Zahvaljujem koleginice Jerkov.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 46. i član 46. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.
Zapisnik je rubrum. I u članu 46. u prvih tri, četiri stava govorite šta sve mora da sadrži zapisnik, ko mora da potpiše zapisnik, dakle, upravnik koji je zadužen da potpisuje i da vodi zapisnik ili da nađe zapisničara i sva lica koja su prisustvovala sednici i učestvovala u njenom radu moraju da potpišu zapisnik.
Lice koje je učestvovalo ali ima primedbe na zapisnik ili odbije, lice koje vodi zapisnik će to konstatovati u zapisniku, uz navođenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje ima primedbu može tu primedbu i samo uneti u zapisnik. Dakle, koliko hoćete stavova o tome kako izgleda zapisnik.
I onda ide poslednji stav koji glasi: „Nepostupanje, u skladu sa odredbama ovog člana, nema uticaja na punovažnost odluka na sednici skupštine, ako se rezultat glasanja i sadržina tih odluka na drugi način mogu utvrditi“. Pa zašto propisujete? Trošite četiri, pet stavova kako se radi zapisnik, ko mora da potpiše, ko unosi primedbu, ko sme, ko ne sme, itd, a onda date poslednji stav koji kaže – ako se ništa od toga ne desi, to ne utiče na punovažnost odluka. Ne da ga treba brisati, nego ga treba zaboraviti brisanjem.
Ta vrsta normativnog optimizma će napraviti pravila koja su neprimenjiva. I svaki upravnik zgrade koji dobije ovaj član o zapisniku, kazaće isto što bi i svako drugi kazao – pa, ne moram ja, meni to nema veze šta piše u zapisniku, nema uticaja na punovažnost odluka. Nemojte da se prepuštate normativnom optimizmu, ne može od toga da bude nikakve koristi. Mora da bude merenja, mora da bude znanja i mora da bude razgovora o tome kako to izgleda u praksi.