Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednice prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika koji su se prijavili da su u sali, plus 30 koji se nisu prijavili, te time postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
(Vojislav Šešelj: Tih 30 se ne računa.)
Ja računam sve vas koje vidim fizički, ali 84 je dovoljno, znači 86.
(Vojislav Šešelj: Nisi vidovita Zorka.)
Ne ja sam Kleopatra.
(Vojislav Šešelj: Kleopatra je bila sa mnom u zatvoru.)
Znači, 89 ovde prijavljenih. Znam, pa ja sam branila.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Reč ima Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem.

Nisam mislila da ću prva dobiti reč.

Uvažena predsednice, koleginice i kolege, moje pitanja upućena su nekoliko institucija organa itd, kako budem koje pitanje postavljala govoriću za koga je sva se naravno tiču izbora koji su održani 2. aprila i onoga što se zapravo nakon izbora dešavalo što u RIK, a delom je onoga što smo imali da vidimo u medijima, posebno oni građani koji su pratili čudnovate događaje koji su se dešavali na sednicama RIK-a i na čudnovat način na koji je RIK postupao sa prigovorima koji su dolazili iz izbornih štabova raznih kandidata, ne samo kandidata koga je podržavala DS.

Naime, izborni štab Saše Jankovića, koga je podržala i DS, je osim toga što je tokom samog dana izbora uočio mnoge nepravilnosti u vidu pritisaka na građane, uznemiravanja, pozivanja, pretnji, ucena itd, osim toga što smo već pre izbora predočili da ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi ili javnim preduzećima imaju problema i strahuju za očuvanje svojih radnih mesta, s obzirom na to da su pod stalnim pretnjama da će izgubiti posao ukoliko ne budu podržali Aleksandra Vučića, mi smo i na sam dan izbora uočili veliki broj nepravilnosti, naravno radi se o kupovini glasova. Predali smo prigovore, podneli krivične prijave.

Međutim, kao da nismo bili spremni na ono što će se dešavati nakon zatvaranja radnih mesta i tu ste, moram priznati, iznova uspeli da nas iznenadite, iako ste već na prethodnim izborima pokazali da ste spremni na sve. Očigledno je Aleksandru Vučiću jedini cilj bio da ne sme biti drugog kruga, tako da je nakon izbora, nakon predaje biračkog materijala u RIK došlo do jedne, meni se čini, do sada neviđene krađe glasova, pa ja sa tim u vezi imam nekoliko pitanja.

Naime, nekoliko dana nakon izbora je izborni štab Saše Jankovića u skladu sa svojim zakonskim mogućnostima tražio uvid u birački materijal. Prilikom tog uvida nasumičnim otvaranjem svega 25 vreća sa izbornim materijalom naši kontrolori su ustanovili da se na zapisnicima koji su priloženi uz te vreće nalazi čak 926 glasova više za Aleksandra Vučića nego što se fizički nalazilo u tim vrećama, odnosno da je neko u međuvremenu menjao zapisnike i Aleksandru Vučiću dodavao veći broj glasova nego što je on zaista i osvojio.

Nakon što smo to izneli u javnost Aleksandar Vučić se, pretpostavljam, iz medija informisao o tome i nakon dva dana je on kao odlazeći premijer, dolazeći predsednik, sada u funkciji predsednika RIK-a zakazao sednicu RIK-a, naredio da se tamo mimo svih običaja prebrojavaju glasovi iz samo dve vreće koje su dva dana bile nezaštićene, kada se videlo da je ukradeno samo četiri glasa.

Ono što su građani tada imali prilike da vide je nešto veoma čudno, na šta se odnosi i moje pitanje, a možete i vi predsednice da odgovorite – biračka kutija ima ulaz koji je veličine recimo 10 centimetara. Pretpostavljam da je list veličine A4 formata i da ne može da se ubaci nesavijen u tu kutiju, pa su se pak nekako pojavili nesavijeni listići na kojima je zaokružen broj šest, glas za Aleksandra Vučića, pa molim predsednicu da mi objasni – kako se listić A4 može ubaciti u otvor veličine 10 centimetara, a da se pri tom nepresavije?

