Poslaniče, koji član ste rekli?
(Marjan Rističević: Član 107)
Član 107? Ne vidim stvarno svoju odgovornost u tome. Rekla sam vam nekoliko puta, ne znam šta će ko da kaže i ne mogu da proveravam istinitosti navoda.
(Marjan Rističević: U redu je.)
U javnosti deluje svima kao da stalno kršim neki Poslovnik, nečega se ne držim zato što poslanici rade ko šta hoće. Juče ste tražili da se glasa za povredu Poslovnika, koju nisam počinila. Nadam se da nećete danas.
(Marjan Rističević: Danas ne tražim.)
Neću da utičem na vas, ali.
(Marjan Rističević: Ne.)
Ne, jel tako? Ne tražite.
Povreda poslovnika narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite. Koji član?

Predsednice, hvala vam.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. Vi ste inače poznati kao veoma trpeljiva i sa dosta strpljenja nastupate prema mnogim narodnim poslanicima, ali moram da upozorim na jednu stvar.

Naime, poslanik iz opozicije, obraćajući se maločas reče da su srpski radnici koji danas rade u Beogradu na vodi robovi, da rade u robovlasničkom sistemu, ispričao nam Bog zna šta sve o etici, ali evo čisto poređenja radi. Ministar Nedimović je već par stvari rekao vezano za „Beograd na vodi“, nisam stanovnik Beograda, ali veoma dobro znam šta je na mestu „Beograda na vodi“ postojalo pre ovoga što je sada. Zaista nešto što je ružilo Beograd i što je bilo ruglo, sigurno, glavnog grada.

Međutim, ako ćemo o etici i o gradnji, o moralu, samo ću da vas napomenem, pošto sam stanovnik sa severa Srbije, iz Vojvodine, da uporedimo Beograd na vodi, ljude koji danas tamo rade, ono što se tamo danas gradi, sa onim što su njegove kolege i oni koji nisu dolazili od avgusta na posao, gradili u Vojvodini, dvorac Heterlend. E to je pitanje morala, to je pitanje etika, ako ćemo o etici. Gradimo „Beograd na vodi“, ljudi u „Beogradu na vodi“ sada rade i nisu robovi. Neću dopustiti da iz ovoga uvaženog Doma vređamo srpske radnike, a pomislite samo šta je Heterlend. Dvorac u Vojvodini, kod Bečeja, koji je bio namenjen smeštaju dece ometene u razvoju, milion i po evra pronevere, pa uporedite i vidite šta je to etika, i šta je to o čemu danas govori poslanik iz opozicije.

Toliko, hvala vam. Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika u Danu za glasanje.

Upotrebili ste član 107, jednako kao i Marjan Rističević, stvarno jako poštujem dostojanstvo Narodne skupštine i sigurno poštujem, ali ne mogu da znam ko će šta da kaže i kakvu će polemiku da izazove i reakcije.
Sve ovo se briše, zato što ćemo prekinuti ovo što uopšte nema nikakve veze sa…
(Balša Božović: Ovlašćeni predstavnik, Gordana Čomić, replika.)
Replike nema nikakve, ako predsednik Parlamenta iskoristi svoje pravo, cenjene kolege, da odluči da li ima elemenata za dalje replike ili ne.
(Balša Božović: Tražila je Gordana Čomić repliku.)
Čujem više puta.
LJubinko Rakonjac, izvolite.
U stavu tri, smatram da smo iskočili iz teme i da ćemo završiti sa replikama i povredama Poslonika.
LJubinko Rakonjac, da li je tu?

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o Evropskom Šumarskom Institutu. Moja uvažena koleginica prof. dr Snežana Bogosavljević je detaljno o tome govorila i rekla je suštinu i značaj Evropskog Šumarskog Instituta, a ja ću govoriti o onim aspektima u kojima sam neposredno učestvovao od početka rada Evropskog Šumarskog Instituta na ovim prostorima, na prostoru Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope.

Mislim da do sada nije bilo razloga da se ne usvoji ovaj Zakon i potvrdi ova Konvencija o Evropskom Šumarskom Institutu, jer je to moralo da se desi znatno ranije, još 2003. godine, kada je EFI faktički došao na područje Zapadnog Balkana.

