Zahvaljujem, predsedavajući. Ozbiljno bih se zabrinuo da je Bernard pohvalio Aleksandra Vulina, ozbiljno bih se zapitao da li se nalazim u levičarskoj partiji, da li je moj predsednik iskreni levičar i da li posao ministra za rad, boračka i socijalna pitanja obavlja odgovorno, a obavlja ih izuzetno odgovorno, ozbiljno i to građani Srbije vide i prepoznaju.

Srećom, čovek koji je potpuno izgubio kompas, verovatno kao posledicu ovih čuvenih 2,29 ili 2,25, više nebitno, koji više ne zna šta je levo, šta je desno, šta je istok, šta je zapad, koji se kune u istok, a traži da ga podrži zapad, onaj koji razjuruje svoje odbornike u Čačku, ili bolje rečeno beže iz Odborničke grupe kojom je on šef, zato što im uzima svu naknadu koju primaju kao odbornici u Gradskoj Opštini Čačak, je čovek čije kvalifikacije ne vredi ni slušati, a kamoli obazirati se na njih.

Očigledno da njemu nije ostalo ništa drugo nego da ovde samo pokušava da privuče pažnju ne bi li tako opravdao silna sredstva svojih mentora, koja su bačena u vetar, a nije u stanju za sobom da povede ni čačanske studente, ni čačanske srednjoškolce, ni odrasle, u nekakve proteste za koje ovde tvrdi da su ozbiljni, veliki i dramatično drmaju Srbiju. Hvala.

Neđo Jovanović, izvolite, replika.

Zahvaljujem se predsednice.

U svemu ovom skarednom što je iscenirao i manifestovao narodni poslanik koji je meni replicirao postoji nešto dobro. Dobro je da su građani Srbije, kojih ne mali broj gleda ovu Skupštinu, mogli da se uvere i posle moje diskusije i repliciranja koje im je učinjeno, da sam bio debelo u pravo, da onaj ko je meni replicirao ne ume ništa drugo osim da ispoljava mržnju, osim da ispoljava uvrede, manifestuje ovde psovke i, što je najgore i najgrublje, diskriminaciju.

Diskriminaciju na poštene i nepoštene, diskriminaciju ko zna dokle bi došli da je po njegovom i da je to moguće kako on to želi. Mi nikada sebi nećemo dozvoliti da vršimo diskriminaciju prema bilo kome. Ni prema onima koji govore smisleno, ni prema onima koji govore besmislice, prema bilo kom drugom. Dužan sam, i daću sebi slobodu, da se izvinim građanima Srbije, jer su građani Srbije kroz diskusiju onoga ko je meni replicirao izuzetno mnogo povređeni, uniženi, poniženi, podeljeni na poštene i nepoštene, podeljeni na ovakve i onakve.

To građani Srbije ne zaslužuju, iz jednostavnog razloga što su iskoristili 2. aprila svoje demokratsko pravo, da daju glas najboljem kandidatu, da bez obzira što to nekog boli, taj kandidat ima 55%, što je neuporedivo, neuporedivo više od 2,28% ili koliko već, što su imali mogućnost da preko dva miliona njih iskažu poverenje u nešto što vredi. SPS i svi članovi SPS su tome dali podršku. Ja, kao zamenik šefa poslaničke grupe, sigurno neću dozvoliti da se vređaju članovi SPS-a. Oni su svi glasali i mi smo ponosni zbog toga što smo branili svojim glasom Srbiju i SPS i dali glas onom koji to zaslužuje. Hvala.

Hvala. Reč ima Aleksandar Marković.

Neka se pripremi Vesna Rakonjac.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, predstavnici Ministarstva, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici.

Drago mi je gospođo predsedavajuća da se vraćamo na listu govornika i da se vraćamo na dnevni red. Danas je zaista na dnevnom redu veći broj međunarodnih sporazuma, protokola, konvencija itd, i to su veoma važni sporazumi, to je nešto što je veoma važno za našu zemlju. Mislim da na taj način doprinosimo i međunarodnom kredibilitetu, i svemu ostalom, kao i ugledu, naravno, koji uživamo na međunarodnom planu. Ne bih želeo specifično da ponavljam sve ono što su i predstavnici predlagača ovih akata u ovoj raspravi već istakli, u više navrata, uvaženi ministri, ali i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, ali bih želeo da se u najkraćim crtama osvrnem na neke najznačajnije tačke.

Međutim, dosadašnja rasprava, kako juče tako i danas, a i u zadnjih sat vremena smo imali prilike da prisustvujemo, je dovela do toga da neki poslanici nekih poslaničkih grupa osećaju potrebnu da govore o nekim stvarima i o temama koje nemaju veze sa dnevnim redom. Tako je prethodni govornik sve vreme pričao o nečemu što ni na koji način nije na dnevnom redu. Ako mene pitate, ja mislim da je to posledica nervoze, političke nervoze verovatno zbog izbornih rezultata i to je uticalo na potpuni gubitak orijentacije. Dobro je, neka pričaju o tome. Neka budu što glasniji u tome i neka budu što uporniji. Ja ih podržavam u tome, jer očigledno da to direktno utiče na dalji gubitak, odnosno na njihov rejting koji je u silaznom padu.

Tu prednjači jedan bivši govornik, koji je inače poznat po bahatosti, ali koji je u poslednje vreme poznat kao vodeći levičar, vodeći i istaknuti Marksista, Trockista čak, iako je bio poznat kao ekstremni desničar, iako danas šeta i ti isti sa kojima on danas šeta, oni su ga nazivali istaknuti ekstremnim desničarem, čak klerofašistom itd.

Odlično. Vratite se samo na dnevni red. Molim vas. Budite ljubazni zbog mene lično.

Kao što rekoh, ovi sporazumi potvrđuju opredeljenje Republike Srbije da sarađuje sa drugim zemljama i to u različitim oblastima. Ja bih tu apostrofirao predloge sporazuma u oblasti bezbednosti sa Saveznom Republikom Nemačkom, kao i Predlog sporazuma o policijskoj saradnji sa Republikom Bugarskom, kao i saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala sa Republikom Poljskom.
Smatram da navedeni sporazumi treba da doprinesu učvršćivanju i daljem jačanju saradnje u ovoj oblasti, oblasti bezbednosti, ali i daljem jačanju saradnje u oblasti sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, kriminala…

Molim poslanicu Natašu Jovanović da bez moje dozvole ne prilazi stolu. Samo momenat. Ako hoćete da bude reda, onda red važi i za opoziciju i za poslaničku većinu. Znači, niste dobili dozvolu, nemojte dolazi sa leđa, pogotovo.
(Nataša Jovanović: Gospođa nije ugrožena.)

Da li mogu da nastavim?

Samo se vi pridržavajte pravila i poštujte Poslovnik. Ja se ne plašim uopšte. Samo poštujte svi pravila, pogotovo vi koji imate zamerke na vođenje sednice predsednika i predsedavajućih. Izvolite.