Mi smo na ovaj amandman dali svoj predlog koji bi trebalo da glasi – u postupku registracije povraćaj u pređašnje stanje dozvoljen je u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Dakle, nismo mi izmislili opšti upravni postupak.
U obrazloženju zašto se ne prihvata stoji da predlogom zakona je predviđen poseban postupak registracije stambenih zajednica na koji način je moguće isključiti pojedine odredbe opšteg upravnog postupka, iz razloga celishodnosti i efikasnosti vođenja postupka. Postavlja se pitanje – za koga i u čiju korist je ovaj postupak efikasan?
Smatramo da formulacijom koja je predložena u ovom predlogu zakona zapravo obespravljujemo neuke stranke o kojima sam i malopre pričala. Ja sebe smatram informisanom osobom, ali sam često bila u situaciji da platim neku kaznu, globu zato što nisam dobro poznavala zakon. Naveli ste da moj kolega pravnik ne poznaje dobro. Šta će tek biti sa neukim strankama koje će stradati od one jasne rečenice da vas nepoznavanje zakona ne amnestira od primene istih?
Ponovo su građani ugroženi. Moram da priznam da nisam bila toliko zabrinuta na samom početku ove rasprave, ali što duže slušam obrazloženje naše ministarke moja zabrinutost raste. Hvala.

Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsednice.
Pre svega institut povraćaj u pređašnje stanje jeste procesno pravni institut. Ovde bih jedino uvažena ministarko zamolio da razmislite, imajući u vidu da procesne posledice vraćanja u pređašnje stanje podrazumevaju da onaj koji je učinio neblagovremenu radnju, a postoje objektivni razlozi koji su ga onemogućili da to blagovremeno učini, da stiče pravo da u određenom roku koji je zakonom propisan tu istu radnju ponovi kako bi svoje pravo u postupku mogao da osnaži.
U konkretnom slučaju treba imati u vidu član 27, a član 27. kaže da je podnosilac prijave dužan da u odgovarajućem roku podnese prijavu. Ako je ne podnese on je faktički došao u prekluziju, jer ne može je sada ponovo podneti ako nema mogućnosti da se izvrši povraćaj u pređašnje stanje.
Molim vas da ako nikako drugačije, pre nego što dođemo u situaciju da glasamo za ovaj zakon, vratimo barem odboru da odbor amandmanom interveniše u odnosu na ovaj član. Hvala.

Hvala.
Na član 35. amandman je podnela poslanica Aleksandra Čabraja.

Dakle, član 35. o kojem već diskutujemo izvesno vreme, sa priličnim stepenom saglasnosti, rekla bih čak za mene i po malo neočekivanim, kaže ovako – u postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje.
Moram da vas pitam zašto? Naime, verovatno znate da bi trebalo da postoji pravna konzistentnost između zakona koji postoje, zakona koji se već primenjuju, zakona koji se donose i u svim drugim zakonima koji će se primenjivati u sudskim postupcima vezano za ovaj zakon postoji pravni institut povraćaj u pređašnje stanje. Kao što je recimo Zakon o parničnom postupku, pa Zakon o opštem upravnom postupku koji su već neke kolege spominjale, ne mogu da razumem a ni obrazloženje mi nije najjasnije, zbog čega ovde baš ne postoji povraćaj u pređašnje stanje?
Pričam ovde o tome da li će građani razumeti šta treba da rade, da li neće razumeti itd, pa smo i neki odnos prozvani da nismo dovoljno dobro razumeli članove zakona, obrazloženja itd, ako mi to nismo dovoljno dobro razumeli, složićete se da neće baš svaki građanin razumeti baš najbolje o čemu je ovde reč.
Molila bih vas da onda ovo razmotrite i na kraju-krajeva da nam objasnite zbog čega ovde nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje, a evo, diskutujemo o tome i mislim da se svi slažemo u tome da bi trebao da postoji. Hvala.

Ministar izvolite.

Da ponovim. Piše i u obrazloženju, pre svega zbog zaštite trećih lica, ali kada ste već spomenuli pravnu konzistentnost, imate Zakon o postupku registracije u APR, član 21. on takođe vrlo jasno i isključivo govori, kaže – u postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. Dvadeset jedan registar je inače specifičan registar i vode se upravo na osnovu ovakvog jednog člana.
To, da li će građani da razumeju, i te kako pošto ćemo mi praviti uputstva i pravila, kao što smo radili i za sve prethodne zakone upravo da bi pomogli građanima. To ako vi niste, kako vi kažete, kako mi nismo razumeli kako će građani, mogu samo da razumem da vi mislite da ste nešto iznad građana, pa ćete vi sada kao to razumeti, ali eto ipak niste, a građani tek neće, ne, građanima upravo treba red.
Mi smo ovaj zakon napravili baš zbog toga što je dolazilo jako puno primedbi, jako puno komentara na to da je potrebno urediti oblast stanovanja i održavanja zgrada i da postoje ozbiljni problemi u tri zakona koja postoje, upravo zbog građana. Ne od vas, nego od nekih drugih građana za koje govorite kako su neuki itd. Odmah da vam kažem, isti ti građani su primenili Zakon o planiranju i izgradnji i mi smo u prvih deset u svetu zbog toga.

Reč ima Aleksandra Čabraja.

Gospođo Mihajlović, ja mislim da ste vi namerno sada pogrešno protumačili moje reči. Naravno da nisam htela da kažem da su građani neuki. Ja sam htela samo da kažem da vi tvrdite, a mi znamo najbolje da smo se trudili da u ovim uslovima, bolje da kažem neuslovima, pročitamo, protumačimo zakon, napišemo amandmane itd.
Znate, ja se pomalo osećam sada u onoj situaciji kao neki đak, recimo, koji bi dobio za domaći zadatak da za jedan ili dva dana pročita i „Rat i mir“ i „Fausta“ i „Don Kihota“ i da uradi analizu svih likova u tim delima i onda kad pokuša da uradi taj domaći zadatak, onda mu profesor kaže – nije ti to dobro.
Dakle, naravno da nije reč o tome da građani slabije razumeju od nas. Ja mislim da ste shvatili da je reč o tome da smo se mi posebno potrudili da ovo razumemo, a da se ipak pokazalo da mnogi od nas ovde ne da nisu razumeli nego, prosto, imamo primedbe na koje vi nećete da odgovorite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.