Evropski Šumarski Institut je međunarodna organizacija, normalno, u oblasti šumarstva, koja je osnovana 1993. godine u finskom gradu Joensu, Pokrajina Karelija, sa ciljem unapređenja istraživanja u oblasti šumarstva. Osnivački akt potpisan je 09. septembra 1993. godine od strane 14 predstavnika obrazovanih i naučno-istraživačkih organizacija iz deset evropskih zemalja, a to su: Češka, Nemačka, Mađarska, Norveška, Poljska, Portugalija, Rusija, Švedska, Velika Britanija i Finska.

Svrha ovog Instituta je da na panevropskom nivou preduzima istraživanja u oblasti šumarske politike, uključujući i njene aspekte u vezi sa životnom sredinom, ekologijom.

Evropski šumarski institut, 20 godina kasnije, 2013. godine, okupio je oko 30 međunarodnih obrazovnih i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnike udruženja privatnih vlasnika šuma i preduzeća iz oblasti šumarstva i zaštite životne sredine. Članovi Evropskog šumarskog instituta su i predstavnici iz 36 zemalja, među kojima su i SAD, Japan, Kina i Kanada.

Internacionalizacija Evropskog šumarskog instituta započela je 1998. godine na Petoj godišnjoj konferenciji, održanoj u Zvolenu u Slovačkoj. Narednih godina definisana su načela Konvencije o „EFI-ju“. Konvencija je stupila na snagu 28. avgusta 2003. godine, a Evropski šumarski institut postaje međunarodna organizacija osnovana od strane evropskih država.

Srbija, odnosno tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora, 27. novembra 2003. godine potpisala je Sporazum o pristupanju Konvencije. Da bi postala punopravni član Evropskog šumarskog instituta, potrebno je da ratifikujemo ovu Konvenciju. Ja mislim da je to trebalo uraditi znatno ranije, već odmah posle 2003. godine i da je bilo vremena za to.

Govoriću o značaju i uticaju Evropskog šumarskog instituta na ovim prostorima i njegovom doprinosu za zemlje zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope, jer je on prisutan već od 2003. godine, sa brojnim projektima. Jedan od najznačajnijih projekata je Projekat FOPER, iz oblasti šumarske politike i ekonomike. U stvari, to je studijski program koji se odvijao na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i Šumarskom fakultetu u Beogradu i kursevi su organizovani na način da postojeći predavači na šumarskim fakultetima, zajedno sa eminentnim međunarodnim predavačima, učestvuju u nastavnom procesu. Do sada je iz tog FOPER projekta 45 studenata iz zemalja zapadnog Balkana završilo master programe, 2008, 2009. godine i ranije, 2007. i 2008. godine, a on je napravio i uradio jedan napredak, da je učestvovao u formiranju doktorskih studija sve do 2013. godine.

Evropski šumarski institut okuplja svoje članove i ima više regionalnih projektnih centara, kao što su: Bordo i Nansi u Francuskoj, Barselona u Španiji, Frajburg u Nemačkoj, Ulme u Švedskoj, Beč, Austrija, Peterburg u Rusiji, Cirih u Švajcarskoj i svi ti centri na jednim zajedničkim projektima „Kos taksija“ su učestvovali u realizaciji projekata iz oblasti šumarske politike i ekonomike.

U tom smeru, institucije iz oblasti šumarstva na području zapadnog Balkana su 2008. godine formirale takođe regionalni centar Evropskog šumarskog instituta. Ta osnivačka skupština je bila u Varaždinu, gde je formiran EFISEK, regionalna kancelarija Evropskog šumarskog instituta za zemlje zapadnog Balkana i tada je potpisan ugovor o osnivanju regionalnog naučnog časopisa za istraživanja iz oblasti šumarstva SIFOR.

Želim da istaknem, ne mogu da ne istaknem, doprinos brojnih ljudi koji su učestvovali u osnivanju regionalne kancelarije, to su dr Miroslav Benko, dr Radovan Nevenić, prof. dr Mersudin Ardibegović, prof. dr Dijana Vuletić, prof. dr Zoran Govedar, prof. dr Anton Kadović, prof. dr Mira Medarević, dr LJubinko Rakonjac, prof. dr Kole Kolevski, dr Mišo Anđelović i dr Hajri Haska.

Konvencija EFI-ja ratifikovana je od strane 26 zemalja članica i njen značaj se zasniva na odlukama o šumama koje su donesene na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, koja je održana tokom 1992. godine i Predlogu akcija međuvladinog panela o šumama i foruma o šumama, kao i Proširenog programa rada šumskog biodiverziteta.