Drugo pitanje je za samog premijera, predsednika, predsednika RIK-a, ne znam na kojoj se funkciji nalazi, s obzirom na to da je rekao da bi pre umro nego ukrao jedan glas i da je njegova pobeda čista kao suza, šta ćemo sa tim što su evo sada po njegovim tvrdnjama četiri glasa ukradena i da li je to samo četiri glasa kraduckanje, kako su neki vaši koalicioni partneri govorili, ili se ipak ne radi o pobedi čistoj kao suza?

Hvala lepo.
Reč ima Vojislav Šešelj.

Mislio sam da će mi i danas biti uskraćeno da govorim kao sinoć. Bio sam na redu, međutim predstavnik Naprednjačke stranke me je istisnuo i ostavio me bez prava da govorim.

(LJubiša Stojmirović dobacuje.)

Ti što pišeš Tomislavu Nikoliću doktorsku disertaciju sada malo okani, nije mu to toliko neophodno.

Postavljam pitanje Vladi Srbije i premijeru Vučiću – zašto još uvek nije donesen zakon kojim bi se potvrdio sporazum, zašto još nije ni sklopljen sporazum kojim bi se Srpskom-ruskom humanitarnom centru u Nišu dale identične privilegije kakve su po IPA sporazumu dobili pripadnici NATO pakta?

NATO-pakt je prošle godine Zakonom o ratifikaciji IPA sporazuma dobio slobodu kretanja, imunitet svim pripadnicima NATO, diplomatske privilegije prema Bečkoj konvenciji, a čak su ugovorene razmene poverljivih informacija i opreme.

Očekujem da vam NATO u sklopu to IPA sporazuma sa da i poverljive informacije šta vam sprema narednih meseci, na koji način će vas uterivati u red, na koji način će vas učiti pameti i na koji način će vas terati da mu služite verno i odlučno, kako je to izgledalo kad ste došli na vlast 2012. godine. Sa NATO-paktom nema igre.

Umesto da i Srpsko-ruskom centru, humanitarnom centru u Nišu, date isti status, već pet godina vi ruske zvanične predstavnike zamajavate i ne odobravate taj status. Na vas se sa zapada vrši pritisak, ne samo da zavedete sankcije Rusiji, tome još pomalo odolevate, nego i da ne dodelite diplomatske privilegije koje sam nabrojao predstavnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Ovde je NATO da nam uništi državu, da nas cepa, da nas deli, da vrši subvezivne delatnosti, uključujući i krajnju golu vojnu okupaciju, koja je takođe u igri, a s druge strane Rusi su ovde da pomažu u nevolji kod teških stradanja, klimatskih nepogoda, požara, zemljotresa i svega ostalog.

Da li je to principijelna politika? To nije više ni politika sedenja na dve stolice, i s jedne strane sedite na jednoj stolici, a s druge strane, kako se ono zove Majo – tronožac, znaš ono kad su tebe odvalili od tronožca, pa ostali na dve noge da sede, e, tako vam izgleda i ova vaša uravnotežena politika.

Zahtevam da se što pre reguliše diplomatski status svih pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Pet minuta? Još minut? E, to poklanjam, opet će neki naprednjak imati nešto važno i pametno da kaže, pa eto mu i taj minut.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, evo, u nedelju, za tri dana od danas se navršava punih godinu dana od kako se desio slučaj rušenja objekata u centru Beograda.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću, premijeru Aleksandru Vučiću i Višem tužilaštvu – dokle se posle godinu dana stiglo sa utvrđivanjem ko je odgovoran za rušenje objekata u centru Beograda? To je presedan u uređenim društvima da se pod okriljem noći građevinskim mašinama i bagerima, nekim građanima Republike Srbije poruše kuće, poslovni objekti, koji su bili u njihovom vlasništvu.

