beskonačna produžavanja važenja pasoša, jedna izvanredna žena iz MUP, koja je izvanredno vodila svoje poslove. Ja sam je pitala - koliko vam treba minuta za jedan pasoš? Nemojte da stavljamo zakonu rok od godinu dana ako imate 200.000 pasoša, morate da potrošite neko vreme na 200.000 pasoša, tako ovde morate da potrošite neko vreme na prijavu.
Sve što vas ja molim, odnosno na šta upozoravam stavom da brišem sve članove je da ako imate definisano kako se podnose prijave, da morate da imate pre toga izmereno koliko vremena trošimo na te prijave, koliko će biti prijavljenih, 100.000 zajednica? Koliko? Tri miliona stambenih jedinica ima u Srbiji 2,5 miliona je nastanjeno. Koliko će biti? Sto hiljada ako jedna može 7.200 onda vam je odmah jasno koliko vam vremena treba, kako god podnosili prijavu, pismeno, elektronski, komunicirali kako god želite?
Dakle, kada vas pitam ko radi službenu dužnost? Ja to pitam zato što će to da pita neka druga koja se ne zove kao ja, koja će doći u lokalnu samoupravu. Kada vas pitam koliko će vremena nama svima trebati da registrujemo? Tako što uzmem da izračunam da jedna lokalna samouprava može 10.000 minuta mesečno da radi. To je idealni slučaj, znači da svih 10.000 minuta rade samo prijave koje dolaze poštom ili elektronski. To je ono što vas ja molim od početka načelne rasprave, ne možete menjati ono što ne merimo. Da bi mogli da menjate moramo da izmerimo koliko nam vremena treba za promenu koju hoćemo da uvedemo u Zakonu o stanovanju.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pa, tako slušam to. Prvo, svuda napišete briše se, a onda učestvujete u raspravi u kojoj dajete određene predloge itd, naravno, kritike i određene predloge. Pa, sada mi nije jasno, ako mi usvojimo te vaše predloge, jer to onda znači da ste vi saglasni sa zakonom?
Mislim da nije nikakav problem, možemo pet dana da raspravljamo o svemu ovome, meni je potpuno jasno da je to kako se kaže, demokratski legitiman način političke borbe, da se piše briše se. Nisam samo sigurna da oni koji glasaju za vas, da im se dopada da neko napiše u amandmanu briše se, ali dobro.
Kada već pominjete ovo prijava u papirnoj formi itd. pre svega, vrlo je važno znati da nemaju svi građani mogućnost da imaju elektronski potpis i to je okrenuto pre svega ka njima. Može u papirnoj formi, može elektronski. Dakle, ovaj član 26. tiče se pre svega onih kojima treba dati mogućnost da mogu da daju i u papirnoj formi svoju prijavu.
Svi su između ostalog i podzakonski akti i rokovi tačno određeni. Mislim da znate da ovo ministarstvo ni u jednom svom podzakonskom aktu nije kasnilo.

Po amandmanu narodni poslanik Gordana Čomić.

Deset hiljada minuta ima registrator na raspolaganju mesečno.
Ne znam kako bliže da vam objasnim koliki je to problem. Ja sam ilustrovala sa izvanrednom gospođom iz ministarstva koja me je razumela, kaže – čekaj, meni treba za pasoš slikanje, pa ne mogu da slikam 200.000 za godinu dana. Deset hiljada minuta imate na raspolaganju ukupnog radnog vremena.
Uopšte ne govorim o tome da vi usvojite bilo šta od onog što pričam, ali vas pitam kako ćete da iskoristite to vreme? Da li ima 100.000 predviđenih skupština da se registruje? Znate li koliko je to minuta da se uradi? To se tako radi. Kako da vam kažem, ne možemo napamet. Treba registrovati 100.000 prijava u neki registrator. Ono troši neko vreme, kako znate koliko vam treba vremena? To je jedini neobnovljiv resurs.
Ne pričam ja o tome ko će za koga da glasa, nek glasa za koga god hoće, ne marim, ja vam pričam o tome da ste vi doneli zakon koji je neprimenjiv jer izostaju elementarni odgovori na odredbe koje menjaju živote ljudi i menjaju rad lokalnih samouprava. To je sve što vezujem za član o načinu podnošenja prijava.
Možemo mi da razgovaramo jedno šumom, drugo drumom, nije to problem, to neće doneti rezervne minute lokalnim samoupravama. I obaveza da se meri pre nego što se odluči je svedena na to koliko radnih minuta imaš mesečno, sve da ih potrošiš na to da registruješ.
Ja čak, i što sam protiv potpuno ovog zakona, jer mislim da je neprimenjiv, ja vama želim da uspe u Srbiji, da uspe u Srbiji. Neka sam ja protiv vaše strategije, ali želim, ako je to nešto dobro neka uspe u Srbiji.
Pitam vas vrlo jednostavno pitanje, a dobijam folklor.

Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.