Moram istaći da EFI nije samo naučna organizacija, već ima konotaciju i politički značaj, posebno Evropske unije, odnosno Evropske komisije. Značaj EFI instituta u prvom redu se ogleda u organizovanju i okupljanju velikog broja istraživača, naučnih radnika sa nekoliko kontinenata, koji zajedno rade na velikim projektima u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Mogu sa zadovoljstvom da istaknem da je Republika Srbija veoma aktivna u Evropskom šumarskom institutu i naše tri institucije iz Srbije – Šumarski fakultet, Institut za šumarstvo i Institut za nizijsko šumarstvo su od početka uključeni u projekte Evropskog šumarskog instituta. Istraživači Republike Srbije i sada učestvuju na brojnim projektima, sa zapaženim rezultatima.

Zbog toga, EFI baš u tom pogledu ima uspeha, jer je zastupljen veliki broj zemalja, a što ima odjeka i u političkom smislu. EFI institut ima stalnog predstavnika u Evropskoj komisiji u Briselu, tako da i na taj način ima uticaja na događanja u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Nešto bih rekao i o samom značaju EFI-ja, iako je moja uvažena koleginica to napomenula u uvodnom izlaganju. Naime, EFI konvencija ima višestruku korist za zemlju potpisnicu, jer pored naučne saradnje koja se već uveliko odvija između naučnika većeg broja zemalja, budućnost i saradnja između ministarstava tih zemalja, kao i podrška naučnom delovanju i EFI svojim apliciranjem u naučnim projektima kod evropskih naučnih fondova ostvaruje sa svojim internacionalnim partnerima, zemljama potpisnicama konvencije, a to smo u ovom slučaju i mi, a posebno je značajan ovakav pristup saradnje među zemljama u tranziciji i saradnja i učešće u naučnim projektima, kao što sam malo pre naglasio – FOPER projekat. Nadamo se da će EFI na ovim prostorima, na području zapadnog Balkana jugoistočne Evrope imati još značajnih projekata.

Usvajanje ove konvencije kao zakona predstavlja veliki značaj za Srbiju, tako da ćemo mi, Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, koji su u njoj, u Danu za glasanje glasati za usvajanje ovih zakona o konvencijama i međunarodnim sporazumima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić.

Iznenadio sam se pošto nemamo redosled, ali vi ćete to valjda prihvatiti.

Pričaću o promeni klime, o predlogu ovoga iz Kjota, ali slušao sam ovde govornike i to pažljivo. Nadam se da će i oni mene slušati. Zaustavite mi vreme. Molim vas, vreme mi zaustavite. Neću da govorim dok ima ovde ovih koji ne slušaju. Kada oni govore ja ih pažljivo slušam. Ukoliko se oni ovako nedisciplinovano ponašaju, molim vas oduzmite mi reč i dajte njima da govore umesto mene. Ja Rističevića slušam kada govori, Martinovića kada govori, kolege kada govore i sada kada sam se ja javio za reč, oni uzimaju ponovo reč.

Izvolite.

Ukoliko to ne zaustavite, ovaj moj govor će trajati satima. Ja neću da prekinem. Ako ja uvažavam ovde svakog gospodina sa moje desne strane i sa moje leve strane, ja to isto tražim i od njih.
Kome sam ja nešto dobacio ili pričao naglas dok ste vi govorili? Hajde neka se neko digne. Hajde budite ljudi. Kako kaže Patrijarh Pavle – budimo ljudi. Bavite se sa nekim stvarima koje vam ne dolikuju u parlamentu.

Gospodine Ostojiću, razumeli smo vas. Molim vas da se vratimo na dnevni red. Izvolite.

