Ono što me brine jeste sam naziv uzajamno ulaganje. Uzajamna ulaganja smo imali i do sada i ta ulaganja su prilično takva da ih plaćaju građani Republike Srbije, a ne one povlašćene zemlje, u ovom slučaju UAE, evo sada i Katar.
Dakle, da li će i ovo uzajamno ulaganje koštati građane Republike Srbije, kojima su smanjene i plate, kojima su smanjene penzije, na sledeći način da ćemo opet imati neko zajedničko preduzeće ili možda neki poseban zakon, leks specijalis, po kojem će neko doći u našu zemlju, dobiti sve besplatno, zemljište, komunalno opremanje tog zemljišta, a s druge strane, investiciju naći iz džepova osiromašenih građana tako što ćemo kao i za „Beograd na vodi“ imati zajedničko preduzeće, gde je Srbija vlasnik svega 32%, a „Igl hils“ 68%, iako Srbija ulaže milijarde evra posredno ili neposredno, a „Igl hils“ ulaže svega 150 miliona evra zajedničkog kredita?
Da li ćemo doći u situaciju da opet i po ko zna koji put sebe stavljamo u situaciju da taj ugovor npr. ne možemo ni da raskinemo? I vi sami znate da taj ugovor ne može da se raskine. Kada bi se raskinuo neki nepovoljan ugovor po građane Srbije, opet bi ga platili građani Srbije. Sto hiljada evra je procena da vredi svako radno mesto koje je otvoreno na području savskog amfiteatra, odnosno „Beograda na vodi“. Sa 150 miliona evra investicija naših građana, mi tamo imamo nekolicinu radnika koji imaju platu od 25 hiljada dinara i koji rade najteže moguće poslove. Kakav je to sporazum i kakve su povlašćene države u pitanju ukoliko one samo izrabljuju naše radnike, od njih prave robove, mi plaćamo njihove plate, mi plaćamo njihove kvadrate koje će opet sutra kupiti neki tajkuni, neki vlasnici restorana, kafana? Tamo se gradi neki šoping mol, sve se to naziva nekim zajedničkim širim, opštim, građanskim interesom, a niko od građana neće imati apsolutno ništa od toga, sem što će možda platiti ulaznicu od 700 dinara za neki bioskop koji će biti otvoren, privatni, naravno, na tom području.
Mislim da je to ne loš sporazum, mislim da takvi sporazumi više ne smeju da budu tema niti rasprave u ovoj Skupštini.
Često se npr. dešavalo kada su u pitanju dosadašnja iskustva, imate rušenje u Savamali, koji nije produkt, tek tako nekom palo na pamet da je neko došao i to nešto srušio, nego je to takođe bio predmet ugovora, da ukoliko Srbija nečije privatne kuće, nečije privatne prodavnice, nečija privatna skladišta ne sruši i ne skloni sa lica zemlje, da će plaćati čak penale, po ugovoru o izgradnji „Beograda na vodi“.
Zorana Mihajlović, ministarka, je to potpisala. Ona vrlo dobro zna šta je potpisala. Zna i gospodin Vučić, pa nije potpisao taj ugovor on, nego je pustio Zoranu Mihajlović da potpiše taj ugovor ona. Ali, u svakom slučaju, kad tad će neko odgovarati za to krivično delo.
Ukoliko bi mi sada došli u situaciju da kažemo – čekajte, bre, ljudi, mi našim parama plaćamo nečije privatne kvadrate, pa jel to normalno? Nije normalno. Hoćemo li da raskinemo taj ugovor? Hajde da ga raskinemo. E, pa ne može. Da bi raskinuli taj ugovor, morate da idete na arbitražu, koja je u Beču, koja sutra može da vam kaže – nikakav nije problem, Srbija neka raskine ugovor, neka plati još tri milijarde evra ovom povlašćenom partneru. Pa, ako tako i Katar bude ulagao u Srbiju, našim parama, na šta će Srbija da liči? Em će biti siromašnija, em će biti više opljačkana nego što je to danas, em će biti radnici mnogo veći robovi nego što su to danas i onda ulazimo u jedan začaran krug iz kog više ne možete da izađete.