Dakle, godinu dana smo slušali najave, različita obećanja premijera da su za to odgovorni neki kompletni idioti, da su to ljudi iz vrha beogradske vlasti i sada kao epilog i prvu presudu imamo presudu Osnovnog suda u Beogradu, u kojem je rečeno da je u rušenju učestvovalo preduzeće „Milenijum tim“. To zapravo nije dovoljno, potrebno je naći ko je taj ko je nalogodavac i koji je naložio da to ili bilo koje drugo preduzeće ili bilo koji drugi pojedinac učini jedno takvo delo, jer u tom periodu je suspendovana država Srbija na jednom delu teritorije.

Policija nije reagovala na pozive građana koji su se žalili, ljudi su vezivani i ustavna prava su najgrublje ugrožena svim tim građanima koji su u tom trenutku bili u objektima ili pored objekata, koji su vezivani i sklanjani dalje od svojih objekata da bi se ti objekti porušili, a ta teritorija dala nekim investitorima, ne znamo kojima, pominju se Arapi, ali pominju se i neki drugi, da tu naprave stambeno-poslovni objekat.

Drugo pitanje takođe upućujem ministru Nebojši Stefanoviću, je, između ostalog, i za današnju i jučerašnju tačku dnevnog reda, ratifikaciji Sporazuma o bezbednosti sa drugim državama, a to je slučaj pokušaja atentata, kako smo čuli, na premijera Aleksandra Vučića u Jajincima. To je događaj koji je burno najavljen, događaj o kome su govorili i sam ministar Stefanović i premijer Aleksandar Vučić, da je u blizini kuće premijera pronađena određena količina municije i naoružanja i to, citiram – raketni bacač M80, poznat kao zolja, sto komada oružja i municije kalibra 762, četiri ručne bombe, četiri ili pet metaka itd.

Ministar Aleksandar Vulin je tada izjavio, citiram – jedno je sigurno, jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju. Ne verujem u slučajnost da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija i sve to nađe na najidealnijem mogućem mestu, gde ljudi prolaze i gde ne mogu da se odbrane.

Dakle, postavljam pitanje nadležnim institucijama, ministru unutrašnjih poslova, tužilaštvu – dokle se stiglo sa istragom za pokušaj atentata, kako je ovde rečeno, na nekog od braće Vučić?

Treće pitanje postavljam ministru kulture, a vezano je za primenu Zakona o finansiranju medija, odnosno novom setu medijskih zakona. Dve i po godine je taj zakon već u primeni, kako se on sprovodi i kako Ministarstvo sprovodi kontrolu nad njegovom primenom, s obzirom na to da su ciljevi usvajanja seta medijskih zakona koji je ovaj parlament usvojio povlačenje države iz medija i da praktično se finansiranje sprovodi transparentno, da mediji budu nezavisni itd?

Taj set medijskih zakona je potpuno obesmišljen i to smo mogli videti upravo sada u ovoj predsedničkoj kampanji gde je bilo svega osim objektivnog, analitičnog i nepristrasnog informisanja građana.

Što se tiče finansiranja lokalnih medija, jedno od osnovnih načela tog Zakona o javnom informisanju se krši svakog dana, a to je zaštita medijskog pluralizma i zabrana monopola u oblasti informisanja. Tako npr. konkretno u opštini Trstenik od 11 miliona, koliko je opredeljeno za medije, i 18 projekata koji su pristigli na konkurs sredstva je dobila jedna televizija u iznosu od 10 miliona 300 hiljada i još jedan projekat sa 400 i nešto hiljada, a ostali su odbačeni jer ne predstavljaju projekte od interesa za građane opštine Trstenik.

Dakle, svi oni mediji koji u ovoj državi rade svoj posao profesionalno, oni se targetiraju, slike novinara se pokazuju u TV emisijama, a premijer Vučić televizijama poput N1, na koje nema uticaja, na njihovu uređivačku politiku, zove američkom televizijom ili nekakvom drugom.

Prosto, pitam ministra kako se stara o primeni Zakona o medijima?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.