Ja ću da govorim, mogu da kažem, više je ekologija, a izmešano je jedno sa drugim.
Klima se na zemlji menja. Ovde slušamo govornike kako mi u tome ne učestvujemo, ali dajemo svoj doprinos, odnosno da smo mi mala zemlja i da ne utičemo na promenu klime.
Međutim, ima nešto drugo. Ima činjenica da iznad naše zemlje lete avioni koji prosipaju otrov i pepeo, koji uništavaju naše njive, naše useve i zagađuju klimu ovde gde mi živimo.
Jednom prilikom sam postavio pitanje – ko se potpisao da našim nebom lete avioni i da to rade?
Dobio sam odgovor da se to iz aviona ostavlja od trag od kerozina. Zar zaista neko misli tako, kad svi znamo da je na struju, kad svi znamo, kad se pojavila nova bolest, naročito kod dece od tri do pet godina, na šta utiče otrov iz vazduha? Da li znate da danas ne sme dete da popije mleko kao nekada kada majka pomuze kravu dok se ne skuva? Jeste li upoznati sa tim? A zašto? Hajde sad da pitamo zašto? Mislite, od pesticida koji se polivaju njivama? Ne. Upravo iz vazduha, polivanjem otrova i pepela. U Americi se mesečno spali 31.872 tone otpada od olova, 32.960 tona otpada od aluminijuma, dalje da ne nabrajam. To se pakuje u burad i prosipa se. Prosipa se i po nama, po našim njivama, po našim građanima. Mi to udišemo svaki dan.
Uoči Velikog četvrtka, sad nemojte reći da niste videli, naše nebo je bilo išarano od raznih otrova i od pepela. Pogledajte ovaj cd-e. Na ovome cd-u uživo je snimljeno nebo iznad Sombora, Novog Sada, Beograda, naših većih gradova u istom danu i oni se nalaze ovde na ovom cd-u. Možemo ga presnimiti, pa ćemo vad dati da vidite kako ti otrovi cure iz tih aviona. Da li znate da je pre 15 dana jedan Nemački avion, kad je prosipao pepeo i otrove, sleteo na aerodrom, a zaboravio da isključi i tamo umalo nije potrovao sve putnike? To ste gledali na televiziji, ako pratite. Ali, ima nešto drugo. Srpska radikalna stranka, njeni poslanici, imamo original snimak, ja znam da je jedinstven u Srbiji i da ga nema niko, a verovatno na Balkanu i šire, gde se vidi da pepeo leti.
Prema tome, nemojte sada da se neko ovde digne i da mi kaže da to nije tačno. Molim vas, ovo je snimljeno na Ravnoj Gori i to igrom slučaja. Oni su bacali ceo dan pepeo i otrove, a onda su ljudi stajali i slikali se, a kada samo moj prijatelj Dragan Dedić i ja došli kući, koji smo snimali, on se bavi snimanjem, primetili smo kako pada pepeo, u ovim flekama, znači, u ovakvoj veličini, u hladovini jedne brvnare snimljene kako jednostavno odozgo lije i toči.
Postavljam pitanje i pitam o čemu mi sada ovde diskutujemo kako mi ne zagađujemo vazduh, meni je to jako drago, ali što dopuštamo drugima da nam to rade? Zašto Republika Srbija dopušta da lete avioni puni otrova i puni pepela i da zagađuju naše građane i naše njive? Jel vi znate da crna smreka potpuno nestaje iz Srbije? Evo vam mesto Ralja, nedaleko od Beograda, hajde nađite jednu da nije zatrovana? Zašto ne pogledate? Imate ovde u šumama. Jel vi znate šta se dešava sa našim šumama? Naše šume nestaju. Da li se iko pita zašto? Zašto nestaju šume u Srbiji? Zašto određena vrsta drveta potpuno nestaje? Pa, nestaje zbog ovog trovanja iz vazduha sa avionima.
Molim vas, da li vi možete jednom da kažete javno narodu, to traži SRS, ko je potpisao da ti avioni lete našim vazdušnim prostorima i ko je potpisao da tako samovoljno prosipao iz vazduha otrove po nama? Ko je potpisao, ko je to odobrio? Morate da odgovorite jednom, pitam već po drugi put. Moraćete da odgovorite kad-tad ovom narodu, da imamo zatrovanu hranu za stoku, a posle mi istu tu hranu upotrebljavamo, meso, mesne proizvode, da ne nabrajam.
Postavljam ponovo pitanje, ako neko možda nije dobro čuo. Ko je potpisao i ko je odobrio da ti avioni sa otrovom i pepelom lete našim nebom i da nas truju i ubijaju?
Pogledajte koliko imate kada odete u bolnice, svi su bolesni na pluća, rak pluća. Od čega? Šta udišu? Pitam šta udišu, kada odozgo bacaju otrove? Pogledajte prema suncu kada se to dešava, mnogo ćete više videti nego kada gledate dole.
Hvala vam što ste me saslušali. Nadam se da smo se razumeli i da će SRS dobiti odgovor, a ja dajem jedno obećanje. Već sutra, a i večeras svi mediji će objaviti originalne snimke kako pepeo pada. Hvala.