„Albahra“, kada smo pričali o toj vrsti investicija, al opet ste vi tu negde nadležni za tu oblast, nismo mi ovde danas polemisali sa vama da li je to dobra ili loša stvar, da li je ta stvar uspela ili ne. Vi ste jedan od ministara za koga smatram da je od pristojnijih, zato što sedite u ovoj Skupštini, poštujete narodne poslanike i možemo da razmenimo koju reč za razliku od vaših kolega, ali s druge strane, potpuno vam je pogrešna politika. Ne možete kao predsednik Vlade ili kao Vlada da obećavate investicije od milijardu evra za „Albahru“ i da kažete – one će se sigurno dogoditi, i hajde da mi njima sada poklonimo na neki način zemljište, pa će oni to uložiti, pa će tu da bude sistem kap po kap, pa će tu da se razvije poljoprivreda, pa će tu da bude neki izvoz, i od toga nema apsolutno ništa.
Onda, etika odgovornosti je takva da se sve zaboravi. Ali, građani sve to plate, i svaku pogrešku ove Vlade oni plaćaju iz svog džepa. Dakle, mi plaćamo iz svog budžeta. Naš budžet su sabrani budžeti osiromašenih građana. Kada iz tog šupljeg i osiromašenog budžeta mi plaćamo tako loše odluke Vlade, onda se dovodi u pitanje da li ste vi svesni šta i kakvu politiku vodite, da li je ona za budućnost Srbije pogubna ili ne, a s druge strane imate proteste ljudi kojima sve smeta. Smeta im to što moraju da gledaju zaklanjanje pogleda na reku samo da bi tamo neko kupio stan od 3.500 hiljade evra po kvadratu. Znate ko to može da kupi danas, Karić, Mišković, njih nekolicina, ne mogu da kupe građani, sad to sebi da priušte.
Mi smo govorili – hajde da od tog prostora napravimo nešto zajedničko, pa da napravimo neki veliki Gugl park gde će IT sektor da doživi neki bum, pa da tu budu neki naši mladi ljudi, neki klinci koji su bez posla. Pa smo predložili zakon o zapošljavanju mladih, pa hajde da im tu stavimo neke start-ap kredite, pa da upola manje novca potrošimo, a da napravimo bum IT u Srbiji, koji će da izvozi u neviđenim količinama, da zaposlimo mlade koji izlaze danas iz Srbije. Ne. Odgovor je bio – bolje tamo da nekom tajkunu damo da izgradi hotel, šoping mol i kafanu, od toga će Srbija da ima ne znam kakve koristi. Neće, verujte mi.
I ovi sporazumi koji prolaze kroz ovu Skupštinu, možete da izglasate, to smo hiljadu puta govorili, da je zemlja ravna ploča, ali jednom kada uđete u ovako loše ugovore, konstantno, kada uđete, kako da kažem, u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna. Ne možete nikada da se vratite. Ovo su štetni ugovori koji od Srbije prave ne povlašćenu zemlju, nego robovsku naciju koja više ne može da oduži ono za šta se zadužuju neki da bi imali čak i finansijsku korist.
Ne kažem da to imate vi, ali mislim da ima jedan uzak krug ljudi koji je blizak SNS i koji se konstantno bogati za ovih pet godina i tome nikako da vidimo kraj. Iz tog razloga mislim da je veoma važno da svaki narodni poslanik, kome je stalo do građana, ustane i da se suprostavi takvoj politici. Mislim, duboko verujem, zapravo da i vi to znate, ali ste naravno deo jednog političkog miljea koji ima interes, pre svega, finansijske prirode da jednom malom kružoku ljudi obezbedi sve veće i veće bogatstvo.
Naravno glasaćemo protiv i naravno da ćemo na dnevni red uvek stavljati one stvari zbog kojih građani protestuju širom gradova i opština Srbije, jer mislimo da je to suština oko koje ova Skupština i ovaj parlament treba da razgovaraju. Zahvaljujem.
