Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imamo jedan član koji ima jednu veliku specifičnost, a to je u načinu kako se glasa. U jednom momentu mnogi vlasnici stambenih jedinica, kojih otprilike znamo koliko imamo u Srbiji, i potpuno neutvrdiv broj vlasnika stambenih zajednica, se pita kakav je to način glasanja.
Zamislimo jedno društvo sa ograničenom odgovornošću. Imate 5 ortaka, odnosno pet članova, nisu to ortaci, jedan ima 50% udela, drugi ima 20% udela, treći ima 10% udela, i četvrti i peti imaju po 5% udela. Neko propiše i kaže, vlasnik svakog udela ima jedan glas, dakle ima 5 glasova, nezavisno od toga koliki je vaš udeo u firmi. Zgrade su parekselans slične takvom obliku organizovanja, ne narodnoj demokratiji. Potpuno je nelogično, ako želite da zastupate principe koji postoje svugde u svetu kada se uređuje stanovanje, da neko recimo, ko ima 50% vlasništva nad zgradom, u svojoj stambenoj jedinici, ima jedan glas, a da neko ko ima 5 ili 10% vlasništva u svojoj stambenoj jedinici, ali ima odvojenu stambenu jedinicu, takođe ima jedan glas.
To je loše iz mnogih drugih razloga, na primer, vi time što uvodite takav način gde jednostavno diskriminišete ljude koji imaju veće stanove u proseku, na taj način vi ćete njih destimulisati da više ulažu. Zašto bi oni više ulagali, kada ih mogu nadglasati? Takav princip je prilično poguban, iako bi želeo da ovako predstavim na jedan plastičniji način, evo zamislimo listu koja je pobedila na izborima - Aleksandar Vučić, Srbija pobeđuje. Da li bi sada iko pristao da se odluke, kada je reč o vladajućoj veštini donose prostom većinom šefova poslaničkih grupa koje su nastale iz te grupe? Verujem da to ne biste pristali ni u kom momentu, jer zna se ko je veći, ko je stariji, i čija reč ima veću težinu.
S toga mislim da i kod stambenih zgrada treba primeniti taj princip, pa da u skladu sa time kolika je površina vašeg stana, u ukupnoj površini zgrade toliko i vlasnik stambene jedinica ima glasova.

Ministar.

To što vi predlažete, pored ovog obrazloženja koje ste dobili, da dodam još jednu stvar, to je apsolutno protivustavno. Dakle, odluka Ustavnog suda, kaže da to nije moguće odrediti prema površini stana. Mislim da je i u praksi, ako bismo sada razrađivali, mislim da je potpuno i logično.
Šta to znači? Ako imate stan od 500 kvadrata, a neko drugi od 20,30 kvadrata, taj neko nema pravo ili ima jedan glas, a ovaj ko ima 500 kvadrata, on ima ne zna koliko glasova. Odluka Ustavnog suda kaže da to nije moguće.

Izvinite.

Izvinite, kako je ovaj amandman mogao proći Odbor za ustavna pitanja? Onda moramo postaviti to pitanje.

Marjan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je prošao Odbor zato što je podnet u skladu sa ustavnom procedurom. Ali, odnosi koji su predloženi između samih stanara nisu u skladu sa Ustavom. Neki profesori koji su ovde okrenuli leđa to su svakako trebali znati, ukoliko nisu iz dizajna uskočili u ekonomiju.
Još nešto, ja ću glasati za ovaj amandman jer mi ova grupa s leđa izgleda malo pametnije. Hvala.

Na član 43. amandman sa ispravkom podnela je Sonja Pavlović.

Obaveštenje o održavanju sednice Skupštine mora se istaći najmanje tri dana pre dana održavanja Skupštine, osim u hitnim slučajevima u kojima se obaveštenje može istaći na dan održavanja Skupštine. To je član 43. stav 6.
Smatramo da se određivanjem ovako kratkih rokova, to je praktično petak za ponedeljak za zakazivanje Skupštine, a posebno mogućnošću zakazivanja Skupštine bez roka, obesmišljava pravo vlasnika posebnih delova da učestvuju u radu Skupštine.
Smatramo da obzirom na nadležnosti Skupštine, kao i činjenicu da postoji upravnik zgrade, kao operativni organ koji može da preduzme najhitnije mere i koji se može i prinudno imenovati, ne postoji u radu Skupštine stepen hitnosti koji bi opravdavao sazivanje sednice na isti dan.
Znači, to su sednice gde mogu da se veoma važna pitanja donose i nema razloga da to bude po hitnom postupku. Hvala.

Saša Radulović.